- Stara je istina da svako ima pravo na šansu. I ja zaista mislim da je to tačno. Ova vlada bi po tom osnovu sigurno morala imati pravo na šansu. Ali, ako vidimo malo bolje, ko treba da čini ovu vladu, imam utisak da su mnogi u njoj svoju šansu već imali. A neki i po više puta.

Inspirativni ekspoze mandatara za sastav vlade Republike Srbije gospodina Dačića, već u drugom pasusu govori sledeće reči da smo stupili u sveopšte siromaštvo i pad životno - ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog standarda srpskog društva. To je više nego tačno. Ali moram skrenuti pažnju dame i gospodo, da se ne stupa u siromaštvo i pad životnog standarda, nego vas neko u siromaštvo i pad životnog standarda dovodi. Neka politička ideja, neki konkretni ljudi, sprovodeći neki konkretan program učine da država ide napred ili da tapka u mestu, odnosno da propada.

Upravo zbog toga, da vidimo šta je ono što se zaista dogodilo. Jer sam, koliko sam razumeo, gospodina mandatara, obavezan da to i kažem. Šta se zaista dogodilo, a ne da krećemo od toga kao da smo se prvi put sreli, prvi put pogledali u oči i kao da smo krenuli od nule iz zemlje koja nema ni početak ni kraj, ni istoriju ni sadašnjost.
Veoma me je, gospodine mandataru, Vaše korišćenje reči preporod inspirisalo da se setim reči Adolfa Hitlera, koji je otvarajući Dom nemačke umetnosti u Minhenu i počeo svoje izlaganje govorom: „Srećan je narod koji na svom putu ima velike zadatke. Čovek ne živi samo na hlebu. Nisu samo naše ekonomije i finansije ugrožene. Ugrožene su i naše duše. Zbog toga ćemo mi Nemačkoj doneti preporod." Poverovali su mu.

Mene interesuje zbog čega toliko insistirate na tome da se, eto, politički akteri bave prošlošću. Kao da je ta prošlost nešto što je tabu tema, o čemu ne smemo da govorimo. Kao da je ta prošlost nekakva dosadna prošlost uzajamnih sitnih zađevica oko visine kamatne stope ili raznih socijalnih davanja. A ne kao da je proteklih 25 godina kaljuganje po balkanskom blatu, pet ratova, stotina hiljada mrtvih i miliona raseljenih ljudi, nebrojenih nesreća i svega toga što opterećuje odnose Srbije, ne samo sa okruženjem, nego i unutar nje.
Idealno bi bilo za svakoga ko ima nekakav dug da kaže: Pa eto nije važno. Od ovog trenutka idemo dalje. Zaboravimo šta je bilo.

Vi gospodine mandataru ste u više navrata spomenuli one koji su neopravdano bogati i koji su... Ako sam Vas dobro razumeo, Vi nemate ništa protiv bogatih ljudi po definiciji, nego imate protiv onih koji su se neopravdano obogatili i da ti takvi tajkuni koji čine manje od jednog promila ovog društva, čine jedan parazitski deo koji živi na račun najdeblje mogućeg sloja - siromašnih. Ali, moram Vas podsetiti da svi oni danas, koji su tu, u toj kategoriji, su manje više postajali tim tajkunima između 1990. i 2000. godine. Bilo bi vrlo značajno čuti poimence ko su oni koji su nastali posle ili pre toga.

S druge strane, kada se govori o tome šta treba učiniti u Srbiji, gospodine mandataru, Vi spominjete 165 opština u Srbiji, bez Kosova i Metohije, kada govorite o prirodnom priraštaju. Po kom osnovu izdvajate Kosovo i Metohiju? Po Ustavu ja ne vidim da treba tako da se čini. A koliko razumem, Ustav je ono za šta se Vi zalažete, jer Vi govorite o tome da u svim razgovorima o nerešenim pitanjima, osnova će biti Ustav Republike Srbije. Koji deo Ustava gospodine mandataru? Koji deo Ustava, kada je u Ustavu decidirano definisano da će se pitanje Kosova i Metohije, recimo, i tipa suštinske autonomije koje Kosovo i Metohija, eto, treba da imaju u Republici Srbiji, rešiti posebnim zakonom. A taj zakon nikad nije donet. A ovo Vam nije prva vlada gospodine mandataru u kojoj se nalazite, nego po mojoj računici treća ili četvrta. Tako da u tom smeru bi bilo vrlo dobro drazmisliti šta se tu zaista dogodilo.

Govorite o evropskoj budućnosti Srbije, govorite o rešavanju pitanja Kosova, regionalnoj saradnji, borbi protiv kriminala i korupcije. A ja Vas pitam kako to mislite da uradite. Vaš socijalni program, kojim se dugoročno zalažete za besplatno zdravstvo, a sad za smanjenje participacije koliko je god to moguće je zaista... Ali, ko će to da plati gospodine premijeru budući?

Kada govorimo o ekonomiji, već, Vi spominjete nekakav razvoj, gde bi trebalo da se najviše investira u podsticaj izvoznicima. Da li sam Vas dobro razumeo? A podsetiću Vas na jednu važnu stvar. Zemlja u koju Srbija najviše izvozi ovoga trenutka je Savezna republika Nemačka. Zemlja iz koje se najviše uvozi ovoga trenutka je Ruska federacija. Dakle, investiranje u dalje približavanje Rusiji je investiranje u uvoz. A ne u izvoz. Iz jednostavnog razloga, što, ako Vi krenete sa ekonomijom koja je vezana za te neke kredite o kojima slušam sve vreme, koji su mahom robni krediti ili su namenski krediti. Dobićemo sledeću situaciju: Svako može da Vam da kredit od milijardu evra, ako Vam računa kutiju šibica 100 miliona evra. A upravo je to ono kako se svi ovi krediti prave. Ili, kada kažete, evo daće novac da ruske firme kupuju srpske firme. Moje pitanje glasi: Pa ko tu onda profitira? Ili se događa sledeće - da kada se uzme namenski kredit, zbog toga se bez tendera moraju uzimati ruske firme da rade poslove koje bi inače trebale da rade domaće firme. U tom slučaju, ruske firme zarađuju, a na domaći teret se prevaljuju kamate.

To nije ekonomija kako je ja razumem. I upravo zbog toga, cela ova priča mora da bude mnogo jasnija i mnogo više ekonomski, a manje politički zatrovana.
Vi ste spomenuli Džona Majnara Hejnza, ako sam dobro razumeo, tvorca liberalne ekonomije. Na žalost, ja mislim da Džon Majnar Hejnz može ovde da se upotrebi u jednom drugom svetlu. A to je svojom izrekom :Svi smo mi u perspektivi mrtvi, al to ne znači da u međuvremenu ne možemo ništa da uradimo". Upravo taj koncept, u međuvremenu, me dovodi u pitanje do koje mere vi verujete u trajnost ovakvog koncepta, koji sada spominjem.
Vi ste spomenuli u ekonomskom smislu i pitanja poljoprivrede.A ja Vas pitam: Kako mislite da rešavate pitanje poljoprivrede i pitanje, recimo, investicije navodnjavanja, kada smo došli u poziciju da Vode Vojvodine ne dobijaju dovoljno novca da održavaju postojeći sistem navodnjavanja u Vojvodini, i ne mogu da se iznesu sa tim. A jel znate zašto? Zbog toga što nikada nije ispoštovan čak ni Ustav Republike Srbije po kojem bi budžet Vojvodine trebao da bude 7% budžeta Republike Srbije, zato što nikad nije donet zakon o finansijranju pokrajine. I Vi kada imate pokrajinu bez finansiranja - imate praznu formu koja služi tome da građanima ogadi ideju autonomije. To je nedopustivo, zato što je to manipulacija i Ustavom, manipulacija kompletne decentralizacije države i manipulacija koja se obija o glavu upravo Vojvodini koja je nekada bila najrazvijeniji deo republike Srbije, a sada je, kao što znamo, nedovoljno razvijen deo Republike Srbije.

Spomenuli ste da nema stabilnog finansijskog sektora, ako je privreda u problemu i, koliko sam ja razumeo, apelujete da se tu više uključi guverner Narodne banke. Ako sam vas dobro razumeo, to nije pitanje guvernera ili njegovog načina funkcionisanja, nego je pitanje deviznih rezervi.
Da li vi idete za smanjenjem deviznih rezervi gospodine mandataru? Da li je vaša vlada, vlada koja će ići za tim da rasproda imovinu, mada ste vi vrlo decidno rekli da se neće prodavati EPS, Železnica, PTT, Aerodrom i tako dalje, ali da li je to tako? Ili će se na osnovu dugova prodati jedan deo, pa onda na osnovu dugova taj deo rasti? I to prema kome? Prema, recimo, onima kojima nije nemoguće da ova Vlada obezbedi vojnu bazu u Nišu. Naravno govorim o Ruskoj federaciji.

Kažete da neće biti zamrzavanja penzija i plata, a istovremeno kažete da su potrebne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. To su dve kontradiktorne stvari. Vama je sasvim jasno da bez pokretanja privrede, a to u kratkoročnom periodu nije moguće, nije moguće ostvarirti ove dve stvari istovremeno. I upravo zbog toga se mora jako povesti računa o vašoj rečenici da je državu potrebno urediti, a to se čini zakonima. Ne, ne čini se to zakonima, nego sprovođenjem zakona. Jer mi smo došli u poziciju da niz zakona i ustavnih odredbi nikada nije bio sproveden.

Vidim da se zalažete za rešenje kosovskog problema i za stabilnost regiona. To je zaista hvale vredno, ali ima za vas jedno vrlo jednostavno pitanje : Ako će te krenuti u razgovore bez preduslova, a uz poštovanje Ustava Republike Srbije, moraćete mi reći uz poštovanje kog dela Ustava Republike Srbije. Zato što je Ustav Srbije u tom smislu dosta kontradiktoran unutar sebe, jer se stalno govori o nekakvom severnom delu Kosova, o našim sunarodnicima na Kosovu, a istovremeno se previđa milion i 800 hiljada ljudi koji nisu naši sunarodnici, koji žive na Kosovu, koji su koliko do juče bili građani Republike Sarbije. Kako ćemo to rešiti? Imate li plan ili ćemo nastaviti da se batrgamo u grešci koja je do sada pravljena, a ta je greška ne raditi ništa.

Zato što ova vlada o kojoj sada ovde razgovaramo, beskonačno liči, gospodine mandataru, na vladu Mirka Marijanovića formiranu 24. marta 1998. godine. Znate po čemu? Po tome što su u njoj bili SPS, bio je JUL, sada imate tu negde druga Vulina; bio je SRS, to je SNS sa promenjenim srednjim slovom; bio je gospodin Karić, dakle, samo fali Maja Gojković i onda ste dobili vladu koju podržava 192 poslanika. Tako je bilo 24. marta 1998. godine. U toj vladi, Nikolić master Tomislav, tada još nije bio master, je bio potpredsednik vlade, gospodin Vučić ministar za informisanje, gospođa Tabaković Jorgovanka ministarka za privatizaciju, Maja Gojković ministar bez portfelja, kao i Bogoljub Karić. Isti sastav.

I sada vas ja pitam, ako je tim ljudima 1999. godine bio zabranjen ulaz u zemlje Evropske unije, ako se sećate tog detalja, verujem da vam nije promakao, onda se postavlja pitanje zar ne mislite da je trebalo napraviti neki malo oštriji iskorak iz tih koordinata, nego napraviti ovakav spisak dobrih želja? Jer pazite, vi kažete nemojmo se više baviti prošlošću, bavimo se budućnošću. Srbija pruža ruku pomirenja svima.

Gospodine mandataru mogu li pitanje da postavim, koga ćete poslati sledeće godine u Potočare? Koga ćete poslati u Potočare da, u ime Srbije klekne pred žrtvama koje su napravljene i ime srpskog naroda i Srbije? Zato što genocid koji je počinjen tamo je stvar koja uvelike opterećuje građane Srbije i kompletnu državu činjenicom da je nemoguće uspostaviti normalne odnose sa okruženjem ako se nastavi prenebegavati naša novija istorija. Predlažem vam gospodine mandataru, budući premijeru ove zemlje da preduzmete sve korake za što hitniju lustraciju. Lustraciju onih iz devedesetih godina koji su nas doveli u ovu situaciju, u koju nismo mi pali niti nam se desila, da bi smo prestali sa ovakvim propadanjem u koje smo došli.

Spomenuli ste oštru borbu protiv organizovanog kriminala i svih oblika terorizma. Šta je terorizam? Terorizam je, ako se ja dobro sećam, sprovođenje političkih ciljeva nasilnim sredstvima. Dakle, uznemiravanje građana, uništavanje imovine, podmetanje ekspoloziva, požara i tako dalje... Da li mi imamo teroriste u ovoj zemlji gospodine mandataru? Da li imamo one koji se organizuju da bi sprečili ustavom zagarantovana prava građana, time što razbijaju glavni grad ove zemlje, Beograd, što se okupljaju na raznim mestima praveći incidente, da bi razvukli po vojnoj doktrini policijske snage? Imamo li to? To su grupe huligana koje su omele Paradu ponosa, s njima se država nije prošli put suprotstavila. Molim vas recite ko vas je sprečavao da se suprotstavite terorizmu? Ko vas je do sada sprečavao da se suprotstavite kriminalu? Ko vas je do sada sprečavao u tome? Podržavali smo, kao Liga socijaldemorkata Vovjodine, prošlu vladu, molim vas mi recite ko vas je sprečavao, da bismo pljunuli na one koji su izdali ono o čemu smo se dogovorili. Ako nije bilo moguće to uraditi, zašto? Šta se sada promenilo, pa će biti moguće? Ili neće biti moguće? Ili ćemo i dalje biti taoci gomile neformalnih, suštinski paravojnih formacija, koje terorišu ovu zemlju, u kojoj svaka klerofašistička grupacija čeka godinama da joj se Ustavni sud smiluje da joj uopšte odgovori da li bi bilo dobro da možda bude zabranjena ili ne, ali zato munjevito, kada se pronese glas da je napravljen dogovor o budućoj vladi, se oktroišu ustavom zagarantovana prava Autonomne pokrajine Vojvodine.

Naravno da podržavam vaše podržavanje zahteva za otvaranje dosijea tajnih policijskih službi, ali mi objasnite rečenicu, šta znači: na način koji neće ugroziti bezbednosni sistem zemlje? Pa na taj način nikada neće biti otvoreni. i to su upravo te stvari o kojima moramo da se dogovorimo.

Vi kažete da će Vlada Srbije poštovati dostignuti stepen autonomije Autonomne pokrajine Vojvodine, definisane Ustavom Srbije i Statutom AP Vojvodine. „Vlada Republike Srbije nema razloga za drugačiju politiku prema Vojvodini, zato što je to autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije". Moram reći da ja sažetiji i bolji opis autonomije Vojvodine teško da sam čuo. Ali takođe imam jedno pitanje, šta ovde znači: u tom smislu će se sarađivati sa pokrajinskim organima, protiveći se svim ekstremnim stavovima, bilo da je reč o zahtevima za ukidanje autonomije, bilo da je reč o pretnjama internacionalizacijom pitanja Vojvodine, jer ona od strane ove vlade neće biti ugrožena? Pa već je ugrožena! I upravo zbog toga, kada govorim o internacionalizaciji, a bio sam prinuđen da to kažem, ja govorim o jednostavnoj stvari: nismo mi u Vojvodini ti koji hoćemo da internacionalizujemo pitanje Vojvodine.

To je uradio Ustavni sud time što je ukinuo manjinska prava i što se potpuno zaboravila jedna bitna stvar, gospodine mandataru, a to je: građani Vojvodine nisu glasali za Ustav iz 1990. godine, Ustav Srbije koji je bio protivustavan Ustavu SFRJ. Građani Vojvodine nisu podržali većinski Ustav iz 2006. godine, građani Vojvodine nisu podržali izbor Nikolić master Tomsilava za predsednika Republike Srbije. Možete mi reći da to nije važno. i to nikome ko govori u koordinatama birokratske arogancije može da ne bude važno. Vi, verujem da niste takav čovek i da ne želite da budete takav predsednik vlade. Ali svakome ko se bavi politikom bi postalo jako sumnjivo kako to da jedan deo ove zemlje stalno misli drugačije. I to deo ove zemlje u kome veliku većinu čine građani srpske nacionalnosti. I to deo zemlje u kome veliku većinu čine građani srpske nacionalnosti. Gde je nesporazum? Da nije možda nesporazum u tome što je zamor stalnom obespravljenošću građana Vojvodine počeo da bude sve veći i veći?

Ja vas pitam, šta ćemo uraditi oko obrazovanja? Vi kažete da se obrazovanje demokratizuje i da ga bude više. A ja vas pitam, šta ćemo uraditi da obrazovani ne odlaze iz ove zemlje? Jer smo došli u poziciju da je u proteklih 20 godina Srbija došla do toga da joj trećina doktora nauka živi u Sjedinjenim američkim državama. Neka mi neko objasni kako mislite da tu nešto preduzmete. Kako mislite dakle da sve to uradite u okvirima aktuelnog Ustava Srbije? Mislim da je to nemoguće.

Hvala na pažnji!

Replike:

Govor Nenada Čanka izazvao je reakciju mandatara Ivice Dačića, koji je između ostalog, rekao i „da je upravo on vratio zastavu Vojvodine". Lider LSV mu je na to replicirao, navodeći da je to prvi put da je vrato nešto što je ukrao.

Zapitao je zatim mandatara o sastavu nove vlade, ističući da se u njoj, između ostalih, nalazi Verica Kalanović koja je februara 2010. godine, pošto je iz NIP-a u Vojvodinu došlo samo 1,83 odsto sredstava, dva puta zaračunala autoput.

- Vidim da je tu Mrkonjić doktor Milutin, ali tu nemam šta da dodam. Vidim da je tu Ilić magistar Velimir, da dokraducne što nije kraducnuo do sada - nastavio je Čanak. Dodao je da je za ministra pravde predložen čovek koji je asistent na fakultetu sa 29 godina.

- Za ministra kulture predlažete čoveka koji je učestvovao u organizaciji promocije knjige Milana Lukića, čoveka koji je optužen na doživotnu robiju zbog najtežih zverstava koja se mogu zamisliti u Višegradu - istakao je Čanak. Takođe, zapitao je Dačića kako misli da se bori protiv korupcije u uslovima kada mu je tu Mlađan Dinkić?

Čankov govor je isprovocirao i reakciju nekadašnjeg člana JUL, Aleksandra Vulina koji ga je optužio za paljenje skupštine i izazivanje nasilja.

- Iz izlaganja gospodina Vulina oko paljenja skupštine i oko vandalskog ponašanja, prebijanja novinara i tako dalje, ja sam prepoznao Ilić magistra Velimira, tako da se ne osećam prozvanim - zaključio je Nenad Čanak.

(BILSV, 26.07.2012)