BEOGRAD  – Za sređivanje stanja u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji potrebno je, prema grubima procenama, oko 10,5 milijardi evra, rečeno je danas na predavanju "Upravljanje otpadnim vodama u Srbiji". Kako je ocenjeno, zaštita životne sredine godinama je u Srbiji u podređenom položaju, prepoznavanje problema još uvek nije prisutno ni kod donosilaca odluka, ni kod stanovništva.

– Od toga, najgore je stanje u sektoru voda, tu je potrebno oko 5,6 milijardi evra, a tu je najteže u oblasti otpadnih voda, i tu je potrebno 3,3 milijarde evra i mi tu jako loše stojimo, pre svega zbog finansijske situacije u zemlji, jer svaki objekat traži velika ulaganja i vremena – rekla je Tanjugu koordinatorka Zelene poslaničke grupe Nada Lazić. Prema njenim rečima, u Srbiji je svega 10 odsto stanovništva pokriveno tretmanom otpadnih voda, a nijedan veliki grad - Beograd, Novi Sad ili Niš, nema takvo postrojenje.

Neophodno samostalno ministarstvo

– Ono što se deklarisalo kao najteže, najozbiljnije, što je i Zelena poslanička grupa postavila kao prioritetne ciljeve su upravljanje otpadom, pošumljavanje, kao i upravljanje vodama, pre svega otpadnim vodama – rekla je Lazić, koja je narodna poslanica LSV. Naglasila je da resor zaštite životne sredine definitivno mora biti samostalno ministarstvo i da se mora poći od toga.

Lazić je istakla da u dunavskom slivu kroz Srbiju, dugom 588 kilometara, nema nijednog postrojenja za preradu otpadnih voda i da nijedan veći grad nema to postrojenje, već se sve izliva direktno u Dunav. Prema njenim rečima, Dunav još ima visoku moć prečišćavanja, a veći problem e kada se ispuste otpadne vode u mali vodotok, sa malim protokom.

– Onda se dogodi pomor riba, a najčešći nastanak toga je zato što je neko izbacio cisternu otpadne vode iz septičke jame u neku rečicu, što je izazvalo nagli pad kiseonika u vodi, riba prosto ne može da diše i ugine zbog toga, a ne zato što je direktno otrovana – kaže Lazić. Ona smatra da to dosta govori o našem neshvatanju problema i ocenjuje da mediji tu puno mogu da učine, da tematske emisije na popularan način prikažu te velike probleme, kako bi se tema približila i ljudi shvatili. Prema njenim rečima, na teritoriji Vojvodine, od ukupno 465 naselja, postoji samo negde oko 22-23 postrojenja za tretman otpadnih voda, od kojih polovina radi, a od te polovine pitanje je koliko je ispravno. Lazićeva je dodala da sada živimo u takvom okruženju, da ne možemo da pričamo da jedemo zdravu hranu, a pogotovo da pričamo da to možemo da izvozimo.

Ogroman potencijal Zelenih radnih mesta”

– Pravila se u Evropi znaju. Sve zemlje članice EU imale su obavezu da do kraja prošle godine prečiste svoje otpadne vode do tercijalnog nivoa. Jedini kod nas ko ima taj sistem za tercijalno prečišćavanje voda je grad Subotica, jer nisu mogli svoje otpadne vode da puštaju u Palić i prosto su bili prinuđeni da to urade – navela je Lazić. Ona kaže da u svemu tome strahovito kasnimo za drugim zemljama, čak i okolnim zemljama, i ističe da je veoma važno to definisati kao prioritet i shvatiti koliko je to ogromna mogućnost za takozvana "zelena radna mesta".

– To je nešto što zahteva i veliki rad, ogromno znanje, ali i ono što mnogi ne znaju, i veliku mogućnost zapošljavanja, zaštita životne sredine nije samo trošak – zaključila je poslanica LSV.

(BILSV, 09. 02. 2016)