NOVI SAD – Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić izjavila je danas da je sekretarijat kojim rukovodi u potpunosti izvršio planove za ulaganja u sportsku i školsku infrastrukturu, kao i da su sve obaveze, koje propisuje Strategija razvoja školskog sporta i Akcioni plan koji je prati, izvršene, pa i više od toga.

 

Škole opremljene posle 30 godina

 

Obrazlažući Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine period januar – septembar 2015. godine, a koji se tiču sekretarijata za sport i omladinu, Tepićeva je naglasila da je Sekretarijat izdvojio 30 miliona dinara za opremanje osnovnih škola širom Vojvodine sportskom opremom. Prema njenim rečima, ove škole nisu dobile opremu od kad su izgrađene, a to je, u proseku, 35 godina.

 

- Uložili smo 15 miliona dinara za dve godine, dakle 30 miliona dinara, čime smo opremili 103 osnovne škole u Vojvodini koje nemaju sale za fizičko ili imaju takve adaptirane prostore koji su nebezbedni i neadekvatni za realizaciju obaveznog predmeta fizičkog vaspitanja – naglasila je Tepić.

 

Kada su u pitanju bazični sportovi, ona je taksativno navela 14 sportskih grana u koje je Sekretarijat za sport uložio novac, dodavši da su sredstva izdvojena i za karate, koji je neolimpijski sport ali koji je definisan kao sport od posebnog interesa u okviru Zakona o sportu, a veoma je zastupljen, odmah posle fudbala.

 

- U fudbal je uloženo 26 miliona 873 hiljade, u košarku preko 23 miliona, u školski sport preko 17 miliona, u rukomet više od 16 miliona, u plivanje više od 15 miliona, u rvanje preko 12, u gimnastiku gotovo 9 miliona, u kanu gotovo osam miliona, u stoni tenis 6 miliona 118 hiljada, u atletiku, odbojku i tenis po gotovo šest miliona, u džudo i karate po gotovo četiri miliona dinara – istakla je ona i dodala da je to samo deo u okviru više od 60 pokrajinskih granskih saveza koji su, inače, na redovnom finansiranju kao indirektni budžetski korisnici Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i koji dodatno imaju još 80 miliona za svoje redovne godišnje programe. Osim toga, Sekretrijat izdvaja i 12 miliona za juniore i kadete stipendiste i još deset miliona za njihove trenere.  Tepić je napomenula i da je sekretarijat jedini državni organ koji potpomaže juniore i kadete, dok ostali daju podsticaje seniorima, kada oni već ostvaruju rezultate od kojih zarađuju.

 

Pomoć za prvu olimpijku, juniorku

Ukazala je i da je iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata pomognuta aktivnost i trenažni proces Sanje Crevar, prve olimpijke u juniorskoj kategoriji iz Pančeva. Kako je objasnila, Crevar tri godine u Pančevu nije mogla da dobije nijedan termin, niti stazu za trening, pa dva puta dnevno putuje na „Taš“ u Beograd. Sekretarijat joj pomaže da bi mogla da plati tu stazu na „Tašu“ i sparing partnera da bi mogla da obavlja trenažne procese i da se, zahvaljujući dodatnoj pomoći, pripremi za Singapur, da osvoji olimpijsku normu i da na leto učestvuje na Olimpijskim igrama u Riju.

 

- Bazični sport, kao što je gimnastika, prvi put je u prilici da ima olimpijskog predstavnika i da mlada gimnastičarka iz Novog Sada to u aprilu možda izbori prvi put nakon 60 godina u Srbiji. Kao što smo prvi put u prilici da, ako nastavimo sa planom koji smo programirali, u sledećem olimpijskom ciklusu prvi put imamo žensku gimnastičku ekipu za olimpijske igre – kazala je pokrajinska sekretarka.

 

Tepić je navela i da u Srbiji ne postoji elektronski sistem mere za plivače i zato ovde ne mogu da se odigravaju veliki turniri u plivanju koji su reprezentativni za bilo koji nivo međunarodnih kvalifikacija. U takvim slučajevima se iznajmljivala elektronska oprema od privatnika. Zbog toga je Sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine ove godine izdvojio pet miliona dinara i kupio prvu elktronsku opremu koja će se bepsplatno ustupati svim klubovima u svim gradovima kako bi naši reprezentativnci i naši sportisti mogli ovde da plivaju norme.

 

Banatske šore sportska grana od posebnog interesa za Srbiju

 

Marinika Tepić je odgovorila i na zamerke zbog izdvajanja za Banatske šore, za koje je navela da se finansiraju iz pokrajinskog sekretarijata od kako je on osnovan. Prema njenim rečima, ove godine je bila petnaestogodišnja ili jubilarna manifestacija i sredstva od dva miliona dinara su dobili na osnovu pojedinačnog konkursa za organizovanje međunarodnih sportskih manifestacija od posebnog interesa za AP Vojvodinu.

 

- Dužna sam radi javnosti i radi tačnosti da kažem da su banatske šore jedna od 43 organizacije koje su na ovom konkursu dobili sredstva. Banatske šore su registrovane kao tradicionalan sport koji jeste u Republici Srbiji prepoznat kao sportska grana od posebnog interesa za Republiku Srbiju. I mislim da sam ovim odgovorila i ujedno na nekoliko ili u više navrata iznetih u sredstvima javbnog informisanja pogrešnih ocena da banatske šore nisu sport, da je to disciplina, da je to igra itd. Imate niz i sportskih disciplina i grana neprepoznatih u okviru prepoznatih sportskih grana. A u okviru 101 sportske grane koje su prepoznate u Republici Srbiji kao sportske grane od posebnog interesa jesu i banatske šore u okviru tradicionalnog sporta. To podrazumeva da imaju status onih organizacija u okviru sportskih grana koje imaju pravo da  se finansiraju iz budžeta – objasnila je ona.

 

Napomenula je i da se radi o timskom sportu, koji zahteva ozbiljnu strukturu kao što je stadion, a ne jednu kancelariju i samim tim, kako je rekla, ona ne može da opovrgava ili da ne podržava bilo koji sport ili granu ili disciplinu koji je prepoznat od strane Republike Srbije.

 

Problem lokalnih klubova

 

Pokrajinska sekretarka je istakla i da su lokalni klubovi često u problemu jer ne mogu da se finansiraju od lokalnih samouprava, kako bi trebalo, pa se obraćaju Pokrajini za pomoć. Kao primer, navela je da je u Novom Sadu prva isplata prema klubovima i sportskim udruženjima građana bila u junu, pa se postavilo pitanje kako su oni funkcionisali u prvih šest meseci ove godine. Znajući za tu situaciju, a ceneći dugogodišnji rad i tradiciju nekih udruženja koja postoje više decenija, kao što je jubilej Gimnastičkog saveza koji obeležava 110 godine, Sekretrijat je uzeo u obzir i finansijsku pomoć za udruženja građana sa lokala koja su bila značajno oštećena iz lokalnih budžeta.

 

Kako je rekla, tim klubovima se pomaže u vanrednim situacijama, kada su u pitanju dodatne manifestacije, neki plasman u neki viši rang, koji oni nisu mogli planirati.

 

Tepić je ukazala i na problem koji postoji prilikom registrovanja sportskih udruženja. Kako je navela, u Vojvodini postoji preko 3.000 registrovanih udruženja građana po Zakonu o sportu u AP Vojvodini, a gotovo 12.000 u Republici Srbiji. Sistem registracije u Agenciji za privredne registre je prava adresa za probleme u ovom sistemu, jer se prilikom registracije ne traže nikakvi uslovi, niti licence, niti stručna osposobljenost, niti sportska infrastruktura. Veliki broj, čak i sportskih klubova, se registruje na kućne adrese pa smatraju da su škole dužne da im ustupaju njihove prostore, a nisu.

 

- Dokle god sam ja odgovorna za ovaj sekretarijat, uvek će prioritet biti školski sport, pokrajinski granski savezi, bazični sportovi i naravno svi novi sportovi, ili sve nove discipline koje su u skladu sa Zakonom Republike Srbije o sportu – zaključila je Marinika Tepić.

  

(BILSV, 11.12.2015)