NOVI SAD – Kritikujući preuranjeni rebalans budžeta AP Vojvodine za 2018. godinu i kreditno zaduživanje radi ulaganja u zdravstvo i vodoprivredu, pokrajinska poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Sandra Ristić navela je da je suštinski problem u nepostojanju Zakona o finansiranju nadležnosti Vojvodine. Ona je istakla da bez tog zakona Vojvodina neće moći da se razvija, jer neće moći da utvrdi sopstveni izvorni budžetski prihod.

Transkript govora Sandre Ristić možete pročitati u nastavku.

Uvaženo predsedništvo, 

članovi Vlade,

koleginice i kolege poslanici,

Nepuna tri meseca od početka budžetske godine predlaže se rebalans budžeta AP Vojvodine za 2018. godinu, sa ciljem da se omogući zaduživanje radi finansiranja kapitalnih investicionih rashoda iz oblasti sistema zdravstvene zaštite u iznosu od jedne milijarde dinara i izgradnju i kapitalno održavanje vodoprivrednih objekata u iznosu od 0,6 milijardi dinara, što čini ukupan iznos zaduživanja od 1,6 milijardi dinara. 

Smatram da izmena budžeta na početku budžetske godine nije dobra praksa i to govori o nepoznanosti sistema budžetskog planiranja. O nepoznanosti planiranja budžeta govori i činjenica da u pokrajinskom budžetu postoji pet milijardi dinara prenetih neutrošenih sredstava. Rebalansom se povećava obim tekuće budžetske godine, a sredstva se ne utroše. Ovakav način vršenja rebalansa u uslovima kada se sredstva ne mogu utrošiti u tekućoj godini nije dobra budžetska praksa i doprinosi održavanju visokog budžetskog deficita koji nije uporediv sa fiskalnim tendencijama u zemlji, a posebno sa republičkim budžetom. Činjenica da postoje značajna neutrošena sredstva iz ranijih godina ukazuje na to da će to biti slučaj i u ovoj budžetskoj godini. 

Smatram da bi se ovaj iznos od 1,6 milijardi dinara mogao obezbediti preispitivanjem dinamika realizacije planiranih kapitalnih rashoda u 2018. godini, a koji po pravilu kasne u odnosu na planiranu dinamiku, a da se eventualne tekuće neusklađenosti ostvarivanja prihoda i realizacije premosti kratkoročnim zaduživanjem budžeta. Na ovaj način bi se umanjili troškovi kamata po osnovu zaduženja. 

Nažalost, dolazi još jedna godina, budžetska godina, gde budžet AP Vojvodine iznosi 69 milijardi dinara, a budžet Beograda 130 milijardi dinara. Znači, budžet AP Vojvodine je skoro duplo manji od budžeta grada Beograda. 

Suštinski problem je u tome da AP Vojvodina definitivno neće moći da se razvija bez donošenja Zakona o finansiranju kojim bismo utvrdili sopstveni izvorni budžetski prihod. Pa se opet postavlja pitanje šta je sa donošenjem Zakona o finansiranju AP Vojvodine. 

Razlog ovog rebalansa pokrajinskog budžeta je, u suštini, namera da se nabave finansijska sredstva putem zaduživanja kredita u iznosu od 1,6 milijardi dinara i da se od tog novca finansiraju kapitalni investicioni projekti iz oblasti vodoprivrede. Nažalost, iz oblasti vodoprivrede južni Banat nije dobio nikakva sredstva, pa se nadam da će od ovih milijardu dinara namenjenih za zdravstvo veći deo biti opredeljen za južni Banat koji je najnerazvijeniji, a iz kojeg ja dolazim.

(BILSV, 29.03.2018)