NOVI SAD – Povodom Dana oslobođenja Novog Sada od fašizma u Drugom svetskom ratu, Gradski odbor Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad organizovao je tribinu pod nazivom „Sećanje na skojevke i komunistkinje i njihov doprinos borbi protiv fašizma”.



Istoričar mr Milivoj Bešlin upozorio je u uvodnoj reč i da zaboravljanje istorijskih činjenica i izmišljanje “nove” istorije u Srbiji ima za cilj da se omalovaži oslobodilačka borba partizana koji su bili jedini antifašistički pokret u Jugoslaviji.

– Novi Sad i Novosađani obeležavaju 71 godinu od oslobođenja u atmosferi rehabilitacije fašizma, o čemu govore pokušaji rehabilitacije kvislinga kao što je bio Milan Nedić , koji je bio na čelu kvislinške, marionetske vlade u Srbiji i pokretanju inicijative o Deklaraciji osude zločina u Rajinoj šumi i podizanju spomenika navodnim žrtvama stradalim od strane oslobodilaca Novog Sada – upozorio je Bešlin. Dr Gordana Stojaković predstavila je ženski pokret između dva rata i u toku Drugog svetskog rata , u okviru ženskih organizacija i u okviru Antifašističkog fronta žena.

– Organizacija AFŽ-a bila je izuzetno snažna i omogućila je ženama da se u potpunosti izjednače sa svojim saborcima, da dostignu visok stepen emancipacije. Njihov delokrug bio je veoma širok. Podjednako je bilo teško i opasno i ženama sa puškom u ruci, u partizanskim odredima i ženama koje su delovale u ilegali i trudile se da organizuju „pozadinsku“ borbu, brigu o ranjenicima, o žetvi, o snabdevanju boraca hranom. Zatim je tu bila i briga o ratnoj siročadi, o opismenjavanju i širenju kulture, kao i učešće  izgradnji zemlje – ukazala je ona. Stojaković je upozorila i da je veliki teret na ženama bio i nakon oslobođenja, jer  je bilo teško uskladiti želju i potrebu da se žene afirmišu u proizvodnji i obnovi zemlje, sa obavezama žena kao majki i supruga, u veoma patrijarhalnom društvu, koje ni socijalistička revolucija nije mogla puno da izmeni.

– Ali je činjenica da je socijalizam omogućio ženama da ostvare mnoga prava među kojima je svakako najznačajnije pravo glasa, pravo da biraju i da budu birane na sve funkcije i sve nivoe vlasti. Žene su, osim učešća u proizvodnim aktivnostima, sve više uzimale učešća i u političkom životu zemlje – dodala je ona istakavši da su tim svojim angažmanom žene učinile ogroman korak napred u istoriji borbe za svoj bolji položaj.

– Mnoge od njih su na inicijativu gradskih vlasti dobile svoje ulice, ali smatramo da im se nismo dovoljno odužili i da treba pokrenuti inicijativu da se spomen pločama obeleže kuće u kojima su neke od njih živele i radile. Bilo ih je različite životne dobi,  nacionalnosti, obrazovanja, ali je najveći broj njih stradao već u prvim godinama rata – navela je Stojaković istakavši između ostalih najznačajnije među njima poput Sonje Marinković, Klare Feješ, Lilike Bem, Grozde Gajšin i Vere Pavlović.

(BILSV, 23. 10. 2015)