BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika Tepić kazala je danas da poslanici LSV neće podržati predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave jer osnažava centralizaciju, jer se njime otima od lokalnih samouprava, a AP Vojvodina se tretira kao lokalna samouprava.

Transkript govora Marinike Tepić možete pročitati u nastavku.

Zahvaljujem predsedavajući, 

uvaženi gosti članovi Vlade Republike Srbije,

koleginice i kolege narodni poslanici,

Prateći medijske nastupe i najave ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođe Brnabić i najavljenu reformu državne uprave i, naročito, lokalne samouprave, bila sam gotovo sigurna da će moje kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj najavljeni reformski kurs. Naročito imajući u vidu da je ministarka u više navrata potencirala princip decentralizacije na kome će počivati ova najavljena reforma. Verovala sam da se i pohvale koje je ministarka izražavala prema svojoj prethodnici, gospođi Kori Udovički odnose, takođe, i na najavljenu decentralizaciju iz prethodnog mandata, imajući u vidu da je ministarstvo, odnosno prethodna ministarka, ostavila za sobom jedan značajan kapital u vidu preporuka i zaključaka sa jedne dobre konferencije održane 4. marta ove godine u Palati Srbija, pod nazivom „Država po meri građana - kakvu državu želim u budućnosti“, kada je samo Ministarstvo istaklo da u Republici Srbiji i danas značajno dominira državno-centralistički pristup. Preporuke i zaključci sa ove konferencije su poštovali i samu Evropsku povelju o lokalnoj upravi, ali i elementarni princip supsidijariteta i decentralizacija, a na tim principima treba da počiva i dalja reforma čitavog ovog resora. 

Oduzimanje će se reflektovati na građane

A onda se desilo ovo. Desilo se da je nama, narodnim poslanicima, upućen Predlog za izmenu i dopunu zakona o finansiranju lokalne samouprave koji je, na moju veliku žalost, i mojih kolega iz LSV, osnažio dalju centralizaciju i to u punom kapacitetu, oduzimajući od lokalnih samouprava, najsigurniji poreski prihod, a to je porez na zarade, koji pritom čini između 29 i 45 odsto ukupnih poreskih prihoda svih lokalnih samouprava na teritoriji naše republike. Da stvar bude grđa, pre nekoliko dana čuli smo i ministra Vujovića, braneći ovaj interventni zakon, odnosno izmene, zajedno sa ministarkom Brnabić, koji je izgovorio jednu za mene neverovatnu stvar a to je da će se ubuduće voditi principom nagrađivanja dobrih đaka i kažnjavanjem loših đaka. Apsolutno neprimereno za bilo kog ministra i Vladu, naravno, s obzirom da ministri niti su didakte, niti su izvršni organi opštine i gradova, odnosno predsednici opština i gradonačelnici njihovi đaci da ih kažnjavaju. Jer oni time neće kažnjavati samo gradonačelnike i predsednike opština, već sve građane koji žive na teritorijama tih gradova i opština - i one koji su za te gradonačelnike i predsednike opština glasali, i one koji za njih nisu glasali, i one koji uopšte nisu glasali, i, naročito, one koji nisu ni stekli pravo glasa, najranjivije su grupe. Mislim, naravno, na najmlađu populaciju. 

Jer, ovo oduzimanje - ja ne bih rekla da opštine i gradovi gube jer se njima oduzima, pa bih i u tom smislu bila precizna kada je i vokabular u pitanju, da nije gubitak, nego "otimak", ako to tako mogu da nazovem - mora da se oseti. Bilo da se oduzima jedan ili pet ili 15 odsto to će se reflektovati na izvorne nadležnosti koje treba da se finansiraju iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a to je ono što je najbliže građanima. Reflektovaće se na zdravstvo, primarnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, socijalnu zaštitu, bezbednost, na kulturu, na održavanje ulica, na održavanje putne i ulične infrastrukture, na održavanje pijaće, zdrave vode i sve ono što potpada pod osnovne izvorne nadležnosti lokalnih samouprava.

Ko su rasipnici, a ko trošadžije

I ne bih se složila da ono što je predlagač naveo na strani 3, u delu koji govori o analizi efekata zakona, pod tačkom 2, pa je pitanje: Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi? A odgovor je: Primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi. To nije tačno. Samo što se, ako hoćemo objektivno stanje i uvid u trenutnu situaciju, veliki broj opština i gradova, naročito u Vojvodini odakle ja dolazim, prevenirajući posledice ove intervencije kroz izmenu zakona, još prošle godine, kada su mere najavljivane kao drastičnije, počeli da se enormno zadužuju. Zrenjanin se zadužio za gotovo 700 miliona dinara, moje Pančevo se zadužilo za gotovo 900 miliona dinara. To je jedna petina budžeta grada Pančeva. I ti krediti su uzimani da bi se njima obezbedila sredstva upravo za izvorne nadležnosti – za održavanje i krečenje škola, ambulanti, popločavanje ulica, uređenje infrastrukture na teritoriji opština i gradova. Volela bih da sam i taj podatak, recimo, čula od ministarke. Nadam se da ćemo u nekom predstojećem periodu doći do podatka kakvo je stanje sa zaduživanjem svih ostalih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije u poslednjih godinu dana. 

Ono što, takođe, držim da ne stoji kao argument, jeste uporedni odnos onoga što ste nazvali povećanje poreskih izdvajanja za lokalni nivo, a koji se ogleda kroz povećanje fiskalnog deficita. Prostije rečeno, rasipnici i trošadžije na lokalu su doveli do porasta, odnosno povećanja fiskalnog deficita. 

Ja bih rekla da činjenice stoje malo drugačije i pozvaću se tu na Bilten javnih finansija Ministarstva finansija, koji su vredni i pametni ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju saželi u jednu vrlo iscrpno socio-ekonomsko istraživanje koje je, koliko znam, našlo put i do resornog ministarstva, u kojem vidimo da je na nivou godišnjih konsolidovanih javnih prihoda učešće lokalne samouprave  u kontinuiranom padu od 2012. do 2015. i to za gotovo šest procenata. Znači, mi imamo kontinuirani pad lokalnog učešća, a s druge strane imamo kontinuirani rast fiskalnog deficita. Pa se, logično, nameće pitanje da li su te trošadžije lokalne trošadžije ili su to centralne trošadžije. Ovo govorim zato što podaci Ministarstva finansija ukazuju da od 10 dinara koji se sakupe na centralnom nivou, devet je u 2015. ostalo nacionalnom nivou, a samo jedan dinar svim jedinicama lokalne samouprave. U taj jedan dinar potpada preko 170 opština i gradova na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Vojvodinu. Dakle, jedan dinar svi zajedno, s obzirom da je APV u režimu ministarstva finansija tratirana na nivou lokalne samouprave. 

Kakva je praksa u EU

Jedan od argumenata koji ste, takođe, naveli za ovu intervenciju zakonsku glasi da je ovo moderna fiskalna praksa, da porezi na zarade dominantno pripadaju centralnom nivou. Kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi, u mojoj nekoj percepciji jeste odnos zemalja čalnica EU čijoj zajednici i mi težimo, s obzirom da su najavljena očekivanja da se do kraja 2018. godine otvore sva pregovaračka poglavlja, do 2020. godine i zatvore. Ali je i slika i odnos zemalja EU prema svojim lokalima kompletno drugačija. Najbolji odnos imaju upravo skandinavske zemlje na koje nas je premijer toliko puta pozivao da treba da se na njih ugledamo. I u tim skandinavskim zemljama je porez na zarade ekskluzivan prihod jedinica lokalne samouprave. A izdvajanja, odnosno odnos nacionalne i lokalne vlasti, odnosno učešća u javnim prihodima je 50 : 50, odnosno ravnopravan. Druga grupa od velike većine zemalja članica izdvaja za lokal gotovo 30 procenata. Jedine države koje izdvajaju manje od Republike Srbije su Kipar, Malta, Grčka i Irska. Kipar i Malta možemo smatrati državama-gradovima, o Grčkoj i njenoj ekonomskoj situaciji ne bih širila, poznata je situacija. Irska je za sve prilična nepoznanica, niko ne raspolaže temeljnim podacima kakav je sistem finansiranja lokalne samouprave u Irskoj. Ali, verujem da kada govorimo o modernoj fiskalnoj praksi govorimo o EU, a s druge strane podaci ukazuju na nešto potpuno suprotno. Kao i ovo naličje elemenata oko rasipnika na centralnom nivou, a, zapravo, bojim se da je stvar obrnuta. 

Ja ću u tom kontekstu iskoristiti samo jedan podatak a to je da je dug samo jednog javnog preduzeća, EPS-a, porastao duplo za vreme ove vlasti. Naime, od 2008. do 2012. godine bio je konstantno na nivou od 600 miliona evra, a trenutno se približava sumi od 1,2 milijarde evra. I samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou.

(Ne)poštovanje poslanika

Ono što mi u pratećem štivu predlagača zakona takođe nije bilo dovoljno jasno jeste i sam proces, odnosno postupanje do ove faze, kada se pred nama našao predlog zakona. S obzirom da na strani 4, pod tačkom 5 govorite o zainteresovanim stranama koje su imale ili nisu imale priliku da se izjasne o zakonu. Pominje se period od 3. do 23. decembra 2015. godine, kada je sprovedena javna rasprava ali mislim da je tada bio u opticaju drugi predlog zakona, tako da ta javna rasprava se svakako ne odnosi na ovaj predlog zakona. A zatim se navodi da je radi izrade ovog zakona obrazovana radna grupa koju su, pored zaposlenih u Ministarstvu finansija, činili i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Stalne konferencije gradova i opština, Fiskalnog saveta, Univerziteta u Beogradu. Mi i dalje ne znamo šta je ova radna grupa radila, da li je išta radila, da li je umrla prirodnom smrću s obzirom da već u sledećem pasusu počinjete sa: „Međutim, s obzirom da je u međuvremenu ugovoren aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom ocenjeno je da treba da se pristupi izmeni ovog zakona“.

Zanima me, a nisam to čula u uvodnom izlaganju predlagača šta se desilo u međuvremenu od konstituisanja ove radne grupe do aranžmana sa MMF-om i zanima me kako je moguće da se aranžman sa MMF-om sklapa tako što se računa na podršku narodnih poslanika. Nekako je elementarni red da se navede da će se predložiti narodnim poslanicima da se o ovome diskutuje, kao što sam, moram primetiti, u više navrata uočila manir uglavnom novih ministara koji uglavnom u prvom licu jednine govore ono što je posao narodnih poslanika – usvojićemo zakon, rešićemo to pitanje. Pa, bar elementarno, ovde vokabularno da se ispoštuje ovaj dom i naš posao narodnih poslanika, pa bar da se kaže „predložićemo narodnim poslanicima da podrže naše predloge zakona“.

I, naravno, pored svega, s obzirom da ja dolazim iz LSV, a pre ovog zakona, a pre bilo kog zakona, idući u susret novoj budžetskoj godini, programskog planiranja budžeta, očekivala sam da će se pred nama naći Zakon o finansiranju nadležnosti APV. S obzirom da, kako sam rekla, Vojvodina je u režimu Ministarstva finansija tretirana kao lokalna samouprava. I to je još jedan od razloga zbog kojeg LSV neće podržati ovaj zakon, tj. izmene zakona, a volela bih da zaista, sa posvećenom pažnjom, predstavnici Ministatva državne uprave i lokalne samouprave pogledaju zaključke svojih prethodnika sa ovog značajnog skupa, koji je bio, moram priznati, retkost u odnosu na diskurs države kada govori o lokalnoj samoupravi i kada je ponuđeno niz dobrih rešenja od uspostavljanja i fakultativnih nadležnosti, pored osnovnih nadležnosti, a nisam primetila da se ovi zaključci nalaze na sajtu Ministarstva, kao što sam, recimo primetila da je jedino upražnjeno radno mesto u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave više od godinu dana upravo mesto za lice koje treba da bude odgovorno za decentralizaciju.

Zahvaljujem.

(BILSV, 04.10.2016)