ZRENJANIN – Članica Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević izjavila je danas da dok Zrenjanin ne bude imao fabriku vode, kapitalniji projekat za taj deo Vojvodine ne može postojati. Ona je na konvenciji LSV u Zrenjaninu istakla da se na osnovu nepoštovanja ustavne odredbe o sedam procenata republičkog budžeta, Vojvodini duguje dve milijarde evra, a napomenula je i da se LSV zalaže za vraćanje vojvođanskog penzionog fonda da bi penzioneri živeli dostojanstvenije.
Transkript govora Maje Sedlarević možete pročitati u nastavku.
Više od decenije bez pijaće vode
Dobro veče Zrenjanine!
Ja volim da dođem ovde i uvek kad dođem i kad me pitaju šta hoćeš da piješ, i a ako slučajno kažem da bih da popijem vodu, kažu: sve može, samo voda ne može. I tako, više od deceniju u nazad. Više od deceniju u nazad vi u Zrenjaninu imate vodu koja nije za piće. Ja sam pre dve nedelje bila na jednoj televiziji sa Dušanom Bajatovićem iz Socijalističke partije Srbije. I onda je on u jednom momentu rekao: Šta pričate o tim vodovodima i o toj kanalizaciji? Kakvi kapitlani projekti? Jesu to vama kapitalne investicije?
Izvinite, dok grad Zrenjanin ne bude imao fabriku vode i dok ne budem mogla da dođem u goste kod vas i da popijem čašu vode, kapitalniji projekat za ovaj deo Vojvodine ne može da postoji.
Ja se nisam setila gramatike, ali sam se setila lingvistike. Jedan poznati lingvističar, profesor Ranko Bugarski je rekao početkom devedesetih godina: „Da su bili mudri, mogli su u jezik da gledaju kao u tarot karte. Videli bi da nam se sprema raspad Jugoslavije, videli bi da nam se spremaju ratovi, siromaštvo i sve ono što nam se desilo devedesetih godina. Da smo bili mudriji i da smo znali da pretpostaivmo 2012. godine šta će se desiti posle nasilne promene vlasti, za početak, u Novom Sadu i u Zrenjaninu, pa onda i u drugim gradovima i opštinama ovde kod nas u Vojvodini, znali bismo da idu zla vremena. Znali bismo da živimo u jednom zlom svetu gde se neke dobre osobine i ljudske vrednosti ne samo ne cene i ne poštuju, nego i nipodaštavaju i poništavaju. I, na žalost, danas u takvoj zemlji živimo. Ako ćemo da se osvrnemo samo u poslednjih godinu-dve-tri godine u nazad, hajde da pričamo o tome kako živimo, hajde da pričamo o tome da su penzionerima smanjene penzije, pa onda kao podignute za manje od 400 dinara u proseku. Mom tati za 180 dinara. Taman da plati televizijsku pretplatu. I ono što mi danas živimo i što danas gledamo jeste ponižavanje ljudi. Ako pričamo o penzionerima, vrlo je jednostavno – vratiti im penzije na nivo samo pre umanjenja. Ako pričamo o penzionom fondu, vratite nam vojvođanski penzioni fond pa da vidite kako penzioneri i penzionerke mogu dostojanstveno da žive. Jer, dok je postojao vojvođanski Penzioni fond, ovde su bile najbolje penzije. Osnovice za penzije i dalje su u Vojvodini najviše. A penzija nema.
Borimo se i glasajmo
Kažu – mladi su razmaženi, hoće da idu, ne sviđa im se život ovde. Pa, nije baš tako. Mladi završavaju škole i fakultete da bi otišli u neki bolji svet, za nekim boljim životom. A znate zbog čega? Više od polovine mlađih od 30 godina jesu nezaposleni mladi ljudi. Mladi ljudi koji nemaju perspektivu i ako planiraju porodicu i ako planiraju bolji život onda su odlučuju da odu odavde, na ono što su u školi naučili mogu negde u praksi da primene, da mogu da rade u struci. Zašto? Danas na našim fakultetima obrazujemo kadrove za nepostojeća zanimanja. Danas naše fakultete interesuje to da imaju što više studenata, što više uplaćenih školarina, a ne prate uopšte tržište i ne prate uopšte trendove. I nažalost i to je zemlja u kojoj živimo.
Ne mogu a da se ne zapitam šta mi možemo svi zajedno da uradimo. Možemo da se borimo, možemo da ne ćutimo i možemo makar tog 24. aprila da svojim glasom i izlaskom na biralište učinimo to malo što je tog dana zaista mnogo jer izlaskom na biralište svako od nas odlučuje o svom životu, životu svoje porodice i sredini u kojoj će da živi.
Za Beograd 96 milijardi, a za Vojvodinu 12 milijardi
Čuli ste mnogo toga o Ustavu, i u filmu i u govoru Dušana Jakovljeva. Ja neću govoriti o Ustavu iako Ustav jeste početak i svi naši problemi jesu vezani za Ustav Republike Srbije i sledeći period jeste posebno važan upravo zbog toga što će se Ustav menjti. Ali, ću vam navesti jedan sasvim drugi primer. Budžet AP Vojvodine bi, po tom istom Ustavu, trebalo da bude najmanje sedam procenata republičkog budžeta. Najmanje sedam procenata. Nijedne godine od 2007. do danas budžet nije bio ni sedam procenata. Samo na ime tog duga, Vojvodina je zakinuta za dve milijarde evra. Dve milijarde evra je strahovito velik novac i ja ne mogu ni da zamislim koliki je. Ali znam da je izgradnja Banatske magitrale negde oko 170 miliona evra. Znam da je tunel kroz Frušku goru negde oko 150 miliona evra. Znam da je Naftna industrija Srbije prodata za 450 miliona evra. I znam da fabrika vode u Zrenjaninu treba da košta nekoliko desetina miliona evra. I to je sve nešto što jesu kapitalni projekti u Vojvodini i to je sve ono što smo mogli sami da završimo za ovih deset godina od kad je donet Ustav.
Budžet grada Beograda je 106 milijardi dinara. Od toga je 10 milijardi transferna sredstva opštinama, sve ostalo je programski budžet Grada Beograda - 96 milijardi dinara. Znate li koliki je vojvođanski budžet za ovu godinu? 53 milijadre zvanično, ali 12 milijardi od toga jeste stvarni budžet AP Vojvodine. I sad ja ne mogu da ne pitam kako je moguće da Grad Beograd ima 96 milijardi svog budžeta a da cela Vojvodina ima svega 12 milijardi? Naravno da je to ogromna nepravda prema AP Vojvodini.
Pobedićemo 24. aprila
I hoću da vam kažem samo još nešto, Vojvodina se voli i kad nisu izbori. I Zrenjanin se voli i kad nisu izbori. Kojekakvi dolaze ovih dana u Vojvodinu, obećavaju nam kule i gradove, ligaše, kako mi to volimo da kažemo, samo da bi došli ovde da uzmu glasove. Među njima ima jedan, zove se Saša Radulović. Vodi Pokret Dosta je bilo. I Saša Radulović je sačekao 8. april u 23:54, s obzirom da je to bilo šest minuta pre isteka roka i podneo izbornu listu Pokreta Dosta je bilo da učestvuje na pokrajinskim izborima. Pokrajinska izborna komisija je listu odbila, zato što nisu u stanju dokumentaciju da prikupe a hoće Vojvodinu i zemlju da nam vode. Zašto vam ovo pominjem? Iz jednog sasvim drugog razloga. Taj isti Saša Radulović je predao republičku listu, ona je prihvaćena i ja sam malo pogledala ko su kandidata u Vojvodinu, jer me interesuje ko su ti ljudi koji ne vide Vojvodinu, ne priznaju Vojvodinu. On kaže da AP Vojvodina ne treba da postoji. I pogledam ja listu, u prvih 20 kandidata, dvoje je iz Vojvodine. Samo dvoje iz Vojvodine! Od tih dvoje, možda će jedno biti poslanik ukoliko ta lista pređe cenzus. Nisu zaslužili glasove Vojvodine, nisu zaslužili glasove Zrenjanina, jer mi njih ne interesujemo. Njih interesuje samo vlast u Beogradu.
24. aprila su izbori. 24. aprila možete da glasate onako kako želite i kako mislite da treba. Jedino o čemu ne želim nikada da diskutujem je da li treba ili ne treba glasati na izborima, jer svako ko ne glasa svoju moć i svoju snagu tog svog glasa i mogućnosti da bira daje drugim ljudima. Ko ne glasa, posle nema pravo da se žali, da kuka i da kritikuje.
Ja ću vam predložiti da 24. aprila na gradskoj listi glasate za broj 5 – LSV Nenad Čanak, da na pokrajinskoj izbornoj listi glasate za LSV i Nenada Čanka broj 4 i na republičkoj izbornoj listi glasate za broj 7 – koaliciju LDP-LSV-SDS. Ukoliko nećete da pamtite brojeve, pronađite ime Lige na sva tri glasačka listića i zaokružite te brojeve.
Pobedićemo 24. aprila.
(BILSV, 11.04.2016)