NOVI SAD – Povodom godišnjice usvajanja Ustava SAP Vojvodine iz 1974. godine, a pod pokroviteljstvom potpredsednika Skupštine AP Vojvodine Dušana Jakovljeva, danas je u pokrajinskom parlamentu održan okrugli sto “Ustav 1974 – istorija i perspektive autonomije Vojvodine”, na kome su govorili eminentni stručnjaci sa ciljem da se kroz razgovor iz oblasti politikologije, prava, ekonomije i istorije dođe do multiperspektivnog pristupa u promišljanju istorijskih osnova autonomije Vojvodine, kao i savremenih koordinata njenog daljeg razvoja.

 

Ustav kruna pune autonomije

 

Nakon uvodne reči Dušana Jakovljeva istoričar dr Milivoj Bešlin detaljno je obrazložio ustavni položaj AP Vojvodine u periodu nakon Drugog svetskog rata, osvrćući se posebno na donošene brojnih amandmana koji su prethodili usvajanju Ustava iz 1974. godine, a koji su išli u smeru dalje demokratizacije i decentralizacije zemlje, pre svega izmenama položaja pokrajina koje su dobile još širu autonomiju.

– Završetak višegodišnje ustavne reforme bio je označen donošenjem Ustava iz 1974. godine. Položaj Vojvodine u jugoslovenskoj federaciji garantovao je zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pravo na imovinu i raspolaganje svojim prihodima. Vojvođanska autonomija bila je garantovana saveznim Ustavom i pravom veta koje je posedovala, čime su potvrđene izvorne istorijske i političke težnje za autonomijom, proistekle iz antifašističkog i narodnooslobodilačkog pokreta. Ovi preduslovi stvorili su period istorijski neuporedivog ekonomskog razvoja Vojvodine – istakao je Bešlin.

 

Dodao je da je 1974. godine usvojen i poslednji jugoslovenski Ustav, a da je usvajanje Ustava Vojvodine kao krune pune autonomije, bila najvažnija konsekvenca novih ustavnih rešenja koje su pokrajine neposredno vezivale za jugoslovenski federalizam, a ne više ekskluzivno i samo za Srbiju.

– Time su one bile dvojno određene - i kao entiteti u sastavu Srbije, ali i elementi jugoslovenskog federalizma sa pravom paritetne zastupljenosti u organima i institucijama savezne države.  Pošto nisu bili konstitutivni elementi jugoslovenskog federalizma, pokrajine nisu raspolagale ni pravom na samoopredeljenje. Ipak ovaj dihotomno izražen karakter pokrajina jačao je njihovu autonomiju i samosvest, povećavao nadležnosti, ali je omogućavao put ka trajnijem i mirnom rešavanju, pre svega kosovskog problema – ocenio je Bešlin.

 

Pritisci ostali uprkos reformama

 

Međutim, ni tada, po njegovim rečima, nije prestao pritisak za smanjenjem ili ukidanjem autonomija, pa je svega dve godine kasnije, 1976. grupa političkih čelnika Srbije napisala “Plavu knjigu”, kojom se otvoreno napadao položaj autonomnih pokrajina.

 

– Nekoliko godina kasnije, sredinom osamdesetih, Memorandum SANU, kao uvod u krvavo razbijanje Jugoslavije, žestoko se obrušio na vojvođansku i kosovsku autonomiju. Naposletku, i sam jugoslovenski predsednik Tito, u jednom od poslednjih intervjua koje je 1978. dao američkim medijima je na pitanje šta mu je u političkoj karijeri u Jugoslaviji bilo najteže odgovorio: Da ubedi Srbiju da prihvati autonomne pokrajine – naveo je Bešlin podsetivši da je Srbija u vreme Slobodana Miloševića, protiv volje Vojvodine i Kosova, protivustavnim, nasilnim metodama srušila pokrajinske autonomije 1988-1989. godine.

 

– Demokratija i evropska orijentacija uvek su se u Srbiji najlakše razotkrivale u pitanju odnosa prema autonomiji pokrajina. Ukidanje i osporavanje autonomnih prava jedine preostale pokrajine - Vojvodine, vrlo brzo bi se pretvorilo u smanjenje demokratskih i građanskih prava i u ostatku Srbije. Zbog toga nije preuveličavanje tvrditi da je autonomija Vojvodine poslednja linija odbrane demokratskog kursa i evropske orijentacije Srbije – istakao je Bešlin.

 

Sami sebi oduzeli ingerencije

 

Nekadašnji visoki funkcioner pokrajinske administracije, predsednik Izvršnog veća SAP Vojvodine u periodu od 1982. do 1986. godine, Živan Marelj, ukazao je da je delegatska Skupština AP Vojvodine, nakon ustavnog puča Slobodana Miloševića imala imperativni mandat da prihvati amandmane koje joj je Ustavna komisija Republike Srbije predložila s ciljem da se odrekne određenih autonomnih prava.

 

– Pošto su delegati imali imperativni mandat, sem mene, ja sam jedini podneo ostavku, ta skupština, autnomaška, je glasala da prihvatimo amandmane na Ustav Srbije i da tražimo da na Srbiju pređe to što smo imali kao autonomiju.  To je istorijska istina – istakao je on.

 

Marelj, koji je bio i predsednik delegacije Skupštine SAP Vojvodine u Veću republika i pokrajina Skupštine SFRJ, a koga je “Jogurt revolucija” 1988. godine zatekla na mestu predsednika Skupštine SAP Vojvodine, rekao je da je pokrajinsko rukovodstvo toliko revnosno sprovodilo Ustav 1974. godine, da je čak formirano partijsko telo koje je koordiniralo kompletne aktivnosti kako bi se što doslednije sproveo taj Ustav, a na čijem čelu je bio on. Ocenio je i da bi, čak i kada bi autonomija Vojvodine danas bila u potpunosti ukinuta, ona vaskrsla ulaskom Srbije u Evropsku uniju.

 

– Ulaskom Srbije u Evropu automatski se relativizuju elementi države i regionalne i istorijske autonomije kakva je naša će morati da vaskrsnu. Bez obira šta god radila neka elita, desna ili leva, istorijska i svaka druga autonomija će morati da oživi jer je to efikasniji mehanizam i unutrašnja arhitektura Evropske unije – ocenio je Marelj.

Pogubne posledice centralizma

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor se zahvalio Jakovljevu što je treći put u aktuelnom mandatu organizovao ovaj okrugli sto, ističući da je jako važno da se s vremena na vreme svako suoči sa svojom prošlošću. 

- Pitanje autonomije je jedno otvoreno pitanje i danas. Srpsko društvo je po tom pitanju podeljeno i vodi se diskurs na način da se ta linija razdvajanja ne prelazi. Ovo pitanje je i nedorečeno i s vremena na vreme se mora ponovo definisati – rekao je Pastor. Istakao je da je ideja autonomije u proteklih 15 godina često bila talac dnevne politike, podsetivši da je Dimitrije Boarov u svojoj knjizi dokazao da je ovo pitanje prisutno čak poslednih 300 godina na ovim prostorima.  

Na okruglom stolu su učestvovali i nekadašnji gradonačelnik Novog Sada iz perioda pune autonomije Vojvodine Jovan Dejanović,  direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, politikolog Duško Radosavljević, sociolog Pavel Domonji, ekspertkinja za ustavna pitanja Mirjana Tomić Jovanović, novinar Dimitrije Boarov, pokrajinske poslanice i poslanici i drugi. Radivoje Jovović je ukazao na moduse regionalnih identiteta, pre svega ističući iskustva Italije i Španije, ukazavši na mogućnosti koje bi Vojvodina mogla da koristi u borbi za sopstvenu autonomiju. 

Veljko Milić je prisutne upoznao sa istorijatom i dometom autonomije Vojvodine kroz prizmu Vrhovnog suda Vojvodine i tadašnjeg uređenja sudske vlasti. Povlačeći paralele s današnjim trenutkom, istakao je da je priča o VSV priča o decentralizaciji države i sudstva u  državi, a podsetio je i da je taj sud po mnogim stvarima bio avangarda u to vreme. Mirjana Jovanović Tomić je podsetila na ukidanje ingerencija AP Vojvodine i ulogu Ustavnog suda Srbije u tom procesu, a osvrnula se i na perspektive autonomije.

– Autonomija Vojvodine ima perspektivu ako se ostvare dve pretpostavke - da se država Srbija  odrekne centralizma kao sistema organizacije vlasti, a drugi uslov je da se prihvati činjenica da je Vojvodina objektivni konstituens Srbije kao države – rekla je ona podsećajući da je centralizam na ovom području tokom celog 20. veka ostavio pogubne posledice.

Jakovljev je, podsećajući da je ovakav skup običajen u ovom skupštinskom sazivu, podelio nekoliko ličnih utisaka vezanih za 1974. godinu, istakavši između ostalog, da je u februaru 1974. godine usvojen Ustav, da je zatim on u aprilu polagao statistiku i dobio 10, u maju gledao film Rubljov, a u julu dobio sina Andreja.

 – Kad se danas pomene Ustav iz 1974, jedan broj ljudi ga gleda ne sa baš izraženim simpatijama. Za te iste ljude, moja ljubav prema Tarkovskom, prema Bulgakovu, Poljakovu, ruskoj kulturi, umetnosti i duhovnosti me svrstava u red evroskeptika, a statistika je u međuvremenu od naučne discipline postala element državnosti. Dakle, jedino nepomućeno zadovoljstvo iz te godine je činjenica da mi se onda rodio sin – naveo je Jakovljev. Podsetio je i  da je na današnji dan pre 12 godina Skpština AP Vojvodine donela Odluku o zastavi APV.

 

(BILSV, 27. 02. 2016)