NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici LSV neće podržati rebalans budžeta APV za 2018, ni odluku o zaduživanju za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, niti druge prateće odluke o kojima danas raspravlja pokrajinska skupština. Bogaroški je tokom rasprave naveo da ovakve odluke dokazuju da u Budžetu za 2018. godinu postoje greške koje se moraju otkloniti, da pojedine pozicije nisu dobro promišljene, kao i da se finansiranje ovih kapitalnih ulaganja moglo izvesti iz već postojećih sredstava. 

Transkript govora možete pročitati u nastavku. 

Manjkavosti i nepouzdanosti u planiranju budžeta

Poštovani predsedavajući, 

poštovano Predsedništvo,

članovi Vlade,

dame i gospodo,

Naravno da kao i sve moje kolege i ja moram krenuti sa izražavanjem ograde što smo u situaciji da imamo rebalans budžeta AP Vojvodine, a da nije prošlo još puna tri meseca kako je taj budžet počeo da se primenjuje. On jeste sa ciljem da se omogući zaduživanje radi finansiranja kapitalno-investicionih rashoda iz oblasti sistema zdravstvene zaštite u visini od jedne milijarde, iz oblasti vodoprivrede u iznosu od 600 miliona dinara, uz još neka novopronađena neutrošena sredstva iz 2017. godine od 300 miliona dinara. Dakle, ukupno milijarda i 900 miliona dinara. 

Ali, bez obzira na sve to ostaje neka senka da ovo jeste ad hok rešenje i da jeste neuobičajeno, bez obzira na motivacije i namene za koja će se ta sredstva utrošiti, da to radimo posle samo tri meseca. Da smo ovu odluku o zaduženju i ovaj raspored sredstava imali prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu, pretpostavljam da bi moja argumentacija bila sasvim drugačija i da bi imali mnogo teži zadatak da stavimo primedbe na predložena rešenja, ali ovako se suočavamo sa praksom koja je neuobičajena, koja govori o manjkavostima i nepouzdanostima u planiranju budžeta, o čemu ću govoriti malo kasnije. 

O nepouzdanosti planiranja većine i dinamike utroška budžetskih sredstava, govori i činjenica da postoji veoma visok nivo prenetih neutrošenih sredstava u pokrajinskom budžetu. Trenutno je to oko pet milijardi (5,084 milijardi, ako se ne varam). I to je tendencija u poslednjih nekoliko godina. Mi smo stavljali primedbe na ovo i prilikom prošlih budžeta u 2017. godine i prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu. Sve je to vidljivo i iz ovih rebalansa i iz izveštaja o izvršenju budžeta za prvih devet meseci 2017. godine. I ukoliko se ovako nastavi, ove godine ćemo sasvim sigurno imati bar još jedan rebalans, gde ćemo opet doći u situaciju da ćemo opredeljivati sredstva koja neće moći da se utroše do kraja 2018. godine.

Nivo deficita APV 15 puta veći od republičkog

Ovakav način vršenja rebalansa, u uslovima kada se sredstva ne mogu utrošiti u tekućoj godini, doprinosi održavanju visokog budžetskog deficita i nije uporediv, uostalom, ni sa fiskalnim tendencijama koje postoje na nivou Republike Srbije. Mi imamo budžetski deficit od 5 milijardi 648 miliona. To je negde 8,87-8,9 posto. Dozvoljeno je po zakonu da taj deficit bude do 10 posto, ali kada uporedite sa republičkim budžetom, koji ima deficit od 0,6 posto, onda vidite koja je to razlika u pristupu. Nezahvalno je porediti procente i procente, jer apsolutni iznosi nisu isti, ali ako uporedimo nivo deficita našeg budžeta, gledano u procentima, je 15 puta veći nego što je to slučaj na republičkom nivou. 

Iz strukture prihoda, kojima raspolaže budžet APV je sasvim jasno da svega 21 milijarda jesu sredstva kojima administracija AP Vojvodine suvereno raspolaže. I zaduživanje se nameće kao način finansiranja kapitalnih investicija zato što ne postoji politička volja da se donese Zakon o finansiranju. Zakon o finansiranju, za koji bi trebalo pretpostaviti da bi doneo bolje rešenje od postojećih, bolji način, sigurnije finansiranje. On bi trebao da predupredi taj problem.  Ni zaduživanje ne može da ide u nedogled. Bojim se da ćemo ući u spiralu, koja će nas dvoesti do toga da u jednom momentu jednostavno nećemo moći više da idemo dalje.

Predviđeno je zaduživanje kod poslovnih banaka. Ovo nije primedba, više je pitanje. Ne znam da li se razgovaralo, da li se razmišljalo o zaduživanju kod Evropske investicione banke ili kod KFE-a, jer po definiciji komercijalne banke, koje idu isključivo ujedinjeno za profitom, morale bi da imaju veće kamatne stope, odnosno veće troškove zaduživanja nego ove dve navedene institucije.

Da je bilo boljeg i pažljivijeg planiranja budžeta...

Dakle, naša glavna primedba se svodi na činjenicu da postoje značajna, neutrošena sredstva iz ranije godine, da će to, po svoj prilici, biti slučaj u nekoj meri i u ovoj budžetskoj godini i smatram da bi se iznos od 1,6 milijardi, koje sasvim definitivno treba uložiti u ove namene, mogao pronaći pažljivijim i boljim planiranjem budžeta za 2018. godinu.

Što se tiče namene investicionih ulaganja, nesporno je da treba ulagati u zdravstvo, nesporno je da treba ulagati u vodoprivredu. To je bio stav i ranijih godina. Bila je pomenuta 2015. godina. I te 2015. godine je urađeno ne jedan kilometar, nego 2,15 km nasipa kod Hrtkovaca, rađena je rekonstrukcija crpne stanice kod Bosuta, rađeno je ojačavanje slabih mesta u Sremskoj Mitrovici. Dakle, sva ona mesta koja su se posle poplava 2014. godine pokazala kao slabo mesto su bila sanirana već 2015. godine, te ne stoji konstatacija da nije bilo ulaganja u vodoprivredu. 

Ali, moram da skrenem pažnju na jednu stvar koja se tiče vodoprivrede i koja pokazuje da budžet za 2018. godinu nije bio dovoljno promišljen. Sredstva namenjena održavanju kanalske mreže u budžetu za 2018. godinu, odnosno u programu za uređenje zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta su smanjena pet puta u odnosu na raniju godinu, uključujući i 2017, 2016. i godine pre toga. Sa 500 miliona dinara ta sredstva su smanjena na 100 miliona dinara. To su, inače, sredstva koja se udružuju sa lokalnim samoupravama u odnosu jedan na prema jedan, pa se u vodoprivredu ovim putem slije ne 500 miliona iz zmeljišta putem Sekretarijata za poljoprivredu, nego puna milijarda, jer učestvuju i sve lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine. 

Kada vi osnovicu, na osnovu koje raspisujete konkurs i dogovarate se sa loklanim samoupravama sa 500 miliona smanjite na 100 miliona, vi ste iz vodoprivrede izbili 800 miliona dinara. Možete zaduživanjem da nadomestite nešto, ali opet ostaje razlika od punih 200 miliona dinara. To je, recimo, bila jedna od ključnih naših primedbi na budžet za 2018. godinu, na program iz poljoprivrede, jer je se, evidentno je, pokazuje, da smo bili u pravu, da potreba za boljim finansiranjem postoji.

Šta je sa komunikacijom na relaciji lokal-pokrajina-republika?

Postoji još jedan problem koji nije toliko značajan, toliko krucijalan kao ovi dosadašnji, a to su predložene izmene po korisnicima i drugih izvora finansiranja, odnosno van zaduživanja. Odnosno, novac namenjen za isplatu obaveze po osnovu umanjenja osnovice za isplatu plata. Naime, od 300 miliona prenetih neutrošenih sredstava, novoneutrošenih sredstava, 120 miliona je predviđeno upravo za ovu namenu, u skladu sa zakonom koji je na snazi od 2014. godine. Evidentno je došlo do greške u obračunu i proračunu koliko će sredstava biti potrebno za tu namenu, pa je sada opredeljeno 120 miliona, a iz tekuće budžetske rezerve potrošeno već 43 miliona. Znači, negde oko 160 miliona dinara. U obrazloženju ovog poteza je navedeno da smo mi naš budžet usvojili 21. decembra, da su konačne smernice Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija bile usvojene, ako se ne varam, 28. decembra. Ja bih to mogao da prihvatim kao argumentaciju da nije kao glavni kvalitet ove administracije isticanje činjenica da sad postoji vertikala vlasti od lokala preko autonomne pokrajine do republičke vlade. Dakle, da li postoji komunikacija između pokrajinskog Sekretarijata za finansije i republičkog Ministarstva za finansije? Da li su smernice, kao i svih godina do sada, mogle da se dobiju, ako ne zvanično ako nisu usvojene na Vladi, onda usmeno uz obrazloženje šta treba da se uradi, ili je naš budžet mogao biti usvajan 29. decembra? Ne bi to bio prvi put.

To samo pokazuje da postoje greške u budžetu iz 2018. godine koje se moraju otkloniti. To pokazuje da pojedine pozicije nisu dobro promišljene. Sasvim smo sigurni da se finansiranje ovih kapitalnih ulaganja moglo izvesti iz već postojećih sredstava i to su razlozi zašto poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ni rebalans, ni odluku o zaduživanju, ni ostale prateće odluke. 

(BILSV, 29.03.2018)