Vojvodina i Slavonija da više sarađuju

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Ponedeljak, 01. 07. 2013. | Komentara: 0

Vojvodina i Slavonija da više sarađuju

NOVI SAD / Berlin – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić čestitao je danas Hrvatskoj ulazak u Evropsku uniju i ocenio da je to prilika da se još poboljša saradnja Vojvodine i Slavonije.

LSV

II svetski rat i devedesete ostavili dubok trag

Grujić je na konferenciji nemačkog Kulturnog foruma u Berlinu, koja se organizuje povodom ulaska Hrvatske u EZ, rekao da su Vojvodina i Slavonija prostor kulturološke, etničke i jezičke istovetnosti ili sličnosti.

- Posmatrajući način života s obe strane reke (Dunava) vidimo ogromnu sličnost kroz nošnje, muziku, hranu, gradnju kuća. Mi govorimo dva jezika koja se veoma malo razlikuju. Između Slavonije i Vojvodine sličnost je u velikoj nacionalnoj, verskoj i jezičkoj raznorodnosti. Nas, Srbe i Hrvate u Vojvodini i Slavoniji povezuju i Mađari, Romi, Slovaci, Česi, Rusini, i to ukazuje na istovetnu konfiguraciju prostora nastalu sličnim istorijskim procesima, koji su oblikovali istorijski prostor Vojvodine i Slavonije.

I jedna i druga regija u istoriji predstavljale su objekat neprekidnih migracija, doseljavanja i odseljavanja ljudskih zajednica – istakao je Grujić.

On je dodao da su međunacionalni pogromi iz perioda Drugog svetskog rata i perioda devedesetih ostavili dubok trag i na području Slavonije.

U Vojvodini živi 47.000 Hrvata

- Nakon tog perioda ostao je razrušen grad Vukovar, mnogobrojna mesta i sela su takođe devastirani, a veliki broj ljudi je stradao ili otišao u izbeglištvo. Za ove događaje treba tražiti krivca u nacionalizmu koji je harao ovim područjima, na zločinačkoj politici tadašnjih državnika. Strašno je bilo pogledati Slavoniju tog perioda, srušenih kuća, napaćenog naroda, spaljenih crkava, uništenih institucija. Do dan danas međunarodni i nacionalni sudovi procesuiraju ratne zločince i sa pijetetom se obeležavaju mesta stradanja nevinih – ukazao je potpredsednik Vlade APV i dodao da trenutno obe strane ulažu veliki napor kako bi se ovaj deo naše prošlosti prevazišao i kako bi opet ovaj prostor postao prostor harmonije, tolerancije i razumevanja.

Slaviša Grujić je naveo da u Vojvodini, po popisu iz 2011. godine, živi 47.000 Hrvata, a na području dve istočne hrvatske županije (Osiječko-Baranjske i Vukovarsko-Srijemske) živi oko 70.000 Srba. Po njegovim rečima, Vojvodina i Slavonija treba da sarađuju na sličan način kao što Vojvodina već godinama sarađuje sa Istarskom županijom u Hrvatskoj.

Na konferenciji su govorili i ambasador Republike Hrvatske u Republici Nemačkoj dr Miro Kovač, Tamaš Szalai iz Pečuja i Renata Trischler iz Osijeka u Slavoniji. Upriličena je i izložba "Između Dunava i Jadrana - Hrvatske kulturne raznolikosti" autora Lenija Perenčevića, kustosa izložbe Centralnog muzeja Dunavskih Švaba u Ulmu.

(BILSV, 01.07.2013)



Događaji | Utorak, 14. 11. 2017. | Komentara: 0

Čanak razgovarao sa gruzijskim ministrom za evropske integracije

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Nenad Čanak sastao se u Domu Narodne skupštine sa državnim ministrom Gruzije za evropske i evro-atlantske integracije Viktorom Dolidzeom, sa kojim je razgovarao o razmeni iskustava između dveju zemalja u procesu evrointegracija.
Događaji | Utorak, 14. 11. 2017. | Komentara: 0

Ministre, šta je sa obećanom pomoći poljoprivrednicima?

Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga upitala je danas ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da li će i kada olakšati život poljoprivrednicima. Ona je, koristeći instituciju poslaničkih pitanja, na početku današnjeg zasedanja Skupštine Srbije, zatražila i informacije u vezi sa restitucijom od premijerke Ane Brnabić, kao i od ministarki Zorane Mihajlović i Nele Kuburović.
Događaji | Sreda, 01. 11. 2017. | Komentara: 0

Briselskim sporazumom za sever Kosova više nego Vojvodini

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da ga niko nije zvao da se uključi u unutrašnji dijalog o Kosovu, ali da bi takav poziv prihvatio jer je „bolje 100 godina razgovarati, nego jedan dan ratovati“. Ukazao je i da se Briselskim sporazumom za četiri opštine na severu Kosova predviđa više nego što AP Vojvodina ima u Srbiji.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook