NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskoj skupštini Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici LSV neće podržati predloženi budžet AP Vojvodine za 2018. godinu jer u njemu nema ničega sistemskog i zato što je neustavan. On je ukazao da ni posle deset godina nije donet Zakon o finansiranju Vojvodine, da to nije učinjeno ni u poslednje dve godine, koliko je ista politička struktura u pokrajini i republici. Kako je kazao, to nije urađeno jer nema dovoljno volje, niti se ta tema smatra relevantnom. Bogaroški je naglasio i da Pokrajinska vlada mora da stvori zdrave osnove i da se brine o sistemskim rešenjima, a njih nema. Kada je u pitanju sam budžet, napomenuo je da je on i dalje protočni bojler, jer u njemu preovlađuju transferna sredstva (66% budžeta), od njih 95% odlazi na tekuće rashode, a samo pet posto su kapitalni izdaci.

Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku.


Poštovana predsedavajuća,
Dame i gospodo,

Budžet za ovu godinu je utvrđen u visini od 65 milijardi 565 miliona. I to je nekih pet milijardi više nego što je bio osnovni budžet za 2017.godinu, preko milijarde u odnosu na rebalansirani budžet. I na prvi pogled ima se razloga za zadovoljstvo. Međutim, kada se uđe u strukturu prihoda i rashoda ovog budžeta, onda situacija u nekoliko izgleda drugačije.

Kad ste bili u pravu – onda ili sad?

Pre svega što se tiče samih poreskih prihoda, što je verovatno i najznačajniji deo budžeta, jer to su ona sredstva kojima Pokrajinska vlada suvereno raspolaže, vidimo da su utvrđeni na nivodu od 13,8 milijardi, od toga 5,5 milijardi se odnosi na porez na zarade, a 8,3 milijarde se odnosi na dobit pravnih lica. Što se tiče poreza na zarade, tu je situacija faktički ista kao u 2017. godini. Međutim, primetno je smanjenje od 240 miliona, što se tiče izvora koji se odnose na dobit pravnih lica. I ranije je bilo situacije da je ovaj poreski prihod podložan fluktuaciji, naročito ukoliko Naftna industrija Srbije ne iskaže očekivanu dobit u toku godine, ali je zanimljivo obrazloženje koje je dato kod ovog prihoda.

Znači, kao što su neke moje kolege primetile, mi imamo situaciju da se sada napominje da je ovo rezultat promene računovodstvenih politika, i da u 2017. godini to povećanje nije bilo realno, odnosno, bilo je jednokratno. Postavlja se pitanje da li su izvestioci po tačkama dnevnog reda bili u pravu kada su u toku 2017. godine rebalansom utvrdili da je to posledica povećane privredne aktivnosti ili je tačno ovo, da je to promena računovodstvenih politika i da taj prihod nećemo moći da očekujemo, vrlo verovatno, u 2018. godini.

Drugi problem su neporeski prihodi. Oni su u odnosu na 2017. uvećani za preko 800 miliona dinara. Sa nekih 6,8 milijardi, sada na 7,5 milijardi. A, pritom, imamo činjenicu da smo već u septembru mesecu, prilikom raspravljanja o Izveštaju o izvršenju budžeta, mogli da primetimo da se prihod od zakupa poljoprivrednog zemljišta ne ostvaruje onako kako je planirano. Godina će se, kako stvari stoje, završiti sa tim prihodom nešto preko 52% naplaćenog. Znači, umesto 2,2 milijarde, koliko je bilo planirano, naplatiće se negde oko milijardu i 200 miliona. Onda uzimamo 2,2 milijarde kao osnovicu za računanje prihoda u 2018. godini što je jasno iz izvršenja u 2017. da se jednostavno neće deisti.

Koliko puta knjižite isti novac?

Transferna sredstva su uvećana za četiri milijarde, iznose 42,1 milijardu, od toga 31 milijardu za plate u obrazovanju, transferi jedinicama lokalne samouprave od 8,8 milijardi i transferi za finansiranje kapitalnih projekata na teritoriji Vojvodine od 2 milijarde.

Ja pozdravljam što je stiglo još milijardu više u odnosu na 2017. godinu ali moram da iskažem svoju skepsu da će se te pare utrošiti na ono za šta su planirane. Jer, budžetski suficit koji je nastao u 2017. godini i koji se ponovo sad prikazuje u ovom budžetu kao preneta sredstva, upravo je posledica neizvršenja kapitalnih investicija u AP Vojvodini. Neutrošena sredstva iz ranijih godina su procenjena u iznosu od 4,8 milijardi dinara. Visok nivo prenetih neutrošenih sredstava u pokrajinskom budžetu je tendencija koja se ponavlja zadnjih nekoliko godina. Mi smo imali situaciju 2017. godini da smo imali dva rebalansa budžeta, gde je jasno bilo rečeno sa naše strane, i na prvom i na drugom rebalansu, da se ta sredstva neće utrošiti. I nisu se utrošila. I onda imamo situaciju da 4,8 milijarde imamo u budžetu za 2017. i isti taj novac prikazujemo u buždetu za 2018. godinu i onda se postavlja opravdano pitanje da li je pokrajinski budžet u 2018. godini 68 milijardi ili je taj budžet 63-64 milijarde. Jer, kako možete ista sredstva nekoliko puta da knjižite u svom budžetu?

Transferna sredstva 66% budžeta, od toga svega 5% u kapitalna ulaganja

Što se tiče strukture prihoda, opet su transferna sredstva koja preovlađuju – 66% budžeta jesu transferi. Od transfernih sredstava 95% se odnosi na tekuće rashode a samo pet posto se odnosi na kapitalne izdatke. Dakle, pokrajinski budžet i dalje služi kao protočni bojler. Kada pokrajinski budžet uporedimo sa republičkim budžetom, kakvu god metodologiju primenili, on jednostavno nije sedam posto republičkog budžeta. Da li ćemo gledati zakon o budžetskom sistemu, pa imati razliku od blizu milijardu dinara, ili ćemo gledati striktno po Ustavu pa imati razliku od 14 milijardi, sve računajući i preneta sredstva iz 2017. godine. Kada bi ta sredstva izmestili iz budžeta, onda se razlika penje na 18 milijardi. I definitivno, nažalost, imamo situaciju kao i svih ovih godina do sada, da imamo budžet koji je neustavan.

Što se tiče strukture rashoda, od 68,5 milijardi, 72% se odnosi na tekuće izdatke. Svega nešto malo preko 17 milijardi su kapitalni izdaci. Od toga 1,4 milijarde se odnose na stvarno i čisto kapitalne izdatke, a ostalo su izdaci koji imaju kapitalni karakter.

Mi smo još prilikom usvajanja budžeta za 2017. godinu skrenuli pažnju da sve ono što se knjiži kao izdaci koji imaju kapitalni karakter, to jednostavno nije. Ne možete da prikažete u kapitalnim izdacima kompletan budžet „Voda Vojvodine“, jer on u svojoj suštini nije u celosti kapitalan, nego u sebi sadrži neke administrativne troškove, i plate zaposlenih itd. te ta cifra od 17 milijardi za kapitalne izdatke jednostavno nije tačna. Ali, kako god je gledali, opet nije ispunjen ustavni minimum i opet imamo situaciju da tri sedmine pokrajinskog budžeta neće biti iskorištene za ulaganja i da nam fali negde preko 11-12 milijardi dinara za investiranje.

Rešenje za ovaj problem je, naravno, kao i 10 godina u nazad – donošenje Zakona o finansiranju i to je stara priča, ali u ovoj godini ja mislim da ima neku novu dimenziju. Naime, prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, povela se rasprava i o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine i tada je ministar finansija Dušan Vujović, govoreći o ovoj temi, rekao da, citiram, lično, profesionalno i kao ministar je vrlo spreman da razgovara o nečemu što bi bio suštinski sadržaj Zakona o finansiranju Vojvodine, da je Ministarstvo spremno da učestvuje u izradi takvog zakona, da on smatra da takav zakon ne samo da može da se usvoji u kratkom roku, nego može relativno brzo i da se primeni, i da je njegov lični stav da nema ograničenja, ni profesionalnog ni finansijskog, ako to neko bude želeo da se to desi. Dakle, ako to neko bude želeo i ako se ovo pitanje postavi kao političko pitanje. To onda znači da nema želje, niti se ovo smatra političkim relevantnim pitanjem jer se ništa nije desilo u 2017. godini. I nije se odmaklo od početka.

Deset godina čekanja Zakona o finansiranju APV

Mi imamo situaciju da 10 godina ovaj problem stoji. Četiri godine je na republičkom nivou bila neka druga koalicija, šest godina je sada ova koalicija, imali smo situaciju da je razlog za nedonošenje tog zakona ta što na pokrajinskom  i na republičkom nivou nemamo iste koalicije. Dve godine ta zapreka više ne stoji. Sada imamo istu koaliciju i na pokrajini i u republici. Zašto se ništa ne dešava po ovom pitanju? Ne dešava se zato što, kao što sam već rekao, nema dovoljno volje, niti se ta tema smatra relevantnom temom. Zadatak pokrajinske administracije nije samo da raspodeli ona sredstva koja se dodele. Niko nema ništa protiv kad stignu dve milijarde za kapitalne investicije, ali to nije sistemsko rešenje. Mi smo već imali u ranijem periodu situaciju da stižu neke pare iz republičkog budžeta a onda posle te pare ne stižu. Čak i kad je ista stranka bila na vlasti i u Vojvodini i u Republici Srbiji, a kamoli kada su bile različite stranke.

I ako danas imamo razlog za zadovoljstvo zato što je stiglo dve milijarde, sutradan ćemo doći u situaciju da ne stigne nijedan dinar, kao što smo već gledali nekoliko puta.

Pokrajinska vlada, osim raspodele tih sredstava, treba pre svega da se brine o sistemskim rešenjima, Pokrajinska vlada mora da stvori zdrave osnove, da iskoristi svoje pravo predlaganja zakona kako bi se uredilo finansiranje AP Vojvodine. U poslednjih godinu dana i u ovom budžetu, mi ništa od sistemskog videli nismo. I to je razlog zašto poslanička grupa LSV neće podržati ovaj budžet.

Hvala.