Stav LSV je da je ponašanje evopskih posrednika u pregovorima o izbornim uslovima u Srbiji u tom delu bilo nekorektno. Jedan od osnovnih principa koji važe u EU je ravnopravnost i ista pravila za sve učesnike u dijalogu. LSV ne vidi nikakvo racionalno opravdanje za privatne sastanke evropskih predstavnika sa onim grupacijama koje rešenje problema u našem društvu ne vide u institucijama.

Najavljujući plan učešća u pregovorima, generalni sekretar LSV Bojan kostreš izjavio je da, ukoliko nisu dobro razumeli pravila i ukoliko evropski predstavnici smatraju da je u skladu sa ustanovljenim procedurama organizovanje posebnih sastanaka sa posebnim političkim subjektima, LSV će ih pozivati da dođu u Novi Sad da se susretnu sa predstavnicima Vojvođanskog fronta i potpisnicima Memoranduma o budućnosti Vojvodine i razgovaraju o izbornom zakonu i izbornim uslovima.

Robert Kolar, potpredsednik LSV tokom sastanka se osvrnuo na sastanke evropskih parlamentaraca sa delom opozicije koji bojkotuju pregovore i rekao da, ako su to nova pravila, onda im upućuje direktan poziv za razgovore u Novom Sadu, jer je LSV sigurna da je upravo Vojvođanski front, kao grupacija koja je zasnovana na evropskim vrednostima, spremna da ukaže na sve probleme i nedostatke sa kojima se izborni proces u Srbiji suočava ne samo poslednjih godina, već i poslednjih decenija.

- Ono što smo čuli kao izveštaj o realizaciji dosadašnjih zaključaka na papiru zvuči dobro. Nekakvi pomaci jesu napravljeni. Glavno pitanje je kako će se i da li će se oni dalje primenjivati, a to je ključno. Mi smo posebno istakli da bez izmene izbornog zakona i izbornih uslova neće biti dobrih izbora u Srbiji, da je situacija loša u medijima, u kapilarnom teroru, kapilarnom prikupljanju glasova, plaćanju glasova i svim drugim metodama koje se nelegalno primenjuju - istakao je Kolar.

On je dodao da je inicijativu za promenu izbornog sistema u Srbiji LSV podneo u septembru.

- Jedna od najbitnijih promena koju smo tražili je da Srbija ne može biti jedna izborna jedinica, jer dolazimo do izuzetno nepravične raspodele mandata. Dolazimo do toga da veliki deo Srbije nema predstavnike u republičkom parlamentu, pa se postavlja pitanje kako onda  možemo da očekujemo da se neko sa teritorije tih delova zemlje uopšte bori za prava građana koji na njoj žive, kada uopšte nije prisutan u instituciji koja se time bavi. Nakon izbora 2016. po ovom izbornom sistemu trećina poslanika republičkog parlamenta izabrana je iz Beograda. Tako je oko 87 poslanika iz Beograda, dok je iz Vojvodine došlo 22  bez obzira na to što je Vojvodina i veća teritorija od Beograda i ima veći broj stanovnika, dok su mnogi drugi delovi Srbije prošli još gore - zaključio je Kolar.