NOVI SAD – Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Bojan Kostreš upozorio je danas, tokom rasprave  o predlogu odluke o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, na to da vladajuća većina čini grešku koju je prilikom usvajanja aktuelnih simbola načinila tadašnja vladajuća koalicija, upozorivši je da to ne radi. Takođe, ocenio je i da je usvajanje Odluke moglo dovesti do toga da današnji dan bude dan u kome su građanska i nacionalna opcija u Vojvodini konačno postigle dogovor i rešile duboki ideološki nesporazum, ali da je umesto toga vladajuća većina tu Odluku iskoristila da nametne svoju volju. U nastavku možete pročitati transkript kompletnog govora Bojana Kostreša:

Hvala gospodine predsedniče, 

uvažene koleginice i kolege,

članovi i članice Vlade

Danas na dnevnom redu imamo odluku. I današnji dan i usvajanje ove odluke je mogao da bude dan kada su nacionalna opcija i građanska opcija u Vojvodini postigle dogovor. Kada smo se donošenjem ove odluke dogovorili kako će izgledati naši simboli i kako će oni biti primenjivani. 

Znam da su simboli definisani Statutom i da je ova odluka samo primena Statuta, ali prosto, moram da govorim o političkom kontekstu koji bi mogao, i po mom mišljenju, koji će izazvati donošenje ove odluke i početak sprovođenja ove odluke. Jer, ja uopšte ne sumnjam da će odluka biti doneta. 

Dakle, umesto da  smo iskoristili ovaj dan da to bude dan dogovora, da rešimo jedno pitanje, jedan veliki, duboki ideološki nesporazum koji postoji među nama, i to ne treba da krijemo, mi smo samo došli u situaciju da aktuelna skupštinska većina nije odolela mogućnosti i pravu da primeni ono za šta su ih građani i građanke Vojvodine birali i za šta su im dali vlast, a to je da većinom nametne svoju volju. 

Greška što je izostao konsenzus

Dakle, umesto da smo pokušali da se dogovorimo, umesto da smo pokšali da pronađemo rešenje i da ovo pitanje stavimo van snage, odnosno da kažemo: „rešili smo ga, izabrali smo simbole koje ćemo sa ponosom isticati svi, simbole koji će predstavljati sve nas, simbole koji će svima nama biti važni“, mi smo sada došli u priliku da se donese odluka i da se da pravo nekoj novoj većini da ta neka nova većina ponovo donosi odluku o simbolima Vojvodine i ponovo otvara ovo pitanje. 

Mislim da imam puno pravo da govorim o ovome baš iz razloga što većina kojoj je pripadala Liga socijaldemokrata Vojvodine u prethodnom periodu nije imala spremnosti i snage da dođe do ovakvog jednog dogovora. To što napravljena greška u periodu kada su donošeni simboli Vojvodine, greška u smislu, ja mislim da su simboli koje je donela skupština 2002. godine vrlo dobri i o tome ću i govoriti, ali napravljena je greška zato što o tome nismo postigli konsenzus. 

Nepostizanjem konsenzusa mi dajemo šansu nekoj novoj većini, koja će se pojaviti pre ili kasnije da se pozivajući na ovo što je urađeno danas i na ono što je urađeno 2002. godine ponovo kreira simbole. Znači, vrtimo se stalno u krug i zbog toga mislim da je moglo drugačije. Mislim da  je moglo bolje i mislim da sam imao pravo da ovo kažem baš zato što smo mi napravili tu grešku ranije. 

Postići konsenzus o Zakonu o finansiranju APV

Očekivao sam, takođe, da će prva velika diskusija u ovom sazivu skupštine biti tema o Zakonu o finansiranju Vojvodine, jer je to nešto što je veoma važno. Naravno, kada dođe Zakon o finansiranju Vojvodine, koji takođe nije donet kada je mogao i kada je trebalo da bude donet, onda ćemo o tome razgovarati. Ali apelujem sada da pokušamo da napravimo dogovor da, ako  već ne možemo da se dogovorimo oko ideoloških razlika i oko ideoloških pitanja, da probamo da se dogovorimo oko para. Jer od para svi živimo. I da se dogovorimo oko Zakona o finansiranju Vojvodine i da probamo da zajednički nastupimo prema republičkoj administraciji i da tražimo da  sve ono što se u Vojvodini stvori i sve ono što se u Vojvodini zaradi, da mora u Vojvodini da ostane i da pokrajinska administracija raspolaže tim novcem i sredstvima, a ne kao što je to bilo do sada da sedimo i čekamo na dobru volju vlasti u republici. 

Poništena teorija o komunističkoj tvorevini

Ali vratiću se na ovu odluku, kada dođe tema Zakona o finansiranju onda ću pričati o njoj.  Dakle, pokušavam u svakoj odluci da pronađem neku lepu, dobru stranu, dobru vest. I dobra vest za mene u donošenju ove odluke jeste što se konačno donošenjem ove odluke i usvajanjem tradicionalnih simbola Vojvodine, mada ja mislim da je korektnije govoriti o istorijskim simbolima, ali dobro, da usvajanjem ove odluke ova skupština u ovoj većini daje odgovor na jednu temu, na jednu raspravu koja dugi niz godina, 30 godina, ove godine je tridesetogodišnjica Memoranduma SANU, dala je odgovor na pitanje da li je Vojvodina komunistitička tvorevina i komunistička izmišljotina ili potreba ljudi koji žive na ovom prostoru. Ako usvajamo simbole iz 1848. godine, onda vrlo jasno i glasno kažemo da Vojvodina postoji u XIX, XX i XXI veku i sve one teorije određenih teoretičara nacionalističkih ili nacionalnih da je Vojvodina komunistička tvorevina padaju u vodu. 

Dakle, Vojvodina je prostor koji, bez obzira u kojoj državi se nalazila i na koji način funkcionisala i u kojim društveno političkim okolnostima nastajala, je prostor u kome ljudi koji žive na ovim prostorima, imaju potrebu, imaju pravo na svoju različitost, imaju potrebu da upravljaju svojim  sudbinama i svojim resursima. I to je dobra vest zbog usvajanja ove odluke, jer ova odluka nam govori o tome da Vojvodina ima svoje trajanje.

A tradicionalni Ustav i tradicionalni pasoš?

Pošto je tako i pošto smo već uključili u politički život tradiciju i Majsku skupštinu, ja predlažem vladajućoj većini, da je premijer tu i njemu bih predložio, da se datum održavanja Majske skuštine proglasi kao praznik u Vojvodini. Majska skupština je održana od 1. do 3. maja 1848. godine, da li je to po starom kalendaru ili od 13. do 15. po novom nije ni važno, ali je važno da obeležimo taj datum.

I uvođenjem Majske skupštine u odluke ovog doma, pitanje je da li unosimo još neke teme i još neka pitanja. Jer, nije Majska skupština odlučivala samo o zastavi i grbu koji se danas proglašavaju tradicionalnim i ovom odlukom stavljaju u upotrebu, nego su na toj Majskoj skupštini odlučivali i o teritoriji Vojvodine, odnosno raspravljali i o teritoriji Vojvodine, raspravljali o Ustavu Vojvodine, o pasošu Vojvodine i mnogim drugim temama. Pa pitam da li će ova skupština sada usvajati tradicionalnu teritoriju Vojvodine, tradicionalni ustav Vojvodine, tradicionalni pasoš Vojvodine.? Ako krenete tim putem, javite se, možda imam neka korisna rešenja.

Dakle, kada uvedemo u pravnu priču, kada uvedemo u političku raspravu neke argumente, onda moramo da znamo da se o tome može razgovarati na ovaj način i iz ovog ugla iz koga ja to sada govorim. Ja nisam protiv istorijskih, ja ću govoriti o istorijskim simbolima Vojvodine, mislim da je to preciznije, ja nisam protiv istorijskih simbola Vojvodine. I protiv toga sam da se zaboravi kako je Vojvodina nastala i protiv toga sam da se zaboravi šta je sve Vojvodina bila. 

Slede političke reprekusije

Jedna lična stvar, crkva Svetog Nikole u Tomaševcu je zapaljena 1848. godine, crkva u kojoj sam kršten, baš zato što su se moji sugrađani i moji preci borili za odluke Majske skupštine i borili pod simbolima koje sada treba uneti kao tradicionalne. Ja zaista ne da nemam ništa protiv toga, nego mislim da se taj deo naše istorije nikako ne sme zaboraviti. Ali kad donosimo ovu odluku mi ne treba i ne smemo da razmišljamo samo o pravnim  ili tehničkim posledicama ove odluke, nego treba da razmislimo o tome na koji način će ova odluka imati političke reperkusije na neke događaje i na neka dešavanja u današnjici. 

Mi, recimo imamo situaciju da u poslednjih desetak godina na republičkom nivou i na pokrajinskom nivou postoji jedna velika potreba, koja je za pozdraviti i za prošli i za ovaj sastav administracije, jedna potreba pomirenja u regionu, jer pomirenje znači stabilnost, stabilnost znači ekonomski razvoj i to je nešto što treba pozdraviti i to je zdrava logika. 

E sad, kakve veze ima ova odluka o simbolima sa pomirenjem? Jedan od procesa pomirenja koji mi želimo da uradimo, koji je preko potreban i koji se radi i na republičkom nivou između Republike Srbije i Republike Mađarske, ali tome i pokrajinska administracija daje veliki doprinos, je pomirenje između Srba i Mađara. To pomirenje je nastalo zato što su, po mom tumačenju, za vreme Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata činjeni strašni zločini, ali ti zločini i ti animoziteti su imali svoj koren, meni su objasnili, a i ja tako mislim, da je jedan od značajnijih korena tih sukoba bio upravo u revoluciji iz 1848. godine. Usvajanjem  ovih simbola mi dolazimo u situaciju da podsećamo poraženu stranu svaki put kada istakne tu zastavu da su bili poraženi. I ne samo da ih podsećamo da su bili poraženi, nego ćemo im kaznu naplatiti ako tu zastavu ne okače. 

Nije to dobro, nije to dobro i ja sam siguran da to nije bila namera. Siguran sam da to nije bila namera, ali ako želimo da gradimo budućnost onda moramo vrlo vrlo obazrivo da posmatramo prošlost. 

Dobronamerno ukazivanje na grešku

Odgovarajući zatim šefu poslaničke grupe SNS Milenku Jovanovu koji je negativno govorio o usvajanju tenutnih simbola AP Vojvodine, Kostreš je skrenuo pažnju da je njegov govor bio dobronameran predlog nekome ko može da ponovo načini istu grešku, da je ne načini. 

– Nemojte da pravite greške koje smo mi pravili, jer time opravdavate neka druga ponašanja i neke druge većine da ponovo i ponovo raspravljaju o temama koje razdiru, u politilčkom smislu, naše društvo. Ja sam samo to heo da vam kažem i hteo sam da vam kažem da bi bilo bolje da smo se dogovorili, da smo pokušali da pronađemo kompromis i da smo postizanjem tog  kompromisa završili sa tom pričom.  Izvinjavam se što sam vam predložio da ne napravite grešku koju smo mi napravili – rekao je Kostreš. Jovanova je podsetio i na to da je LSV prilikom donošenja Statuta ukazivala na probleme o kojima je on danas govorio.

– Mislim da je bila mnogo manja šteta da smo se dogovorili, makar i oko promene Statuta i rešili ovo pitanje, nego što samo ovaj problem produžavamo. Oko toga da nije bilo razgovora i da nije bilo inicijativa, malo se raspitajte i u vašoj stranci i među ljudima sa kojima sarađujete pa ćete biti u prilici da je upravo bilo i razgovora i inicijativa – naveo je Kostreš upozorivši da je reč o jako važnom pitanju da bi se na osnovu njega sticali dnevnopolitički poeni, zbog čega se ono mora rešiti dogovorom ljudi koji predstavljaju nacionalnu i građansku opciju u Vojvodini. 

(BILSV, 15. 09. 2016)