NOVI SAD – Kad god je u Srbiji bila zanemarivana autonomija, Srbija se udaljavala od Evrope, duboko verujem da danas i sutra neće biti tako, ocenila je danas predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine APV Maja Sedlarević.



Na tematskoj sednici pokrajinskog parlamenta koja je organizovana na temu „Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, Sedlarevićeva je istakla je moderna Evropa danas sve više Evropa regija, da politika evro-integracija mora da snaži regionalne nivoe organizovanja društva, a da snaženje autonomije jeste, ne samo snaženje Vojvodine i Republike Srbije, nego i jačanje evropskog u Srbiji i povećano prisustvo Srbije u Evropi.
– Decentralizacija je naša šansa. Decentralizacija treba da bude sastavni deo, ne samo pregovaračkog procesa, nego evropskih integracija Republike Srbije. Samo je pitanje koliko želimo da efikasno radimo na ovome. Odnos centralnih vlasti prema Vojvodini i nadležnostima Vojvodine biće najbolji odgovor na sva pitanja – rekla je ona.

Regionalizacija snaži državu

Maja Sedlarević je istakla i da iskustvo pokazuje da decentralizacija zapravo stabilizuje i jača državu, nikako je ne slabi, kako kod nas neki od protivnika decentralizacije tvrde, a da regionalizovane ili federalizovane države mnogo bolje odgovaraju potrebama svojih građana.
– Standard života u njima bolji, nema zabačenih i udaljenih regiona kako je to slučaj u centralizovanoj državi. Regionalizovana država omogućava da se razviju brojni ekonomski i privredni centri, u njima se bolje čuvaju istorijske, kulturne, privredne i druge specifičnosti regiona, građani lakše mogu da se uključe u proces donošenja odluka koje se tiču njihovih života – rekla je Sedlarevićeva. Ukazala je i da je, u skladu s tim, decentralizacija i regionalizacija Srbije preduslov za ekonomski razvoj i viši životni standard njenih građanki i građana.
– Priča o decentralizaciji u ovoj zemlji je još uvek prokazana i na svima nama je da  postignemo konsenzus i da počnemo da na drugačiji način građanima objašnjavamo koliko je decentralizacija vlasti za njih dobra i bitna – kazala je Sedlarevićeva, koja je i poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Supsidijarnost je reč

Ona je akcenat tokom rasprave stavila na poštovanje i primenu principa supsidijarnosti, koji podrazumeva pravilo da se sve što se može rešiti na nižem nivou ne prenosi na viši nivo odlučivanja, a koji je, po njenim rečima ključ, jedan od temeljnih principa na kojima Evropska unija počiva i koji je definisan njenim Ustavom.
– To u praksi svih evropskih zemalja znači da sve o čemu može da se odluči na lokalnom nivou bude rešeno na lokalnom nivou, da se sve ono što može da se reši na regionalnom nivou ne bude preneto na državni nivo, a da se na evropski nivo prenose samo one stvari koje nacionalne države ne mogu same da reše – navela je ona dodajući da se na taj način vlast u potpunosti približava građanima.

Merenje decentralizacije

Poslanica LSV je navela i da je Skupština evropskih regiona (AER), čija je AP Vojvodina članica od 2002. godine, uradila opsežnu studiju izmerivši decentralizaciju u svim zemljama EU, a proračun je pokazao da koeficient decentralizacije utiče na standard građana.
– Ukoliko želimo da izmerimo decentralizaciju, potrebno je da uporedimo ukupan zbir svih javnih nadležnosti na različitim nivoima u jednoj državi, počev od nacionalnog, državnog nivoa kao najvišeg, pa sve do opštinskog nivoa. Decentralizacija predstavlja zbir nadležnosti koje imaju subnacionalni organi vlasti. Što više nadležnosti regioni i opštine imaju, to je država decentralizovanija – rekla je Maja Sedlarević dodajući da Srbija nije učestvovala u tom istraživanju AER-a . Ona kaže i da, iz perspektive države, sve nadležnosti koje nisu na nivou nacionalne države, nego na nižim nivoima (regioni, opštine), doprinose decentralizaciji, dok sve nadležnosti na nivou regiona označavaju regionalnu autonomiju.
– Indeks decentralizacije, između ostalog, obuhvata decentralizaciju pri donošenju odluka, finansijsku, administrativnu, funkcionalnu i političku decentralizaciju,vertikalnu decentralizaciju, ovlašćenje za donošenje odluka, izvršno ovlašćenje, odnosno ovlašćenje za sprovođenje, finansijsku ravnotežu i izjednačavanje, kao i poreska ovlašćenja – kaže Sedlarevićeva.
– U većini država, stepeni decentralizacije pri donošenju odluka i finansijske decentralizacije veoma su blizu. Stoga, međusobna povezanost te dve grupe prilično je izražena. Generalno posmatrano, to podrazumeva da regioni imaju finansijska sredstva u skladu sa svojim nadležnostima pri donošenju odluka. To kod nas nije slučaj – dodala je ona. Ponovila je da decentralizacija i poštovanje principa supsidijarnosti jesu zasigurno put prosperiteta, ravnomernog razvoja, korišćenja potencijala i boljeg životnog standarda građana.
– Upravo zbog toga, poštovanjem principa supsidijarnosti  i decentralizacija moraju biti naše sredstvo i naš cilj – ukazala je Maja Sedlarević.