BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić je na jučerašnjoj sednici republičkog parlamenta pitala ministra odbrane Aleksandra Vulina zašto je proizvodnja naoružanja strateški cilj države, kao i kada će se i kako rešiti stambeno pitanje zaposlenih u Vojsci Srbije. Lazić je u načelnoj raspravi o setu zakona pitala i šta će biti sa praznim vojnim objektima koji propadaju i ne koriste se. Prema njenim rečima, poslanici LSV su uložili amandmane na predloženi set zakona te se nada da će imati priliku i da ih i brane.

- Pomenula bih predlog Zakona o izmenama i dopunama o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi i tu bi htela da podsetim, zbog građana, da se od januara meseca 2011. upućivanje u vojsku Srbije vrši po principu dobrovoljnosti, odnosno ukinuta je obaveza služenja vojnog roka i uvedena profesionalizacija vojske. Od tada vojni rok služe samo oni koji to žele. Dobrovoljno služenje vojnog roka u našoj zemlji traje šest meseci, a svakom se vojniku prva tri meseca isplaćuje 12.000 dinara, četvrtog 15.000, a petog i šestog 25.000, na taj način se želi stimulisati  da najbolji dobrovoljci ostanu u vojsci i postanu profesionalni vojnici, a kasnije ako se dobro pokažu i podoficiri – podsetila je na početku izlaganja Lazić.

Vojnici podstanari

Ona je odmah zatim i postavila pitanje da li su profesionalni vojnici, podoficiri, oficiri i drugi zaposleni u vojsci zadovoljni svojim primanjima. 

- Čuli smo da plata oficira iznosi negde oko 60.000 dinara, a ako znamo da je potrošačka korpa preko 64.000, to znači da oni krpe kraj s krajem. U poslednje tri godine prema nekim podacima, vojsku je napustilo negde oko 3.000 profesionalaca, tu nisu samo u pitanju vojnici, već i drugi kadar koji je zaposlen u Ministarstvu odbrane – rekla je poslanica LSV dodajući da upravo visina zarada zaposlenih stvara probleme prilikom rešavanja stambenog pitanja.

- Prema mojim podacima oko 20.000 vojnih penzionera i profesionalnih vojnih lica nema rešeno stambeno pitanje. Posebna kategorija na koju želim da se osvrnem su, oko 4.200, vojnih lica iz perioda bivše JNA sa teritorije bivše Jugoslavije koja nemaju rešeno pitanje stana, od kojih oko 2.500 živi i dalje u kolektivnom smeštaju – ukazala je Lazić.

Kako je navela ,Novi Sad je pravi primer za taj problem, jer u nekoliko kasarni žive porodice tih ljudi u nemogućim i potpuno nehumanim uslovima.

- A apsurdno je da oni nemaju ni status izbeglica kako bi možda na taj način dobili pomoć za rešavanje stambenog pitanja. Vidim ministre da ste bili u poseti gradonačelniku Novog Sada i da ste na tu temu razgovarali, pa od vas očekujem i odgovore ako ih imate, kada će se ovaj problem rešavati – pitala je Lazić ministra odbrane. 

Vojni objekti bez svrhe i namene

Kako kaže, s druge strane kasarne i drugi objekti proglašeni su za državnu imovinu koja je u nadležnosti Direkcije za imovinu i samo su u pojedinim lokalnim samoupravama zamenjeni za stanove za vojna lica.

- Takođe, neki od tih objekata mogu da se pretvore u izuzetno značajne turističke objekte kao što su vojni objekti u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. U Novom Sadu je bilo pokušaja, a vidim i u Beogradu da se neki objekti osposobe za potrebe nekih nevladinih organizacija, ali ih je policija izbacila – istakla e Lazić navodeći skorašnji primer pokušaja aktivista Društvenog centra NNK u Beogradu, kada su pokušali da napušten vojni objekat osposobe za svoje potrebe, ali ih je vojna policija izbacila.

-  Za koga i dokle se čuvaju ti objekti i kada će se problemi rešiti? – upitala je Lazić. 

Može topli obrok za vojnika, a i ne mora

U Izmenama i dopunama zakona o vojci, u delu koji se odnosi na uslove za obezbeđivanje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika vojske – profesionalnih vojnika, podoficira, oficira i svih drugih u vojsci Srbije, Lazić je skrenula pažnju na dva člana.

- Radi se o članu 25 i članu 26. U prvom se kaže da profesionalnom vojnom licu pripada naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, kada se za takvu vrstu naknade steknu uslovi u budžetu Republike Srbije, u visini koju utvrdi vlada, što znači da će možda dobiti topli obrok i regres, a možda neće. Mislim da kada su u pitanju vojna lica ne sme da ostane ovako i nedorečeno, odnosno da se ostavi da može i da ne može. Za njih moraju da se nađu sredstva bez obzira na okolnosti. Svaka vlast zna da mora da ima zadovoljnog vojnika, policajca, lekara, učitelja... to su kategorije na kojima ne sme da se eksperimentiše, a u ostalom u praksi vidimo kako to funkcioniše – kazala je Lazić.

Kako navodi, u članu 26, koji se odnosi na plate profesionalnih vojnika u stavu 2 se kaže da osnovica za obračun plate ne može biti niža od 75% od prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, isplaćene predhodnog meseca za koji se utvrđuje osnovica, a ukoliko to ne omogućavaju odobrena sredstva u budžetu vlada može da utvrdi nižu osnovicu. 

- Znači opet se ostavlja prostor da se u skladu sa mogućnostima ta osnovica smanji, što je opet kažem, nedopustivo. Ne može se vojnim licima na takav način smanjivati plata. To znači da ništa nije zagarantovano, a od oficira se traži da izvršavaju naređenja, od pilota se traži da lete na letelicama sumnjive ispravnosti – rekla je Lazić i podsetila na poslednji slučaj pogibije pilota Roberta Kalocija, koji je bio i nastavnik letenja.

Ona je tražila da se javnosti predoče sve činjenice o  tehničkoj ispravnosti letelice i druge opreme kao i kako se održava ta oprema. 

- I da naglasim da je ovaj pilot bio podstanar sa svojom porodicom. Postavljam pitanje zašto nam ginu piloti, a ovo nije prvi slučaj – istakla je Lazić.

Znanje i zdravlje, a ne oružje kao strateški cilj

Lazić je podsetila na Vulinovu izjavu u kojoj je istakao da je Srbija od Belorusije dobila četiri MIG-a, kao i da će se povećati naoružanje, da ćemo dobiti helikoptere...

- I ja sada pitam da li se mi to spremamo za rat i da li treba da se brinem. Ali treba da imate u vidu da je u Srbiji prosečna starost preko 40 godina, kao i da imamo manje od 17 odsto dece mlađe od 14 godina, a iz zemlje nam odlaze mladi i radno sposobni ljudi. Pa vas pitam na koji način mislite da privučete da se ljudi opredele za rad u vojsci – upitala je Lazić. 

Ona je ukazala i da je u Izmenama zakona o odbrani predviđeno formiranje Fonda za finansiranje i unapređenje službe traganja i spasavanja vojnih vazduhoplova i razvoj sposobnosti Vojske Srbije. Kako kaže, nije joj jasno, te traži objašnjenje zašto se uvodi ovaj fond.

- U Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućava se strano ulaganje u oblasti proizvodnje, a posebno mi para uši, da je ista od strateškog značaja. Pa postavljam pitanje zašto se po ovom zakonu stranom ulagaču omogućava da bude većinski vlasnik, s jedne strane, a sa druge strane bih daleko srećnija da nam zdravlje i znanje budu strateški ciljevi – zaključila je poslanica LSV i dodala da je prihod od IT sektora u rangu izvoza u poljoprivredi, i to je primer da je ulaganje u znanje unosno.

(BILSV, 26.04.2018)