BEOGRAD – Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Marinika Tepić ukazala je danas da se u obrazloženju Predloga izmena krivičnog zakonika potkrala, verovatno, nenamerna greška koja je dovela u dilemu poslanike. Ona je zamolila ministarku pravde da odgonetne da li je u pitanju propust ili je došlo do promene kursa republičke vlade, naglasivši da u to sumnja.
- Na drugoj strani objašnjenja izmena, kada je u pitanju usaglašavanje Krivičnog zakonika sa svim relativnim dokumentima Evropske unije, navodite da bi „bilo preuranjeno da se to učini već u ovoj fazi. Do ulaska Republike Srbije u EU ima još dosta vremena, a i sama EU će neke svoje akte u međuvremenu menjati“. Ja bih volela da verujem i želim da mi potvrdite da je to možda bio propust, nenameran, Vas ili nekog od Vaših saradnika, zato što ovakav odnos prema usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU jeste nešto što je potpuno u suprotnosti sa zacrtanom politikom republičke vlade. I, ukoliko je ovo način da budemo obavešteni o toj promeni, molim takođe da nam se to jasnije i kaže, a ne da to čitamo iz nekih stranica obrazloženja prilikom izmene Krivičnog zakonika – napomenula je Tepić koja je i predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije.
LSV će intervenisati amandmanima
Komentarišući izmene u Krivičnom zakoniku, ona je naglasila da je za LSV sporno da se ponavljanje, odnosno prekršajna zabrana prisustvovanje lica na određenim sportskim priredbama više ne sankcioniše kaznom zatvora, već novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
- Ja bih volela da čujem, ako ne i da vidim, podatke na osnovu kojih ste vi zaključili da se huligani, ukoliko prekrše zabranu prisustva određenim sportskim priredbama, više ne trebaju kažnjavati zatvorskom kaznom. Ovakvo aboliranje huligana je za nas apsolutno neprihvatljivo i mi ćemo amandmanski pokušati da intervenišemo na ovaj vaš predlog, ali me zanima na osnovu čega ste doneli ovakav predlog i kako vi mislite da će sudije, na primer, pred kojima se u sudnici pojavi grupa navijača, grupa huligana, suditi zatvorsku kaznu ukoliko imaju i mogućnost da dodeljuju novčanu kaznu, a recimo prekršaj nije tome primeren – istakla je Tepić i ocenila da će se borba sa huliganstvom svesti na ili isključivo na sudije u ovim postupcima.
Napomenula je i da se poslanici Lige ne slažu sa definisanjem nekih novih krivičnih dela koja se uspostavljaju ovim zakonom, kao što je, na primer, „polno uznemiravanje“ koje je nekada bile nazivano „seksualno uznemiravanje“. Delo je preimenovano jer je, kako je obrazloženo, „seksualno“ reč stranog porekla. Ako bi se vodili tom analogijom, onda, kako primećuje poslanica LSV, u Krivičnom zakoniku ne bi trebalo da postoji reč falsifikovanje.
- Imam obavezu da Vam skrenem pažnju i nadam se da možete da prihvatite naš amandman da ipak redefinišemo naziv ovog dela u „seksualno uznemiravanju“, s obzirom na to da se to uznemiravanje svodi na uznemiravanje između osoba suprotnog pola. Seksualno uznemiravanje može da podrazumeva ili podrazumeva i uznemiravanje istog pola i to jeste bitna razlika u kvalifikaciji i što se samog termina reči tiče. Dakle, nije pitanje isključivo toga da li je seksualno strana reč već i u samom značenju – kazala je Marinika Tepić.
Selekcija u priznavanju međunarodnih sudova
Posebno je izdvojila izmene člana 387. Krivičnog zakonika u kojem se posle stava 4 dodaje potpuno novi stav 5 koji glasi: „Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne, verske ili etničke pripadnosti na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od pet meseci do pet godina“.
- Apsolutno podržavamo stav da se, za početak, uspostavi ovo krivično delo na način na koji je ono postavljeno. Međutim, ja ne znam po kom osnovu ste selektivno odlučili da primenjujete presude nekih sudova, a presude nekih drugih međunarodnih sudova da ne primenjujete. Vi se ovde vezujete za sudove u Srbiji, Međunarodni krivični sud, ali ne, na primer, i za Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i za Međunarodni sud pravde. Zbog toga ćemo svojim amandmanom pokušati da pomognemo da i ovo bude potpuno rešenje, odnosno da se primenjuju sve presude međunarodnih sudova koje ovako i treba da stoje u našem krivičnom zakoniku – naglasila je Tepić.
Zamerke na Zakon o sprečavanje nasilja u porodici
Kada je u pitanju Predlog zakona o sprečavanja nasilja u porodici, ona je pozdravila njegovo donošenje iz preventivnih razloga, ali je istakla da postoji nekoliko nedoumica na koje su poslanici LSV ukazali amandmanima. Kako je rekla, neke situacije su nedorečene i mogu biti problematične u primeni zakona na terenu. Prema rečima Marinike Tepić, jedna od takvih situacija je ukoliko se nasilnik ili potencijalni nasilnik udalji iz stana, odnosno porodičnog okruženja, zbog čega nije predviđena mera oduzimanja ključeva stana, odnosno neke sigurnosti kojom bi specijalizovani policijski službenik bio siguran ili koliko-toliko siguran da neće imati nasilnika povratnika u porodično okruženje. Takođe, primećen je i nedostatak obaveštavanja i same žrtve o meri koja se sprovodi protiv nasilnika.
Takođe, nedoumica je, prema rečima poslanice LSV, i šta se dešava nakon što istekne mera udaljenja nasilnika u trajanju od 48 sati, gde on ide i ko se stara o njegovom praćenju.
- Znači, nasilnik nakon izrečene mere udaljenja u trajanju od 48 sati može da ode u kafanu, da se očajan napije, da se vrati i da ubije žrtvu. Ne postoji ovim zakonom mehanizam praćenja nasilnika nakon što mu je mera udaljenja izrečena i to je ključna stvar – dodala je.
(BILSV, 15.11.2016)