NOVI SAD – Vlada Republike Srbije usvojila je, uprkos brojnim primedbama, Predlog zakona izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu i 5. novembra ga uputila u skupštinsku procedure.



Zbog toga će Liga socijaldemokrata Vojvodine, pošto smatra da je reč o lošem predlogu, preduzeti niz aktivnosti kako bi se sprečilo njegovo usvajanje u ovom obliku. Između ostalog, već je krenulo prikupljanje potpisa kako bi se raspisao referendum na kojem bi se građani izjasnili da li prihvataju takva rešenja, ali će se na predložene izmene reagovati i amandmanski u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi se u zakonu našli zaštitni mehanizmi za poljoprivrednike i sprečilo da državno zemljište ode na doboš, istaknuto je danas na konferenciji za novinare u Novom Sadu. Lider LSV Nenad Čanak upozorio je tom prilikom da Liga 25 godina nije skretala sa svojih osnovnih načela i da su interesi građana Vojvodine iznad interesa svakoga pojedinca, te da se u tom svetlu neobnovljivi resursi ne smeju prodavati jer su garancija opstanka Vojvodine u budućnosti. 

Bez razmrica zaštititi opšti interes

Čanak je dodao da je Liga isto govorila i kada je potpisivan Energetski sporazum sa Ruskom federacijom, za koji su sada svi saglasni da nije dobar, da je loš i da je rudna renta najmanja u Evropi, a da će usvajanjem ovakvih izmena zakona i poljoprivredno zemljište doživeti istu sudbinu. 

– Potpuno je jasno da će sada tu biti mnogo manipulacija i sličnih nečasnih radnji. Ali što se nas tiče, svako onaj ko hoće iskreno da pomogne da se spreči jedan ovako štetan zakon i jedan ovako štetan postupak po sve građane Vojvodine - dobrodošao je. Mi nećemo ni sektašiti, nećemo pitati ko je gde bio i ko je šta radio do sada. Važno je da se stvari od opšteg interesa, a ovo sasavim sigurno jeste jedna od njih, budu tačke na kojima ćemo svi zajedno uložiti napore da svim građanima bude bolje. Ovo je mesto na kome sve razmirice moraju da prestanu. Ako ostanemo i bez zemlje pod nogama, kao što smo ostali bez nafte i neba nad glavama, ja zaista ne znam gde ćemo živeti – naveo je Čanak. On je upozorio i da se u Skupštini Srbije ta tema ignoriše i da je prisutan stav da to treba podržati jer to “Evropa traži od nas”. 

– To sam se ja naslušao još u vreme Mlađana Dinkića da kakva god se šteta Vojvodini pravi, to Evropa traži od nas. Pa je Evropa tražila od nas da se ukinu sve banke u ovoj zemlji, da bi postala otvoreno tržište za strane banke, pa je Evropa tražila ovo ili ono. A na kraju ispada da ništa nije tražila, nego da su u pitanju proizvoljna tumačenja u cilju sticanja lične koristi – naveo je Čanak. Istakao je i da ne tvrdi da je to slučaj i sada, ali je podsetio da su i evropske zemlje zaštitile svoje poljoprivrednike.

Tražimo lovostaj na vojvođanske paore 

– Tražimo lovostaj na vojvođanske paore, koji bi ovim zakonom bili odstreljeni, a ne sačuvani – istakao je Nenad Čanak i najavio da će u 18 sati LSV održati sednicu Glavnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o daljim koracima, kao i o momentu kada će biti podnet predlog da se taj predlog zakona poništi i da se napiše potuno nov. Takođe, Čanak je ocenio da je očigledno da se približavaju izbori kada paori i poljoprivredno zemljište postaju zanimljivi „zaštitnicima“ vojvođanske zemlje, koji bi da ih zaštite i od LSV.

– Sada se pojavila i jedna grupacija koja sebe naziva Dveri i koja viče: nemojte verovati Ligi socijaldemokrata Vojvodine , oni vas varaju, mi smo u stvari oni koji štitimo vojvođansku zemlju od toga da se ne  proda. A interesantno, nigde ih nije bilo kada je nafta ispod te iste vojvođanske zemlje data za džabe ruskoj državi. Ponoviću, nije vojvođanski Naftagas poklonjen nekom privatniku, ne nego ruskoj državnoj firmi. Znači, naša država ne ume da upravlja svojim resursima, ali će ruska država to umeti bolje da radi od nas – ocenio je Čanak.

Zakon na štetu poljoprivrednika 

Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški ukazao je da je za Ligu u navedenom Predlogu sporno uvođenje nekoliko novih pravila, a pre svega mogućnost prvenstva zakupa koja važi isključivo za pravna lica, a kojima se na osnovu direktnog dogovora sa ministarstvom, bez ikakvog zakonom propisanog kriterijuma, dozvoljava da uđu u zakup do 30 odsto državnog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi.

– Isključena su poljoprivredna gazdinstva u potpunosti iz tog fonda državnog zemljišta, iako su do sada 80 odsto zakupaca državnog zemljišta bila fizička lica, znači vojvođanski poljoprivrednici. Na taj način, najbolji deo zemlje koji su do sada koristila registrovana poljoprivredna gazdinstva, neće im više biti dostupan. I mi tu govorimo o, u zavisnosti od godine, od 10.000 do 14.000 porodica koje su živele od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta – istakao je Bogaroški. Upozorio je i da će takav potez imati dugoročne posledice za ljude koji se bave poljoprivredom i to posledice koje će morati da trpe čitav jedan radni vek. 

– Jer, 30 godina je radni vek, a za većinu onih koji rade zemlju na teritoriji AP Vojvodine to je i životni vek. I to je šteta koja će nastati ne samo za ovu generaciju sada, nego i za buduću generaciju, koja neće moći da nađe svoj interes i svoje uhlebljenje u poljoprivredi – rekao je on. 

Najbolja zemlja van domašaja paora

Bogaroški, koji je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, rekao je i da je teza Ministarstva poljoprivrede da se odrebama navedenog zakona štite interesi malih i srednjih poljoprivrednika, ističući da ne može da shvati u čemu je interes malih i srednjih poljoprivrednika da im 30 odsto zemljišta od momenta usvajanja zakona, jednostavno isklizne iz ruku. 

– Ne postoji obaveza prodaje poljoprivrednog zemljišta domaćim poljoprivrednicima, nego to zavisi od volje lokalne samouprave da li će prodati, kad će prodati, koliko će prodati... Prioritet imaju investitori. Znači, pravna lica prvo dobijaju svojih 30 odsto, a tek kada se oni namire, onda, eventualno, na red mogu doći domaći poljoprivrednici i pitanje šta to njima ostaje. Ako ode najbolja zemlja I, II i III klase, praktično za prodaju našim poljoprivrednicima ostaju utrine i pašnjaci koji ni do sada nisu bili zanimljivi za njih, jer to, jednostavno, nije zemlja koja je pogodna za intenzivnu obradu, jer od obrade te zemlje ne može da se živi na onaj način kao kada se zakupljuju oranice – upozorava Bogaroški. Takođe, podseća da je teza Ministarstva bila da paori nisu zainteresovani za zakup poljoprivrednog zemljišta, iako situacija na terenu demantuje tu tezu. 

– Od 2006. godine, kada je uvedena licitacija i mogućnost zakupa poljoprivrednog zemljišta od strane naših poljoprivrednika krenulo se sa 200 miliona prihoda od zakupa, a ove godine će iznositi preko dve  milijarde. To samo pokazuje da li su poljoprivrednici zainteresovani za to pitanje. To pitanje je za njih od životne važnosti – kaže Bogaroški dodajući i da je gotovo polovina gazdinstava upućena isključivo na državno zemljište, jer više desetine sela na teritoriji AP Vojvodine u svom ataru nemaju privatnog poljoprivrednog zemljišta. 

Nismo protiv stranih investicija

– Sasvim je sigurno da su strane investicije dobrodošle, ali ne strane investicije u obradu zemljišta, jer tu konkurencija postoji. Ono što nama fali jesu investicije u preradne kapacitete, da naši ljudi koji žive od zemlje imaju kome da prodaju ono što proizvedu. A ne da neko drugi proizvodi umesto njih i zbog toga, bi ovaj zakon trebalo da se povuče iz procedure i da se uradi kompletan novi zakonski predlog – ističe potpredsednik LSV. 

Za Ligu je, po njegovim rečima, sporno i to što drćžava ne čini ništa da zaštiti domaće poljoprivrednike i spremno dočeka od 1. septembar 2017. godine, kada će u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, državljani zemalja EU imati ista prava po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta kao i naši državljani. On je ukazao da zakon ne uvodi nikakva ograničenja za njih, iako je to trebalo da bude njegov prioritet.

– Sve zemlje članice EU, naročito nove zemlje članice, su pre ulaska u EU, donele takva pravila i ograničila promet svog poljoprivrednog zemljišta, ne bi li zaštitili domaću proizvodnju. Rešenje za to pitanje je jako jednostavno i ja sam začuđen što Ministarstvo i pored konstantnih apela koji su dolazili od nas ništa nije preduzelo po tom pitanju – rekao je Bogaroški dodajući da je za nas prihvatljiv primer Slovačke koja je za kupovinu zemljišta postavila uslov da onaj ko želi da ga kupi mora deset godina da živi na njenoj teritoriji i da se bavi poljoprivredom bar pet godina. 

– Na taj način sprečavate ne samo nelojalnu konkurenciju iz inostranstva, nego i domaće špekulante sa zemljištem. Zemlja mora da bude namenjena onome ko tu zemlju hoće da obrađuje i mora da se proveri ispunjenost tih uslova pre nego što se overi ugovor u sudu. To su jako jednostavna pravila koja će dati prednost napšim poljoprivrednicima, a koja su prihvatljiva sa stanovišta SSP-a – zaključio je Branislav Bogaroški.

(BILSV, 10. 11. 2015)