NOVI SAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Olena Papuga iznela je na današnjoj sednici podatak da godišnje u državi od raka oboli 350 dece mlađe od 19 godina, a oko 50 umre. U vezi sa tim pitala je ministra zdravlja Zlatibora Lončara kada će se preduzeti konkretne mere kako bi se olakšala borba protiv ove bolesti deci i njihovim roditeljima.

- Lečenje i praćenje bolesti traje nekoliko godina, a roditelji ostaju uz njih sve vreme, strahujući za svoj posao i egzistenciju. Budući da čak i ako dobiju bolovanje, ono nije 100 posto, već 65 iznosa od plate, a može da traje najduže četiri meseca, često i kraće. – ukazala je Papuga.
 
Kako je rekla, prelazno rešenje, koje je uvršteno u nacrt Zakona je da se to bolovanje produži na šest meseci, da se vodi evidencija i da naknada bude puna plata. Ona je dodala i da bi sa tim rešenjem roditelji bili zadovoljniji, ako već ne može da se iznađe bolje.
 
- Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR), predlagalo je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pet godina čekaju da se to promeni, slušajući različita obećanja. Zato još ministra pitam i kada će biti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju – upitala je poslanica LSV.
 
Upotreba jezika nacionalnih zajednica
 
Papuga je predsednicu republičkog parlamenta Maju Gojković pitala kada će poslanici i pripadnici nacionalnih manjina moći da se obraćaju na svom maternjem jeziku, imajući u vidu da je u junu skupština Srbije usvojila amandman na predlog izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
 
- On predviđa da će svaki poslanik u Skupštini moći govoriti na svom maternjem jeziku.
Usvojeni amandman predviđa pravo na obraćanje narodnih poslanika na svom maternjem jeziku. Posle Skupštine Vojvodine, i republički parlament bi ubuduće trebalo da neguje višejezičnost i na ovaj način afirmisati brojne nacionalne manjine, ali do dana danasnjeg se to nije desilo – objasnila je Papuga.
 
Ko će da plati prevođenje?
 
Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića poslanica LSV pitala je zašto Prosvetni pregled pripadnicima nacionalnih zajednica dokumenta šalje u pdf formatu i to ne na njihovim maternjim jezicima. Kako kaže, prevođenje istih košta, a ne zna se ko će taj trošak platiti.
 
- Prosvetni pregled šalje nacionalnim savetima u pdf formatu dokumenta za škole koja treba da se prevedu na jezike nacionalnih manjina. Nikada se ne spominje ko će da plati prevod. Privredni pregled samo štampa dokumenta, a Ministarstvo prosvete im za te namene, na primer za prevod dokumenata, ne određuje sredstva. U Ministrstvu daju informacije da oni za prevod dokumenata na jezike manjina nemaju sredstva, i isplata za prevode se natura nacionalnim savetima, ali im niko ne prebacuej sredstva za prevođenje – ukazala je Papuga.
 
Prema njenim rečima, Prosvetni pregled šalje dokumenta na srpskom jeziku nacionalnim savetima sa terminom do kada se ta dokumenta moraju prevesti. Predstavnici odbora za prosvetu nacionalnih saveta su se više puta obraćali državnim sekretarima u ministarstvu prosvete ali pomoći nema, ocenila je Papuga.
 
- Prevodi đačkih knjižica, dnevnika,  svedočanstva, matičnih knjiga nisu isplaćeni za 2015, 2016 i 2017 godinu. Državni sekretari samo govore da nema novaca za taj posao. Govore da su to prava manjina i da ako hoce mogu da prevode dokumeta na maternji jezik, a ako nece ne moraju. A da li su osobe koje su pisale dnevnike, đačke knjižice većinskom narodu plaćene za svoj posao? Ko je platio taj posao, da li je onda bilo novaca? – pitala je Papuga.
 
Ona je još i dodala da Ministarstvu prosvete i Prosvetnom pregledu nije važno da li će pripadnici nacionalnih manjina imati tražena dokumenta na svom maternjem jeziku. Papuga je podsetila i da Nacionalni saveti od Prosvetnog pregleda dobijaju dokumenta za prevod tek u septembru, kada su namska sredstva raspodeljena  i ne postoje planirana sredstva za prevođenje dokumenata za škole na svojim jezicima.
 
Papuga je zaključila da Pokrajinskim sekretarijat za obrazovanje u februaru pošalju tekstove za republička i druga takmičenja, koja su u maju, i na vreme to isplate. Kako kaže, tu praksu bi mogao i Prosvetni pregled da primeni, a ne da  radi „danas za sutra“.