BEOGRAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je tridesetak amandmana na tri medijska zakona i u zavisnosti od njihove sudbine, zavisiće i podrška ovim aktima, ukazao je danas narodni poslanik LSV Dejan Čapo.



Tokom rasprave o Predlogu zakona o javnom informisanju, Predlogu zakona o elektronskim medijima i Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, Čapo je ukazao da LSV ima i dve proceduralne zamerke: donošenje zakona po hitnom postupku i donošenje zakona bez javne rasprave. Kako je dodao, amandmani LSV su konstruktivni i podneti u cilju unapređenja zakonskih rešenja, a u mnogima od njih predloženo je da se u članove zakona dodaju delovi o nadležnostima organa AP Vojvodine.

- U članovima 62. i 63. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine se jasno definiše javno informisanje na pokrajinskom nivou i predviđa se da AP Vojvodina, preko svojih organa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa zakonom, donosi strategiju razvoja u oblasti javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa republičkom strategijom - rekao je Čapo.

Obezbediti sredstva za obnovu RTV
Poslanik LSV je ukazao i da zakonom o medijskom javnom servisu nije precizno regulisano obezbeđivanje sredstava za obnovu objekata i opreme Radio-televizije Vojvodine.
- Podsetio da je 1999. godine, tokom bombardovanja, RTV ostala bez 100 posto produkcionih i studijskih kapaciteta. Na lokaciji Mišeluk potpuno su uništena tri televizijska studija, režije, montaže, namenski izgrađeni opremljen prostor za televizijsku produkciju, informativnog, zabavnog, igranog, dečijeg i obrazovnog programa za dva TV kanala. Od te 1999. godine, već punih 15 godina, RTV radi u neadekvatnom iznajmljenom prostoru koji ne može, zato što je iznajmljen, da adaptira i privodi specifičnoj nameni koja je bitna za potrebu specifične televizijske produkcije primerene potrebama savremenog gledaoca - rekao je Čapo i istakao da je samo za zakup tog prostora u prethodnih 15 godina plaćeno nešto više od 5,5 miliona evra. Dodao je i da neke kalkulacije pokazuju da je za izgradnju televizijskog doma sa studijima i pratećim prostorom potrebno obezbediti 15 miliona evra, i još toliko za njegovo opremanje po najnovijim tehnološkim principima, a da bi tek tada Radio televizija Vojvodine konačno mogla da uhvati korak sa republičkim javnim medijskim servisom. Podsetio je i da je tokom 70 i 80 godina RTV u potpunosti iz sredstava građana Vojvodine prikupljenih putem televizijske pretplate, bez podrške budžeta ili nekih drugih finansijskih sredstava, infrastrukturno i tehnološki opremila preko 22.000 kvadratnih metara.

Bez konsultacija sa stručnjacima
Čapo je ukazao i da prilikom izrade konačnih verzija zakona nisu konsultovani medijski stručnjaci, civilni sektor, sindikati, novnarska i strukovna udruženja, iako se njima regulišu važna pitanja privatizacije medija, zaštite javnog interesa građana u sferi informisanja, medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

- Dobro je što su predloženi zakoni u koordinatama medijske strategije predložene 2011. godine i što će, kako je rekao ministar, biti napretka i u usklađivanju sa praksom kakva postoji u zemljama Evropske unije, obezbeđivanju transparentnosti vlasničke strukure, definisanje javnog interesa i zaštita medijskog pluralizma - rekao je Čapo. Komentarišući najavu ukidanja pretplate u narednih 16 meseci, odnosno do 1. januara 2016. godine, Čapo je upozorio da Predlogom zakona o medijskim javnim servisima nigde nije preczirana proklamovana nezavisnost javnih medijskih servisa, jer nigde, pa čak ni u prelaznim i završnim odredbama, niti u obrazloženju zakona nema ni nagoveštaja kolika sredstva su predviđena za rad RTS-a i RTV-a do momenta uvođenja takse.

- Pitanje je i kako će javni servisi finansijski završiti godinu, nakon zakonskog ukidanja pretplate - dodao je Čapo. Dodao je da su medijski servisi najčistiji proizvod građanskog društva.

- Bar je tako u Evropi, a mislim da su intencije i vlade da se upravo tako i reše neke stvari.- da je medijski javni servis za građane, finansiran od strane građana i naravno, pre svega kontrolisan od strane građana a ne od vlade - rekao je Čapo.

Getoizacija manjinskih zajednica
Dejan Čapo je pohvalio činjenicu da je zakonodavac kao javni interes prepoznao informisanje na jezicima nacionalnih manjina, ali je upozorio da je poslednjih godina u Vojvodini prisutna getoizacija i etnička distanca, a da joj u velikoj meri doprinose upravo mediji.

- U ovako definisanim javnim interesima u članu 15. moguće je pročitati da se država Srbija opredeljuje za getoizaciju manjinskih zajednica, odnosno da podstiče da nacionalne zajednice u Srbiji, naročito u Vojvodini, žive ne jedni sa drugima nego jedni pored drugih - upozorio je poslanik LSV ukazujući da se savremene evropske vrednosti zasnivaju na suživotu i isprepletenosti kultura i jezika - takozvanoj interkulturalnosti. Govoreći o tome što su mediji kojima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina izuzeti iz procesa privatizacije, te da bi trebalo da budu svojevrsni javni servisi manjinskih zajednica, Čapo je upozorio da u predlogu zakona ne postoji deo koji će omogućiti nezavisnost uređivačke politike ovih medija, već oni mogu da budu samo oglasne table manjinskih elita. Kada su u pitanju lokalni mediji, LSV smatra da je neophodno u zakon ugraditi garancije koje će obezbediti da država na svim nivoima, a posebno lokalne samouprave, izdvajaju značajna sredstva za medijske sadržaje, kako ne bi došlo do gašenja velikog broja medija.

Čapo je ukazao i da LSV smatra da je potrebno definisati da u privatizaciji medija mogu da učestvuju samo ona pravna lica koja se više godina bave informativnom delatnošću, jer je protekla privatizacija medija u Srbiji bila bezuspešna upravo zbog toga što su medije kupovala preduzeća i pojedinci koji su imali sasvim druge namere, a ne opstanak i razvoj medija. Takođe, podsetio je da je u prethodnih pet godina više od 300 novinara verbalno i fizički napadnuto, te da je zakonom i ta pitanja trebalo bolje regulisati.