BEOGRAD - Narodna skupština Republike Srbije danas je počela raspravu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2015. godinu. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i šef poslaničke grupe u Skupštine Srbije Nenad Čanak tokom skupštinske rasprave ukazao je na više manjkavosti predloženog akta i naveo da je Liga podnela šest amandmana, sa dobrom namerom i u cilju poboljšanja predloga. Transkript Čankovog govora možete pročitati u nastavku:



Pred nama se nalazi Predlog budžeta Republike Srbije za 2015. godinu i ja ću, potpuno svestan teške situacija u kojoj se država nalazi, dati samo nekoliko osnovnih napomena koje se već na prvi pogled vide, a koje mislim da mogu pomoći da ovaj budžet bude nešto bolji. Ali bih počeo svoje izlaganje konstatacijom, kao i uvek do sada, da kriza u Srbiji nije ekonomska nego je ona imanentno politička. Politička kriza u Srbiji traje već dugi niz godina iz jednostavnog razloga što Republika Srbija i najodgovorniji ljudi u njoj, nisu spremni da se souče sa činjenicama političke krhkosti sistema, a i određenim elementima neodrživosti političkog sistema. Ali to ću elaborirati govoreći o samom budžetu.

Prva greška u budžetu - kurs evra

Prvo, ajde da vidimo nekoliko pretpostavki na kojima je budžet zasnovan. Prva stvar je da se budžet sam po sebi zasniva na tome da je kurs evra 119 dinara, što već sada nije tačno. Već sada je evro preko 120 dinara. Predviđena je stopa inflacije za 2015. godinu, za koju se pitam da li će biti takva, jer će se deo rasta kursa preliti u inflaciju zbog rasta cena uvozne robe i obaveza po kreditima. Predviđen je pad bruto-domaćeg proizvoda od 0,5 posto, što je veoma optimistično obzirom na trendove iz 2014. godine. Zarade u javnom sektoru su zamrznute i to može dobro zvučati nekome ko se slabije razume u ekonomiju. Ali, smanjenje tražnje zbog smanjenja zarada uzrokuje pad budžetskih prihoda i osnovice za uplatu socijalnih doprinosa.

Kako će smanjiti broj zaposlenih?

Porast nezaposlenosti sa 17,6 odsto na 21,3 odsto. Planirano smanjenje zaposlenih u javnom sektoru od 2,5 posto je veoma zanimljiva stvar, obzirom da je već u samom budžetu predviđeno da će biti paušalno smanjenje broja zaposlenih od 2,5 posto u javnom sektoru i novac za njihove plate već nije planiran u budžetu. Istovremeno se ne zna ni način na koji će se taj broj i procenat ostvariti. Ovo smanjenje bi moralo biti realizovano 30. juna, na osnovu odluke Ministarstva za državnu upravu. I očigledno je da trenutno niko osim ministra ne zna kako će se to desiti. Postavljam pitanje zašto je to tako? Zašto tih 2,5 posto zaposlenih u državnoj upravi ne znaju šta će biti sa njihovim sudbinama, iako oni već više nisu na platnom spisku ove države?

Javni dug 70 odsto BDP-a

Imamo stanje javnog duga, koji je trenutno 22,2 milijarde evra iliti 70 posto bruto-nacionalnog dohotka, iako je po zakonu 45 posto zakonsko učesšće javnog duga u BDP-u. Potpuno je jasno da će u 2015. godini ovaj procenat otići na 80 posto. Podsetiću da je prosek u okruženju 60 posto, a da je Grčka, kada je prešla 100 posto, upala u probleme u kojima se našla, a kada je došla do 120 posto, praktično je bankrotirala. Srbija nije Grčka. Grčka je članica Evropske unije, ona ima ko da joj pritekne u pomoć. Srbiji nema ko da pritekne u pomoć i onda ćemo doći u poziciju da se u bescenje rasprodaje ono malo resursa što je ostalo u Srbiji. S druge strane, deficit budžeta od 191 milijarde dinara ili osam posto BDP-a je rekordni deficit budžeta. Nikada nije bio toliki. Neko će ovoga trenutka reći da je možda taj deficit, pošto je iskazano u budžetu koji smo imali prilike da vidimo, 159 milijardi, a ne kao što sam sada rekao 191 milijarda. Međutim, onaj ko kaže da je sve jasno napisano u ovom predlogu budžeta, vrlo dobro zna i drugi deo priče koji neće da zna. A to je da je najlakše u velikom broju strana sakriti činjenicu da se, recimo, dodatnih do 192, znači 33 milijarde dinara, nalazi u fusnoti. 250 miliona evra se nalazi u fusnoti, a to su rashodi koji idu na gubitaše: Galeniku, Srbijagas i tako dalje. Polovina aktuelnog budžeta koji se sada ovde planira, će ići na otplatu dugova! Znači, polovina budžeta je okrenuta prošlosti. Ta polovina budžeta govori da se moramo zadužiti za tu polovinu budžeta i još dve milijarde zato da bi smo uspeli da elementarno zatvorimo ono što se smatra ovim budžetom.

Nastavak zakidanja Vojvodine

Naravno, rekao bih par reči o finansiranju AP Vojvodine. Jer, u proteklih godina, od 2006. do 2014. godine, nepoštovanjem Ustava Republike Srbije od strane svih vlada, AP Vojvodina, koja treba da ima budžet minimalno sedam posto od budžeta Republike Srbije je uskraćena neispunjavanjem te ustavne obaveze za preko milijardu evra. Zbirna računica se kretala prošle godine negde oko 130-145 milijardi dinara, a sad je to već preko 150 milijardi dinara. A ako računamo evro po 122, to je otprilike 641 evro po svakom građaninu AP Vojvodine. Znači, toliko duguje Republika Srbija svojoj rođenoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, po svom rođenom Ustavu Republike Srbije, gde se Ustavni sud nikada nije oglasio. To je, podsetiću vas, toliko novca da je bilo dovoljno za izgradnju kanalizacije u više od 400 vojvođanskih mesta u kojima još nedostaje. Da bi bilo dovoljno za zapošljavanje više od 200.000 nezaposlenih ljudi u Vojvodini, ako računamo jedno radno mesto 5.000 evra i što bi bilo dovoljno da AP Vojvodina sama otkupi NIS, to jest vojvođanski Naftagas, i to dva puta!
E sad ja postavljam pitanje: ako Srbija ne poštuje svoje rođene zakone i svoj rođeni Ustav, kako onda misli da je bilo ko shvati kao pravnu državu? Kao državu prava koja će se držati onoga što je sama sebi nametnula Ustavom.

Odnos prema Vojvodini

Ne treba zaboraviti ni drugu stvar. U tom delu budžeta koji je predviđen za AP Vojvodinu, prvo što je to dosta proizvoljno protumačeno da nije sedam posto od ukupnih prihoda nego od iznosa poreskih prihoda, čime je smanjen iznos koji bi trebalo da iznosi pokrajinski budžet. Međutim, podsetiću da od navedenog iznosa od 62,3 milijarde dinara, 33,8 milijardi su transferna sredstva! Transferna sredstva znače da ona samo prolaze bez ikakvog uticaja pokrajinske administracije na njih i isplaćuju se plate budžetskim korisnicima, lekarima, nastavnom osoblju i tako dalje. Dakle, to se suštinski i ne može tretirati kao deo budžeta jer tu vojvođanska administracija služi isključivo kao poštanski šalter. Ono sa čime se zaista raspolaže je 27,5 milijardi dinara. A tih 27,5 milijardi dinara je manje nego što je novac potreban, podsetiću 33 milijarde, za pokrivanje dugova dgubitaša u Srbiji. Toliki je odnos Republike Srbije prema Vojvodini, da više plaća gubitaške firme nego AP Vojvodinu.

Vojvođanski paori su izvukli ovu zemlju, niko drugi!

A, uzgred budi rečeno, zbog tragičnih poplava kojima smo svedočili ove godine, agrar u Vojvodini je izvukao bruto-nacionalni dohodak, a istovremeno su izdvajanja za subvencije smanjena za 10 posto.
Dakle, AP Vojvodina sa svojim resursima je jedino što je beležilo rast proizvodnje i diprinosa BDP-a, a sada imamo situaciju da taj isti BDP, koji bi trebalo da preko svojih instrumenata pomogne razvoj privrede ne investira u jedino što ima rast - a to je poljoprivreda. Vojvođanski paori su izvukli ovu zemlju i niko drugi! To mora da se kaže jasno i glasno.

Što crkva ne plaća porez?

I zbog toga postavljam pitanje: zašto se oduzima od vojvođanskih paora, zašto se oduzima od nastavnika koji štrajkuju danas? Zašto se oduzima od svih tih ljudi, a zašto niko ne razmišlja o tome da imamo budžetske korisnike o kojima nko ne vodi računa, u smislu da oni samo troše novac i nikom ne polažu račune? Ko bi to bio? Crkva. Nemojte zaboraviti, crkva je van fiskalnog sistema ove zemlje. Crkvama je, a najviše Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vraćen ogroman imetak u nekretninama. Postavljam pitanje zašto samo crkva ne plaća porez? Zašto ne plaća porez na imovinu, nego to treba da rade svi ostali. Ako mogu političke stranke da štede, ako mogu penzioneri da štede, ako svi mogu da štede, onda može i crkva.

Šta je sa rudnom rentom i posrednikom na gas?

S druge strane, zbog čega je jedino o čemu nismo čuli ni reč pitanje rudne rente? Podsetiću vas, rudna renta koja se naplaćuje NIS-u je tri posto na izvađenu naftu i gas. Istovremeno, zakonska obaveza je da bude sedam posto, u okruženju je između 10 i 20 posto, a u Rusiji je 17 posto. A sve se to pravdalo time da će Rusija u Savetu bezbednosti blokirati nezavisnost Kosova, a da će istovremeno, kada prođe Južni tok kroz Srbiju, to sve biti dugoročno vraćeno. Ništa se od toga nije dogodilo. Jer može da piše štogod hoćete u Ustavu, kad ja na neki deo svoje teritorije moram da idem s pasošem, taj deo nije moja teritorija. I to je vrlo jasna i notorna činjeniva. S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin se pozivao na nezavisnost Kosova kao na primer zbog čega Krim može da se osamostali u nezavisnu državu. I to je cela priča. Zbog toga ja postavljam pitanje zašto se ne razgovara o rudnoj renti? Zašto se ne razgovara, recimo, o ukidanju posrednika pri kupovini gasa? Još pre nekoliko godina je bilo razgovora o tome. Čemu služe posrednici u kupovini gasa kad Srbija kupuje gas od Rusije, u uslovima da to košta ovu zemlju 18, 20 pa i više miliona evra godišnje, a ti posrednici ne služe ničemu. Da ne služe ničemu govori i činjenica da od 2000. do 2007. godine nisu postojali posrednici i sve je funkcionisalo. I za vreme Vlade Koštunice doktor Vojislava je to, naravno, vraćeno da bi se ponovo mogle, iz nekih političkih razloga, uzimati pare poreskih obveznika. Jer sve to, na kraju krajeva, neko plati.

Neophodne političke promene

Ukoliko se ne ode u ozbiljne političke promene, a političke promene su pre svega da se shvati da dok god su penzije deo budžeta, budžet će imati deficit. Ne može biti drugačije. Kome je interes da se, recimo, novac od prodaje Telekoma celokupno ne stavi u taj fond i iz tog fonda isplaćuju penzije, a da se budžet rastereti? Zašto? Zbog toga što bi postojanjem fonda mnoge bankarske institucije, u kojima prste ima niz uticajnih ljudi i niz političara u ovoj zemlji, ne bi više mogle da zelenaše sa kamatama kao što je to sada slučaj. Nije slučajno uništen bankarski sistem ove zemlje, nego je namerno to uništeno. Ako ste primetili, iz jedne stranke koje više nema u republičkom parlamentu, bili su guverneri Narodne banke, koji su se trudili svim silama da unište i zatru svaki dah bankarstva u ovoj zemlji. I sada ja vas pitam, ako se ne krene od toga, zar Vi stvarno mislite da će se nešto sistemski promeniti? Idući budžet, 2016. godine, će zadužiti Srbiju još više. Idući budžet će dići spoljni dug na 80 posto, na 90 posto. Idući budžet će nastaviti sve ove trendove, ali neće rešiti ništa.

Amandmani za pomoć zemlji

Zato vas pozivam, Liga socijaldemokrata Vojvodine je podnela šest amandmana, pogledajte te amandmane. Oni su rađeni u doborj volji, sa namerom da se pomogne ovoj zemlji. Mi stalno imamo problem oko toga koliki je vojvođanski budžet, koliki su izvorni prihodi. A stvar je jednostavna. Oni se mogu vrlo jasno utvrditi, napisati i napraviti Zakon o finansiranju AP Vojvodine i rešiti jednom zauvek to pitanje. Zašto se to ne radi?
Zašto određenim strukturama, istim onim strukturama koji su gubitaša Galeniku natovarili na grbaču svim ljudima u ovoj zemlji, koji su nedodirljivi iz političkih razloga, svima njima odgovara da AP Vojvodina bude u nerešenom statusu i da služi isključivo za politička potkusurivanja, a ne da korisno služi građanima na jednom delu teritorije Republike Srbije. To je cela priča. Zašto je teško reći da su izvorni prihodi pokrajine, recimo, porez na zarade zaposlenih sa prebivalištem na teritoriji APV, porez na dobit obveznika koji imaju sedište i ostvaruju privredni i poslovni interes na teritorije Vojvodine? Zašto je teško reći da prihodi od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripadaju AP Vojvodini? Zato što tog momenta kada bi se to desilo, se gubi mogućnost da se sve nagura u ovu debelu knjižurinu u kojoj se ništa ne vidi. Bilo bi mnogo jasnije. A toga se, nažalost, političke strukture u ovoj zemlji boje.

Ja se toplo nadam da će ova vlada smoći snage da preskoči samu sebe i da shvati da je krajnji čas da se prestane sa praksom koja je bila do sada - da se budžet puni prodajama i pozajmicama. Da se shvati da bez čistih računa neće biti duge ljubavi, da se shvati da ne može da postoji niko ko je iznad države i društva, niti da u trenucima kada je potrebna ukupna solidarnost, sme da postoji bilo ko, naročito političke stranke, da li su to crkve, ko može da ne ponese svoj deo tereta. Ne može da postoji neko ko je apriori oslobođen poreza na dobit, ne može da postoji niko ko neće, u skladu sa svojim kvalifikacijama i svojim radom biti pravično plaćen. To ne sme da postoji. I upravo zbog toga Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji bi bio formiran, je jedini put da se Srbija izvuče iz problema koji će se prenositi iz budžet au budžet.

Ali to je politička odluka i zato vam kažem, politička kriza Srbije je ono što je suština. Nije priča o ekonomskoj krizi. Ekonomska kriza se reši. I druge zemlje su bile u ekonomskim krizama pa su se izvukle, samo Srbija je u kaljuzi.

Ministre, odgovorite;
da li priznajete da Republika Srbija duguje Vojvodini?

A odgovarajući na izlaganja ministara Nebojše Stefanovića, Dušana Vujevića i Kori udovički, Čanak je ukazao da u je žao što ministar policije nije tu, ukazujući da u svom izlaganju ni u jednom momentu nije govorio o strankama, nego o stanju u društvu.
- Ako treba da govorimo o strankama, podsetiću da je penzioni fond ukinut u vreme Slobodana Miloševića i da su tada penzije postale budžetski rashod, a pre toga su bile servisirane iz Fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Što se tiče ovog problema sa bankama koji je spomenuo ministar policije, ja sam prvi koji insistira na tome da se svi ti problemi reše, da se svi oni koji su kršili zakon nađu pred licem pravde. I jednu jedinu molbu imam - da se prilikom istraživanja svih tih stvari prvo obrati pažnja na članove Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su ispred LSV bili delegirani da vrše određene poslove toga tipa. Jer se prvo moramo rešiti mangupa u našim redovima, a onda sve ostalo.

Što se tiče gospodina ministra finansija, ja bih imao samo jedno pitanje za Vas - da li Vi priznajete, kao predstavnik države, da Republika Srbija duguje AP Vojvodini 150 milijardi dinara? To je vrlo važna stvar. Ja ne kažem da treba odmah isplatiti taj novac. Novca nema. Ja ne govorim ništa tako. Ali, ako se polovina budžeta opredeljuje na vraćanje dugova, da li postoji dug prema APV koji je nastao iz neisplaćivanja Ustavom propisane obaveze? Ako taj dug postoji, dovoljno je samo da konstatujemo da postoji, a onda je pitanje šta ćemo dalje. Ja ne govorim o tome iz nekog ne znam kakvog razloga, nego zato što bi se preko tog novca moglo rešiti pitanje nezaposlenosti Vojvodine, a to je za celu Srbiju izuzetno značajno. Znači, ja Vas samo pitam konkretno, da li država Srbija priznaje da je dužna AP Vojvodini 150 milijardi dinara po osnovu člana Ustava kojim se garantuje da budžet APV ne može biti manji od sedam posto?

Time što transferna sredstva predstavljaju preko polovine budžeta AP Vojvodine, APV se svake godine dovodi u poziciju da radi protivzakonitu stvar. Zato što je, takođe, zakonom određeno da tri sedmine budžeta mora biti uloženo u kapitalne investicije, a to je nemoguće, s obzirom na to da onda uopšte ne ostaje novca za druge stvari. Znači, AP Vojvodina je, neizvršavanjem obaveze Republike Srbije prema njoj, dovedena u poziciju da svake godine krši zakon - naveo je Nenad Čanak.

Ministarku za državnu upravu Kori Udovički je pitao da pojasni svoju izjavu da fiskalne konsolidacije nemoguća ukoliko ne postoji centralizacija.