NOVI SAD – Pokrajinska poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine mr Maja Sedlarević izjavila je danas da su žene u politici realnost, koliko god one nekome smetale. Dodala je i da nema kvota žena bi bilo drastično manje u parlamentima širom Srbije. Ona je to rekla  tokom rasprave o izmenama Odluke o izboru poslanika Skupštine AP Vojvodine, kojima se, između ostalog, obezbeđuje da manje zastupljenog pola, žena, bude 40 odsto na izbornim listama. 

Transkript govora mr Maje Sedlarević možete pročitati u nastavku.

Zahvaljujem Vam se predsedniče.

Pred nama je izmena i dopuna jedne od najvažnijih odluka za svaki parlament i za svake izbore. Ipak, iako govorim u ime poslaničke grupe LSV, moje izlaganje će se odnositi samo na prvi član ove odluke, odnosno na izmenu 27. člana postojeće Odluke o izboru poslanika Skupštine AP Vojvodine.

Statistički gledano, mi unazad nekoliko godina ili već neko vreme imamo više žena u parlamentima, imamo veći broj žena na najodgovornijim funkcijama na državnom, pokrajinskom i ponegde na lokalnom nivou, ali ako pričamo o stvarnoj ravnopravnosti ili, konkretno, rodnoj ravnopravnosti, još uvek ne možemo da pričamo o jednakom učešću muškaraca i žena na mestima moći i odlučivanja. 

I sad, hajde da malo govorimo o toj čuvenoj kvoti koja nekima smeta, nekima smetaju i žene u politici, neki smatraju da kvota nije potrebna i postoje neke žene koje kažu „ja nisam kvota“.

Kvota je mera afirmativne akcije koja omogućava veće učešće žena u parlamentima i uopšte na mestima odlučivanja. To kaže definicija iz prava. U praksi, ako pogledate, pre 2012. godine kako su izgledali lokalni parlamenti i republički parlament, videćete koliko je drastično manje žena bilo pre izbora 2012. godine, kada je upravo amandmanom poslanica LSV uvedena kvota od najmanje 30% žena na svim izbornim listama.

U Skupštini AP Vojvodine kvota od 30 procenata ili svaka treća žena na izbornoj listi uvedena je tek 2016. godine, jer je tad uveden čist proporcionalni izborni sistem. I upravo ovo predstavničko telo, upravo Skupština AP Vojvodine na najbolji mogući način će vam pokazati da bez kvote nema žena u parlamentu.

Dvehiljadite godine od 120 poslanika, bilo je osam poslanica, 2004. od 120 poslanika izabrane su 22 poslanice, 2008. svega 18, 2012. nas 20 i tek 2016. godine, kada je uvedena kvota od 30 procenata i kada je bila stvarno svaka treća žena na listi, evo danas nas ima 43 u parlamentu.

Osam, 22, 18, 20, pa 43 od 120.

I ovo vam je najbolji dokaz da nema kvote, neću da kažem da ne bi bila nijedna žena u parlamentu, ali bi nas bilo drastično, drastično, drastično manje.

Važno je napomenuti da su kvotu izborile žene i 2012. i ove 2020. godine. Ono što je opasnost kod ovako propisane kvote od 40% jeste što je prethodnim zakonskim odredbama bilo garantovano svako treće mesto manje zastupljenom polu, a kod nas su to uvek žene. Sada to glasi da u pet kandidata mora da budu dve kandidatkinje, dve pripadnice manje zastupljenog pola. To u praksi može da znači da će to biti najverovatnije ili najčešće svaka četvrta ili peta žena od pet kandidata. Ovo govorim upravo zbog toga što moramo da vodimo računa da povećanje procenta ne dovede do toga da one poslaničke i odborničke grupe koje budu imale manje poslanika ili odbornika ne budu imale manje žena ili ako te liste budu na ivici cenzusa ostanu bez žena u parlamentima. Mnogo je važno da govorimo otvoreno i o opasnostima koje mere afirmativne akcije sobom nose, a ovo jeste jedna od opasnosti.

U svakom slučaju, mnogo je važno za ovo društvo što se kvota sa 30% pomerila na 40%. Idemo ka paritetu. To je trend i u Evropskoj uniji i u nekim zemljama u okruženju i ja verujem da je to neka naša bliska budućnost.

Za sam kraj želim da pomenem još jedan problem.

Mi kvotu imamo za predstavnička tela, mi kvotu imamo za zakonodavnu vlast. Još uvek je nemamo za izvršnu vlast i to se vidi. U izvršnoj vlasti imamo mnogo, mnogo, mnogo manje žena nego što je to u predstavničkim telima. Ono što ostaje kao ogroman problem i zadatak za sve žene koje dolaze u parlamente u budućem sazivu jeste da kvota kao mera afirmativne akcije bude primenjena i na izvršnu vlast. I nije to sad neko predviđanje i nešto što se verovatno neće desiti, to je već predviđeno Nacrtom zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se negde „zaglavio“ proceduralno između Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva. I evo, mi već godinama čekamo na usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao sistemskog zakona koji će rešiti mnoge stvari, ne samo kvotu za izvršnu vlast.

I za sam kraj, jedan lični utisak i nešto što mislim da treba da znamo svi.

Ja duboko verujem u to da sve što je dobro za žene dobro je i za društvo. A ovom društvu itekako dobrog treba.

Hvala vam lepo.

Replicirajući poslaniku Srpske napredne stranke Damiru Zobenici, Sedlareić je istakla da joj je žao što nije čuo sve njene dobronamerne sugestije, zbog čega se tokom izlaganja svađao sa samim sobom. Prema njenim rečima, vrhunac korektnosti nije ovo što je predloženo. 

- Vrhunac korektnosti bi bilo da je paritet 50 : 50 procenata, ili zip sistem koji podrazumeva  redosled - jedan muškarac, jedna žena na listi. To je vrhunac korektnosti – naglasila je ona.

 

Istakla je da je lingvistkinja po struci, a da je rodno osetljiv jezik njena stručna oblast, te da se nada da će Zakon o rodnoj ravnopravnosti uskoro biti usvojen. On će, kako kaže, obavezati javnu upravu, sve javne organe da koriste rodno osetljiv jezik, pa će joj biti zadovoljstvo da ga čuje i u ovom i svim drugim parlamentima propisanog, „mada se u Skupštini AP Vojvodine rodno osetljiv jezik dosledno primenjuje duže od decenije i po, ako zanemarimo izlaganja samo mog prethodnika i retkih njegovih istomišljenika...“ 

- Kad Zakon usvoje, rodno osetljiv jezik će biti obavezan čak i za vas koji ga „jezičkim genocidom“ nazivate. Koliko god vam žene u politici smetale, one su realnost – naglasila je Sedlarević.

(SzILSB, 21.02.2020)