NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je danas da poslanici i poslanice LSV neće podržati izveštaje o rebalansu pokrajinskog budžeta i odluku o zaduživanju. On je na sednici Skupštine AP Vojvodine istakao da poslanička grupa LSV ima rezerve prema predloženim izveštajima o Predlogu pokrajinske skupštinske odluke o rebalansu budžeta Vojvodine za 2016. godinu i o Predlogu pokrajinske skupštinske odluke o zaduživanju radi refinansiranja dela javnog duga AP Vojvodine.

 

Transkript govora Branislava Bogaroškog u kom je obrazložio ovakav stav LSV možete pročitati u nastavku.

 

Poštovani predsedavajući, 

dame i gospodo,

 

S obzirom na to da posle mog izlaganja ide pauza, ja ću se truditi da budem maksimalno koncizan i skoncentrisan da vam ne oduzimam vreme od pauze. Jer to niko nije voleo. 

 

Neusmnjivo je da su se uslovi na tržištu hartija od vrednosti dramatično promenili i nesumnjivo je da sada postoji mogućnost da se postojeće obaveze AP Vojvodine restrukturiraju i ja pozdravljam ovu nameru Pokrajinske vlade da pokuša da učini sve što je u njenoj moći da smanji trošak kamata po osnovu ranijih zaduživanja. Mislim da nema svrhe da analiziram jedno po jedno od ranijih zaduživanja, jer je to bio predmet rasprave u ovom domu u više navrata.

 

Ono što ja želim da kažem jeste da, uz nesumnjivo dobar potez, a koji se tiče prve emisije obveznica koje su sa kamatom od sedam posto, a sada će zahvaljujući ulozi Vlade Republike Srbije doći na kamatu od tri posto, postoji jedan sporni deo u celom Predlogu odluke koji baca senku na kompletan koncept i dovodi u sumnju činjenicu da je namera Pokrajinske vlade da smanji trošak kamata i trošak zaduženja. Naime, u pitanju su obveznice treće, četvrte, pete i šeste emisije koje su izdate u evrima uz kamatnu stopu u visini od 4,5 do 4,8 posto godišnje, čija glavnica dospeva u celosti za naplatu u periodu od 2020. do 2022. godine. Do tog momenta, dok ne dođe do otplate glavnice, plaća se samo kamata na te obveznice. Predviđeno je da bi se ove obveznice refinansirale sa kamatnom stopom od tri odsto, dakle od 1,5 do 1,8 odsto manje nego što je to do sada bio slučaj. 

 

Pretpostavljam da može da se postigne taj nivo kamate trenutno na tržištu, ali se postavlja pitanje: Da li je efekat smanjenja kamatne stope u isto vreme efekat smanjenja troška? Jeste za budžet AP Vojvodine, ali nije za AP Vojvodinu kao celinu. Zašto to tvrdim? Zato što su imaoci ovih obveznica, dakle obveznice od treće do šeste emisije, u 98,7 odsto pokrajinske institucije. U pitanju su Garancijski fond koji je u stopostotnom vlasništu AP Vojvodine i u pitanju je Razvojni fond koji je u vlasništvu AP Vojvodine od 78 posto i jedan zanemarljivi deo od svega 1,3 posto pripada Halk banci.

 

Mi smo već bili svedoci u rebalansu koji je bio pre neki mesec da se faktički pokrajinski budžet isfinansirao iz dobiti Razvojnog fonda. Znači, sredstva koja Razvojni fond, Garancijski fond kao profitabilne institucije ostvare, se najčešće prelivaju u pokrajinski budžet. Postavlja se pitanje: Da li je tih 4,5 posto ili 4,8 posto, kada se uzme u obzir činjenica da se sredstva po završnim računima vraćaju nazad u pokrajinski budžet, skuplje ili jeftinije od tri posto koje treba dati poslovnoj banci?

 

Kada date 4,8 posto pa to ostane u sistemu AP Vojvodine, da li Garancijskom fondu ili Razvojnom fondu, da li se vrati nazad u budžet po osnovu dobiti ili se iskoristi za dokapitalizaciju za tih pokrajinskih institucija, i kada date manji procenat ali to napusti sistem AP Vojvodine, evidentno da efekti koji su predviđeni i koji su proklamovani neće biti ispunjeni, da li u celosti ili bar ne u onoj meri u kojoj su proklamovani.

 

Zbog toga, još jedanput kažem da naša poslanička grupa izražava jaku rezervu povodom ovog dela i zbog toga nećemo moći da podržimo predložene odluke.

 

Hvala.

 

(BILSV, 24.11.2016)