Da li je zakon uzeo u obzir materijalnu situaciju građana?

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Govori | Sreda, 14. 12. 2016. | Komentara: 0

Da li je zakon uzeo u obzir materijalnu situaciju građana?

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga ocenila je danas tokom načelne rasprave o Predlogu zakona o stanovanju, da Srbiji jeste potreban takav zakon, Međutim, problem je što on predviđa velike rezove koji izazivaju strah kod građana najpre u vezi sa materijalnim izdacima, a zatim i usled velikih ovlašćenja koja će imati profesionalni upravnici zgrada.
U nastavku obraćanja, Papuga je ukazala i na centralizaciju koju donosi predloženi Zakon o transportu opasnog tereta koji predviđa gašenje Uprave za transport opasnog tereta.
 
Transkript govora Olene Papuge možete pročitati u nastavku.

LSV
 
Hvala predsedavajući,
poštovana ministarko Mihajlović,
članovi ministarstava,
poštovane kolege poslanici,
 
Govoriću prvo o Zakonu o stanovanju i hoću na samom početku da kažem da nam je on potreban, ali mislim da ste napravili jako velike rezove od kojih se naši građani plaše i da je to, možda, trebalo da se uradi parcijalno, a ne ovako da se preseče, pa šta bude biće.
 
Strah od velikih troškova
 
Pokušavamo da se približimo EU i ovaj zakon to jasno potvrđuje, ali naši standardi su daleko od toga. Niske plate i penzije i dugovanja građana dovode do toga da je svaki komunalni trošak problem. Hoću da kažem i to da naši građani vole da žive u uređenom prostoru, ali jednostavno ova situacija do koje smo dovedeni, neću govoriti u kojim godinama i kada, je dovela do toga da građani jednostavno ne mogu da održavaju prostor u kome žive zato što za to nemaju sredstava. Naši građani su svesni svega toga, svesni su i toga da im opadaju fasade i da su one ispisane grafitima i da treba da imaju nekoga ko će profesionalno da se brine o njihovoj zgradi, ali mislim da će ih to dovesti do velikih troškova i da će to biti jedan problem koji ne znam kako će se rešiti. Možda će se građani, stanari zaduživati po nekim kreditima, jer će ih ovaj zakon navoditi na to da održavaju ta mesta gde žive. Naš mentalitet je takav da o zajedničkom stanovanju možda ne brinemo tako kao što brinemo o svom privatnom stanovanju do vrata. Ovaj zakon će to najverovatnije urediti, jer održavanje zgrada ovim zakonom se proglašava javnim intresom.
 
Pitam se, da li je ovaj zakon stvarno uzeo u obzir materijalnu situaciju građana i kako će se rešiti, npr. primer utopljavanje zgrada, promene prozora, vrata, krečenje zgrada. Da li će naši građani morati zato da odgovaraju i da plaćaju te poene, da se nekako zadužuju kreditima koji im nisu potrebni u ovoj ekonomskoj situaciji.
 
Drugi navod zbog kojeg se građani boje ovog zakona je baš to uvođenje profesionalnog upravnika kome su data velika ovlašćenja. Ja živim u zgradi u kojoj odavno imamo osobu koja vodi računa o našoj zgradi, ali u toj zgradi imamo svoje prihode, jer zgrada ima prodavnicu, advokata, prostor gde pekar ostavlja brašno i proizvode itd. tako da od tih prihoda zgrada može stvarno jako dobro funkcioniše. O tome i brine, upravnik, osoba koja želi da nama stanarima, a zgrada ima 140 stanova, nekako olakša život. On to ne radi besplatno, sami smo mi stanari uveli da od tih prihoda plaćamo upravnika. Ja ne znam ko će od tih upravnika raditi besplatno. Stvarno je najbolje ako naš komšija sa kojim živimo bude i taj upravnik, ali ja se bojim toga da neće prihvatiti da budu upravnik besplatno, pa ćemo možda svi biti primorani da nam lokalne samouprave angažuje upravnike što će opet biti neki dodatni trošak za građane. To nije puno, ali za neke građane jeste.
 
Zakon trebalo parcijalno urediti
 
Stanari, građani čitajući o ovom zakonu po novinama možda nisu dovoljno upućeni, ali boje se i toga da li od tog upravnika koji će moći da nadgleda sve stanare, da li će moći da gleda ko u koji stan dolazi, da špijunira da li se taj neko zadržava u tom stanu ili je samo gost koji tu ostaje, možda, nedelju dana. U pojedinim amandmanima smo naveli i mogućnost da će postojati i neke manipulacije, da će oni koji izdaju stanove, a neće da prijave podstanare jer će morati svakako povećati stanarinu, možda biti u nekoj tajnoj vezi sa upravnikom i da će im, možda, biti lakše i da podele tih 20 odsto poreza koji treba da plaćaju državi.

Ustav govori da nema svako pravo da kontroliše ko gde živi i da registar o tome vodi MUP. Zato se građani tu nekako i boje svega toga, da će upravnik moći da im uđe u stan, rekli ste da neće imati ključ, ali jednostavno boje se tih svih velikih ovlašćenja koje će imati upravnik, a koje ovaj Zakon daje. Zato sam i rekla na početku, da je trebalo uraditi posao parcijalno, da je trebalo uvesti upravnike, jer stvarno su nam zgrade jako zapuštene i treba neko da brine o njima, ali mislim da su ta ovlašćenja.
 
Drugo što hoću da naglasim oko tih skupština stanara - npr. u Zakonu navodite da ko tri puta ne dođe na sastanak skupštine stanara gubi pravo glasa. Upravnik zakazuje skupštinu i on može, jednastavno, da zakaže skupštinu pre podne tri puta i da neko ko radi pre podne ne dođe na tu skupštinu i on će jednostavno biti zauvek isključen i neće više imati pravo glasa. Još jedna zamerka - ko hoće da nadzida stan, može da dobije dozvolu dvotrećinske većine stanara. Do sada je to bilo da svi stanari treba da daju podršku da se nešto dozida, možda nešto proda. Mislim da to nije dobro. Da li upravnik sa srednjom školom može da bude menadžer i da li on može time na neki način da određuje, da rukovodi šta će gde da se nadograđuje, i da uzme neku dvotrećinsku većinu stanara i da oni o tome odluče?
 
Ako ima više vlasnika delova u jednoj zgradi koji bi pretvorili u stan za stanovanje porodice, prednost ima vlasnik posebnog dela koji ima više članova domaćinstva. Ovako predloženo rešenje otvara manipulacije. Ovakav spor treba da rešava sama stambena zajednica uz određene smernice umesto što se zanemaruju sve ostale okolnosti osim broja osoba prijavljenih na određeni stan. Ovo rešenje smo dali u amandmanu i o tome treba da se razmisli. Smatramo da ovako kvalifikovana većina u praksi, zapravo, dovodi do opstrukcije.
 
Zašto se Uprava za transport opasnog tereta 
gasi posle tri godine?
 
Sledeće o čemu bih htela da govorim je Zakon o transportu opasnog tereta. Predlogom zakona o opasnom teretu se predlaže gašenje Uprave za transport opasnog tereta. Inače, ova uprava je osnovana Zakonom o transportu pre 2010. godine. Znači, Zakon postoji samo šest godina a Uprava je počela da radi tek 2013. godine. Znači, mi posle tri godine gasimo Upravu a posle šest godina menjamo ceo zakon. Hoću da Vas pitam ministarko, šta se to promenilo u standardima da moramo da menjamo ceo zakon? U obrazloženju se govori da se Uprava za transport gasi zbog nepravilnosti u radu i da je izveštaj o tome dala Državna revizorska institucija, ali ne znam da li je neko od poslanika, građana video taj izveštaj. Znači, možemo da pretpostavimo da taj izveštaj ne postoji i da nema nekih velikih osnova da se ukida ta Uprava. I da sve ovo što uvodite, znači da sve te poslove oko transporta opasnog tereta centralizujete, odnosno daje se ministarstvu svo pravo da odlučuje , da imenuje, da daje tehničke instrukcije itd. Centralizacija nije nikada ništa dobro donela, pa mislimo da neće doneti ništa dobro u transportu opasnog tereta.
 
Uprava je do sada imala sedmoro zaposlenih. Njene poslove će sada preuzeti poseban sektor u Ministarstvu građevinarstva i saobraćaja, koji će se tek formirati. Znamo da, ako je stvarno ta Uprava imala neke propuste, zašto do sada Ministarstvo nije reagovalo, zašto niste, recimo, smenili direktora. Zašto niko nije odgovarao zbog tih propusta? To što je navedeno, nije navedeno zašto se ta uprava gasi i zašto se centralizuje. Trebalo bi, valjda, navesti razloge zašto nam Uprava više nije potrebna. Rad uprave, po nekim informacijama, je bio dobar. Oni su se, ipak, u svemu ovome starali o tome da 2.500 vozača polože ispit u Upravi za transport, stekli su sertifikat za vozače ovih vozila za transport opasnog tereta, radili su u nekim svojim minimalnim uslovima, Srbija je imala samo dva savetnika za transport opasnog tereta. Te testove nisu samo kandidati iz Srbije polagali, nego sam pročitala da su tu dolazili državljani Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske da polažu kod nas te ispite.
 
Hoću da pitam - da li je bilo nekih nepravilnosti u polaganju ispita i zašto se ta Uprava gasi? Broj zaposlenih u Upravi nije bio velik, tako da mislim da Ministarstvo, ako hoće da uredi tu oblast, treba da uvede više inspektora. Transport opasnog tereta je jako rizičan, dovodi do nesagledivih posledica i za ljude i za životnu sredinu. Ja sam nedavno putovala autoputem i vidim da se kamionom vozi neki opasni teret, neke boce koje nisu zaštićene, one se pripijaju jedna uz drugu. Mislim da Ministarstvo, ako ukidate upravu, stvarno treba tome da se posveti jer neradom su ugroženi i ljudi i životna sredina.
 
Hvala.
 
(BILSV, 14.12.2016)




Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Sklonost ka populizmu pokrajinske vlasti, bez rezultata u radu

Nedostatak strategije, vizije, ideje, populističko ponašanje vladajuće garniture i nedoslednost u poštovanju donetih odluka samo su neki od razloga zbog kojih poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu podržali predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu. 
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

Vlast neprecizno planira budžet Vojvodine

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Saša Šućurović izjavio je danas da poslanici LSV neće podržati predloženi rebalans budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu jer je on posledica nepreciznog budžetskog planiranja. Kako kaže, rebalans nije opravdan i služi u promotivne svrhe. Šućurović je zamerio mala izdvajanja za poljoprivredu i što se za privredu i turizam u rebalansu ne odvaja nijedan dinar.
Govori | Sreda, 18. 09. 2019. | Komentara: 0

LSV ne može da prihvati izveštaj o izvršenju budžeta APV

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici Lige ne mogu da prihvate izveštaj o izvršenju budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu u periodu januar-jun 2019. On je ukazao da je najmanje realizacije u delu onih sredstava koji bi trebali da služe razvoju Vojvodine, da je ponovo evidentan pad prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta i prihoda od naknada za vode... 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook