BEOGRAD - Narodni poslanik Đorđe Stojšić kazao je danas da su poslanici LSV dali više amandmana na Predlog zakona o rudarstvu koji bi, ukoliko budu usvojeni, u značajno meri popravili zakon.



Stojšić je tokom rasprave o ovom zakonskom predlogu rekao i da je predlog zakona sada takav da poslanice i poslanici LSV za njega ne mogu glasati.

 

Dalje ukidanje nadležnosti Vojvodini

 

Stojšić je ukazao da su i u Predlogu zakona o rudarstvu i u Strategiji razvoja energetike evidentni nastavci dosadašnje pogubne politike, a što su građani i građanke Vojvodine osetili u više navrata na svojoj koži.

 

- Kada to kažem, prvo mislim na poklanjanje Naftne industrije Srbije Ruskoj Federaciji. I ne samo rafinerija, nego i ležišta, što je nezapamćeno bilo gde u svetu. Nedavno smo ponovo imali novi aspekt energetske politike kada je ugašena  Elektrovojvodina i pripojena EPS-u, pod plaštom nekakve reorganizacije, a sa ciljem da se gubici Elektroprivrede Srbije zamaskiraju i da se Elektrovojvodina, kao jedino profitabilno preduzeće, pripoji EPS-u - ukazao je Stojšić i dodao da se i Predlog zakona i Strategija odnose na dalju centralizaciju, vođenje računa o interesu upravo jednog od investitora, odnosno suvlasnika Naftne industrije Srbije i odnose se na neusklađenost naše strategije sa strategijom Evropske unije, odnosno evropske energetske politike.

Đorđe Stojšić koji je i potpredsednik LSV je upozorio i na novo umanjivanje nadležnosti AP Vojvodini.  

- U pogledu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, decentralizacija nije prepoznata ni kao  bitan uslov, a kamoli da je jedan od strateških uslova. Naime, važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima daje mogućnost da Vojvodina donosi plan osnovnih geoloških istraživanja na svojoj teritoriji za određeni period i to je tako bilo do sada. Ovim novim predlogom zakona predviđeno je da Vojvodina, odnosno Skupština APV, odnosno Vlada AP Vojvodine samo predlaže plan osnovnih geoloških istraživanja. To znači da se prilikom izrade Plana osnovnih geoloških istraživanja za teritoriju Republike Srbije predloženi planovi iz Vojvodine mogu zanemariti, ukoliko to neko u Vladi Republike Srbije tako trenutno želi. Naime, time se uskraćuje jedna od nadležnosti vojvođanske administracije. To je za nas neprihvatljivo. Naravno, dali smo amandmane koje ćete vi razmotriti i videćemo da li ćete ih prihvatiti - napomenuo je poslanik LSV.

 

Energetski sporazum i rudna renta

 

On je upozorio da i LSV godinama apeluje da se revidira Energetski sporazum po pitanju visine rudne rente.

 

- Takođe, za naš je važna i raspodela sredstava prikupljenih od eksploatacije resursa. Predložili smo da se članom 159. ovog zakona, naknade za korišćenje mineralnih resursa i sirovina i geotermalnih resursa rasporede po sledećem ključu: 20 procenata u budžet Republike Srbije, 40 posto bi bio prihod jedince lokalne samouprave i 40% autonomnoj pokrajini - naveo je Đorđe Stojšić. 

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da svaka eksploatacija za sobom nosi i degradiranje eksploatacionih površina, kao i uništenje putne infrastrukture, odnosno određeni stepen narušavanja uslova za život i standard stanovništva, primereno je da se raspodela obavi na način koji su to predložili poslanici LSV, jer bi sredstva ostvarena na osnovnu naknade za korišćenje mineralnih sirovina upravo onda bila namenjena unapređenju života u lokalnoj zajednici.

 

- Što se tiče NIS-a i rudne rente od sedam posto, ono što ne bi bilo protivno Energetskom sporazumu sa Rusijom, jer to ne bi bio porez nego naknada za eksploataciju rudnog blaga, jeste dodatno uvođenje određenih procenata za eksploataciju. Naš predlog je da se formulacija napravi tako da to ne bi bio poreski tretman. Naši pravnici kažu da je to za sada moguće, jer se ne radi o promeni poreza, kako je to definisano u sporazumu, nego se radi o naknadi za eksploataciju rudnog blaga. I druga stvar je zamrzavanje poreskog tretmana u skladu sa  energetskim sporazumom, što važi u periodu dostizanja ekonomske isplativosti projekta. To znači da, ako je projekat ulaganje u obaveznu investiciju, Rafineriju u Pančevu, postao isplativ, ova odredba više nije na snazi - zaključio je Stojšić.

 

Kao problem u ovom slučaju, Stojšić je istakao to što nije definisana metodologija za utvrđivanje isplativosti projekta koja bi bila usaglašena između država potpisnica sporazuma, pa projekti mogu da se beskonačno tretiraju kao neisplativi, iako je po rezultatima poslovanja NIS-a u proteklim godinama evidentno da je pređen prag isplativosti investicionih projekata, s obzirom na to da je Rafinerija u Pančevu dokazano isplativa.

 

Poslanik Stojšić je istakao i da je sporno nenormalno eksploatisanje domaćih rezervi nafte.

- Nekada je eksploatacija domaćih rezervi nafte od strane Naftne industrije Srbije bila oko 20 do 30 odsto iz domaćih rezervi. Ostalo se uvozilo. Sada je to u proporciji 50-50 i ako se ovako nastavi, domaće rezerve nafte i gasa uskoro više nećemo imati. I to sve u periodu kada NIS ne plaća rudnu rentu ni kakvu plaća u matičnoj državi - upozorio je Stojšić. 

On je naveo da je LSV predložila uvođenje progresivne stope za ubrzanu eksploataciju naftnih i gasnih ležišta. To, kako je rekao, postoji kao rešenje u drugim evropskim zemljama - ukoliko  eksploatišete procentualno veće domaće rezerve, morate da plaćate i veću stopu rudne rente ili kako god želite da je nazovete.

 

Sporni podaci u Strategiji razvoja

 

Među brojnim primedbama Stojšić ističe i da predložena površina istražnog prostora za naftu i gas znači da bi u Srbiji bilo samo 17 prostora, t.j. projekata. Naime, u rumunskom delu Banata do Plandišta, definisana su četiri istražna bloka, bez bloka Južni Banat. U celom Banatu definisana su ukupno tri istražna bloka i to Severni, Srednji i Južni Banat. Prema njegovim rečima, koristeći kriterijume u Rumuniji, samo u Banatu bi trebalo definisati osam do deset blokova za istrživanje nafte i gasa. Primera radi, Hrvatska je odredila površine istražnih prostora od 2.100 do 2.600 kvadratnih kilometara, a po ovom Predlogu zakona one će u Srbiji biti od dva do 100 kvadratnih kilometara, dodao je poslanik LSV.

 

- Ako je jedan od ciljeva Predloga zakona povećanje priliva u budžet, ovo je prilika da se to uradi na način na koji ovu problematiku rešava i EU. Da su 2014. godine naplaćene naknade predložene  novim stavom 5, samo naplata naknada za naftu i gas povećala bi prihod budžeta Republike Srbije za oko 19,6 milijardi dinara, što je, podsetiću, suma veća od ukupnog povećanja plata i penzija koju je MMF odobrio u 2016. godini - napomenuo je Đorđe Stojšić.

 

 Kada je u pitanju Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030, on je zamerio to što je kao bazna godina korišćenih, analiziranih i prikazanih podataka navedena 2010. godina, što, po njegovom mišljenju, nije primereno značaju dokumenata.

 

- Svaka vlada koja dođe na vlast, uvek smatra da istorija počinje od nje. Mislim da energetika kao takva ne dozvoljava sličnu praksu - ocenio je.

 

On je naveo da u tabeli nisu adekvatne geološke rezerve fosilnih goriva vezanih za prikaz energetskih mineralnih sirovina kao prirodnih resursa.

 

- Na primer, bilansne rezerve nafte usvojene u Nacionalnoj strategiji održivog  korišćenja prirodnih resursa i dobara, objavljene u Službenom glasniku 33/12 iznosi 40,54 miliona tona, a  ukupne geološke rezerve 186,36  miliona tona. U predlogu ove strategije, rezerve nafte su 10,14 miliona tona, a ukupne geološke rezerve su 50 miliona tona. Ista situacija je i sa prikazanim rezervama uglja, kada se uporede sa predlogom strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine, koja se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Rezerve uglja u tabelama su dva do tri puta manje nego u pomenutom predlogu strategije. Ova tri dokumenta radi isto ministarstvo, a imaju, izgleda, različite podatke u sebi - naveo je poslanik LSV, zamolivši ministra energetike da to objasni.

 

Stojšić je naveo i primedbu na liberalizaciju, odnosno toga šta će dovesti konkurencija na tržištu električne energije. Kako je rekao, cilj liberalizacije bi trebalo biti povećanje konkurencije i nivoa usluga krajnjim kupcima, a istovremeno i smanjenje cena

 

Građani moraju znati kako ćemo se snabdevati gasom

 

On se dotakao i skladišta gasa Banatski dvor. Kako je rekao, iz njega je dnevno moguće istisnuti 4 - 4,5 miliona kubnih metara gasa, a dnevne potrebe Republike Srbije u toku zimskog perioda su oko 12 miliona kubnih metara gasa, zbog čega je zatražio dodatno objašnjenje.

 

- I naravno,  dolazimo i do projekta Južni tok, od koga smo saznali da nema ništa. Autori Strategije navode da je neophodno obezbediti novi pravac snabdevanja prirodnim gasom, uz ulaganje dve milijarde evra do 2030. godine i ništa više od toga. Mislim da bi morali obratiti pažnju na to šta je evropska energetska politika - ukazao je poslanik LSV i dodao da se iz medija moglo saznati da će se u Hrvatskoj graditi LNG terminal, koji je deo evropske energetske strategije. Prema njegovim rečima, Srbija za sada nema nikakve veze sa tim, niti se planira nekakva konekcija na tu stranu, što je, kako smatra, pogrešno.

 

- Slušali smo i o Turskom toku. Usled nekih geopolitičkih razloga možda od toga, takođe, ne bude ništa. Tako da unutar Strategije razvoja energetike za nas je od primarnog značaja da se takva stvar preciznije definiše i da jednostavno građani saznaju kako, ne ova, nego sve buduće vlade, misle da reše kontinuirano snabdevasnje gasom koji je ključni energent, koliko za stanovništvo, tako i za privredu - zaključio je Stojšić.

 

(BILSV, 01.12.2015)