BEOGRAD – Odnos poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine prema predlogu republičkog budžeta za narednu godinu biće zasnovan na tome da li će biti prihvaćeni amandmani koji dolaze iz vojvođanske skupštine i da li će se konačno ispoštovati sedam posto i prebaciti sredstva u Pokrajinu za nadležnosti koje su propisane Ustavom, istakao je danas poslanik LSV Đorđe Stojšić u Narodnoj skupštini.



Tokom rasprave o Predlogu budžeta za 2014. godinu Stojšić je upozorio novog ministra finansija da je, što se Vojvodine tiče, svake godine ista priča.
– U Srbiji postoji nejedinstvo po mnogim pitanjima, ali kad je Vojvodina u pitanju jedinstvo je izuzetno. Sve partije, stranke koje imaju sedište u Beogradu uvek su jedinstvene u povodu toga da Vojvodina ne treba da dobije ni onaj ustavni minimum – upozoro je Stojšić.

Samo forma, bez novaca

Poslanik LSV je rekao i da je paradoksalno da LSV i LDP, koji su jedini bili protiv Ustava Republike Srbije, sada insistiraju da se poštuje Ustav koji nije dobio većinu u Vojvodini.
– Transferi su za nepostojeće nadležnosti, vi to dobro znate, za ono za šta je Vojvodina dobila nadležnosti, za to se sredstva ne prebacuju i sa sedam odsto se ispunjava puka forma – rekao je Stojšić dodajući da taj sistem postoji već dugi niz godina.
– Nadam se da će zakon o finansiranju Vojvodine, kao i zakon o finansiranju lokalnih samouprava uskoro ugledati svetlost dana, jer nema potrebe da se svake godine vraćamo na istu temu – rekao je Stojšić. Podsetio je i da u Evropi, čiji deo želimo da budemo, i regioni i pokrajine i lokalne samouprave imaju vrlo jasnu svrhu.
– Mislim da bi morali da analiziramo kompletan sistem finansiranja celokupne države gde bi se sredstva prikupljala na nivou lokala, pa onda transferisala u Pokrajinu i Republiku, po osnovu različitih nadležnosti. A ne obrnuto, od gore na dole, kako je to slučaj sada – istakao je Stojšić dodajući da je potrebno ispraviti tu višedecenijsku nepravdu, kako bi konačno svi nivoi vlasti u našoj zemlji počeli normalno da funkcionišu. Rekao je i da nije siguran da se zakon o finansiranju lokalnih samouprava poštuje, te da neke lokalne samouprave na osnovu političkih interesa dobijaju više sredstava, a neke manje.   

Analizirati način subvencionisanja javnih preduzeća

Đorđe Stojšić je upozorio da je su predlogom budžeta za narednu godinu smanjene subvencije za poljoprivredu, kao i da bi trebalo analizirati način subvencionisanja, s obzirom da se one sada dele linearno, na osnovu ukupnog zemljišta.
– S obzirom koliko je sredstava izdvojeno za ove propale gigante, mogla su se značajnija sredstva izdvojiti i za poljoprivredu – rekao je Stojšić. On je upozorio da je problematična rashodna strana, naročito u smislu velikih javnih preduzeća, gde bez ozbiljne reforme, korporatizacije i depatizacije neće biti nikakvih rezultata.
– Tu je, naravno, na prvom mestu Srbijagas koji je dužan bankama 800 miliona evra i sada će se zadužiti za dodatnih 224. Ukupna sredstva koja će se plaćati po osnovu lošeg funkcionisanja javnih preduzeća, odnosno pokrivanja gubitaka za prošlu godnu su 560 miliona evra, po izveštaju Fiskalnog saveta, i dodatnih 630 miliona evra za 2015. godinu – istakao je Stojšić. Podsetio je da je loše stanje u Železnicama, Galenici, Železari, Putevima Srbije, kao i da je JAT ugašen, a da nije sigurno hoće li nova avio-kompanija ikada ostvariti dobit.
– Ministar Radulović je najavio da će se raščistiti sa svim preduzećima u restrukturiranju, ali evo imali smo primer Simpa, koji će opet o državnom trošku da se rešava velikih nagomilanih obaveza – kazao je poslanik LSV.

Finansije - Godina mrmota

Stojšić je ocenio da je, po pitanju javnih finansija, u Srbiji „godina mrmota“, da je predlog budžeta sublimacija slabosti i nesnalaženja iz prošlosti, ali i lepih želja za 2014. i 2015.godinu. Ono što bi sve trebalo da interesuje, naveo je poslanik LSV,  jeste smanjivanje nezaposlenosti sa 25 i 30 posto na možda pet jednog dana, zatim povećanje prosečne zarade, rast stope investicija unutar BDP-a i privredni rast poput drugih zemalja u razvoju od sedam, osam ili 10 posto, a ne procenat ili dva, te da bi takvu ekonomsku politiku LSV uvek podržala. Stojšić je ukazao i da je veliki problem u funkcionisanju države centralizam, koji je u Srbiji toliki da jednostavno nijedan problem ne može da se reši republičke vlade. Govoreći o prihodnoj strani budžeta, Đorđe Stojšić je rekao da su opterećenja privatnog sektora izuzetno velika, a da siva ekonomija cveta iz nekih drugih razloga.
 – Jedan zaposleni u privatnom sektoru izdržava jednog penzionera i još jednu osobu u javnom sektoru. To je neodrživo stanje – istakao je on. Stojšić je dodao i da bi prihodi iz imovine države i dobit javnog preduzeća morali biti značajno veći unutar budžeta a napomenuo je i da je u bankarskom sektoru, za čije gubitke država ponovo izdvaja sredstva, čak 30 procenata loših plasmana.
– Ako danas želite da se bavite bilo kakvom ekonomskom aktivnošću u Sribji, možete vrlo teško da dođete do sredstava s obzirom da tržišta kapitala jedva da postoje. A u bankama možete da se zadužite samo po izuzetno visokim kamatama, koje su preko 10 odsto na eure, što teško da bilo koji biznis plan može da podnese – istakao je Stojšić.

LSV predlaže mere

On je ponovio da LSV, iako opozicija, želi da pomogne i izneo neke od njenih predloga za izlazak iz aktuelne situacije.
– Predlagali smo još za vreme izbora nove guvernerke da bi pod hitno morao da se osnuje nekakav entitet na nivou države, gde bi se izmetnula kompletno loša aktiva iz banaka. To je urađeno u skoro svim zemljama, ne bi li se finansijski sektor reorganizovao i mogao normalno da funkcioniše, a kasnije bi se trgovalo tim lošim plasmanima ili bi se oni reprogramirali ili konvertovali u kapital – naveo je Stojšić dodajući da ništa po tom pitanju nije urađeno. Takođe, podsetio je da je LSV predlagala povećanje rudne rente, koju NIS plaća u iznosu od tri odsto, zatim oporezivanje ofšor vlasništva, povećanje poreza na dobit finansijskog sektora, formiranje fonda za državno zemljište.
 – Postoji 500.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, koje bi moglo da posluži kao odličan kolateral za emisiju hartija od vrednosti ili prikupljanja sredstava kojima bi mogli doći do 700-800 miliona evra novih sredstava za ulaganja u privredu i možda čišćenje kanala Dunav-Tisa-Dunav – kazao je Stojšić. Upitao je i zbog čega verske zajednice i neke grupe preduzetnika poput advokata ne plaćaju porez.