NOVI SAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine neće podržati rebalans pokrajinske kase jer on ne podrazumeva kapitalna ulaganja i investicije koje su bile glavna obećanja nove pokrajinske administracije nakon preuzimanja vlasti, istakao je danas šef poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodnje Branislav Bogaroški. Tokom rasprave o rebalansu pokrajinskog budžeta, Bogaroški je upozorio i na znatno manje prihode po osnovu zakupa državnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine za čak 250 miliona dinara, na šta su, po njegovim rečima, poslanici LSV upozoravali još prilikom usvajanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je legalizovana uzurpacija na teritoriji Republike Srbije. 

U nastavku možete pročitati kompletan transkript govora Branisalava Bogaroškog:  

Poštovani predsedavajući, 

dame i gospodo.

Mi smo pažljivo uradili analizu ovog rebalansa budžeta i, naravno, sagledavali ga i sa aspekta naše politike i naše poslaničke grupe, ali sagledavali ga i sa aspekta datih obećanja i platforme na kojoj je izabrana nova Pokrajinska vlada. Neki lajtmotiv u našem izlaganju oko svakog rebalansa, oko svakog budžeta, jeste pozivanje na Ustav, na sedam posto, na sredstva koja su namenjena kapitalnim ulaganjima i ja sa velikom žalošću mogu da konstatujem da opet toga nema. Mislim da ćemo, kako stvari stoje, imati prilikom usvajanja budžeta za 2017. godinu više povoda i više razloga da opet pričamo na tu temu. 

Ja sam stvarno očekivao da u ovih milijardu i 595 miliona nađem neki izvor sredstava koji neće biti sredstva koja su preneta iz ranijeg perioda ili koja neće biti dobit preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina, a koja se sad prelivaju u budžet, da će to biti sredstva koja su stigla iz Republike  kako bi se uskladio budžet AP Vojvodine sa Ustavom ali, na žalost, toga nema.

Međutim, ono što me je više začudilo, to je što ovako kako su postavljeni i prihodi i rashodi, čini mi se da ovaj rebalans budžeta ne korespondira sa onim što smo mogli čuti prilikom izbora nove vlade.  Zašto to kažem?  Nije nama sporno nijedno od ovih socijalnih davanja. Nije nama sporno što će se izdvojiti sredstva za prevoz učenika, nije nama sporno što će se izdvojiti sredstva za opremanje angio sala i tako dalje, ali nam je sporno što ovde investicija gotovo da nema. A  program koji nam je prezentovan jeste bio gotovo isključiovo investicioni program. 

Transferi lokalu idu u potrošnju

Mi imamo situaciju da su oko 610 miliona transferna sredstva lokalnim samoupravama, znači sredstva koja su usmerena direktno u potrošnju. U opravdanost ne ulazim, ali to su sredstva koja su namenjena direktnoj potrošnji. A onda, kad ukrstimo taj podatak sa onima šta su izvori ith sredstava onda situacija bude još gora. Glavni izvor tih sredstava za ovaj rebalans jeste dobit Razvojnog fonda AP Vojvodine. 

To je institucija koja je osnovana sa idejom i namerom da pospeši investiranje i da bude zamajac privredne i poljoprivredne aktivnosti na teritoriji AP Vojvodine, tako što će sredstva sa kojima raspolaže plasirati po povoljnim uslovima privredi i poljoprivredi. Oni su ostvarili dobit od milijardu i 94 miliona i ta dobit u iznosu od 70 posto, koliko je učešće AP Vojvodine u osnivačkom kapitalu tog fonda, se prebacuje u budžet - 850 miliona. To nije dobit iz njihovog redovnog poslovanja, odnosno to nije dobit koju su oni ostvarili davanjem sredstava privredi i poljoprivredi i prikupljanjem kamata, nego su to sredstva koja su se obezbedila naplatom potraživanja nekadašnje Razvojne banke Vojvodine. 

Sledeće godine nema novih hipoteka

Konkretno, radi se o AD „Aleksa Šantić“ i AD „Bačka“. To su preduzeća za koja je Vlada  Republike Srbije tražila od Razvojnog fonda da se otpišu kamate, međutim, Razvojni fond je uspeo u potpunosti da natplati potraživanja, daleko više nego što je bila procenjena vrednost tih potraživanja. Mislim da su bila cenjena na negde 200 miliona, naplaćeno je u punom iznosu i ta sredstva, kao jednokratna sredstva koja su nam stigla sada u ovoj godini, umesto da budu ili ostavljena Razvojnom fondu AP Vojvodine, da ih investira, pospeši privrednu aktivnost u skladu sa proklamovanim ciljevima pokrajinske vlade, biće usmerena u potrošnju. Ta sredstva postoje danas, sledeće godine neće postojati. Sledeće godine nema novog „Alekse Šantića“, ne možete da aktivirate hipoteke i da naplatite svoja potraživanja, nema nove „Bačke“ Sivac. 

Iskreno sam očekivao da će se, u skladu sa onim što je obećano i izrečeno, u skladu sa onim što je dobilo podršku u ovoj skupštini, ta sredstva ili u nekom procentu, koliko zakon dozvoljava, ostaviti Razvojnom fondu kako bi se ponovo oplodila i iskoristila za finansiranje privrede ili poljopriverde. Ili će biti, obzirom na svoj karakter, usmerena isključivo u razvojne projekte preko sekretarijata ili Uprave za kapitalna ulaganja ili kako god to pokrajinska administracija smatra da je potrebno. To ne znači da ne treba isfinansirati ove stavke koje imaju, pre svega, socijalni karakter, ali mislim da se mogao naći drugi način za njihovo finansiranje. Da li tako što će se postići dogovor sa republičkom administracijom o finansiranju ovih nadležnosti AP Vojvodine, da li tako što će se naći postora za uštede u često pominjanoj ekonomskoj  klasifikaciji 42.  

Manje prihoda od poljoprivrednog zemljišta

Moram da iskomentarišem još jednu poziciju koja se tiče prihoda, odnosno smanjenja prihoda,  to je smanjenje prihoda po osnovu zakupa državnog zemljišta - 251 milion manje nego što je to bila procena na početku ove godine. 

Procenu inače, čisto da bi sa tim bili upoznati i one kolege koje taj podatak nisu znali, radi Republička direkcija za zemljište, odnosno Ministarstvo poljoprivrede. Znači, Ministarstvo poljoprivrede je dalo inicijalnu procenu koliko će se sredstava po osnovu zakupa državnog zemljišta prikupiti na teritoriji AP Vojvodine. Trideset posto od tih sredstava pripada APV i to je do ove godine imalo namenski karakter. Vraćalo se isključivo u poljoprivredu. Od ove godine nema namenski karakter, ali je dobro što je zadržat i u budžetu i u rebalansu budžeta taj princip da sve što dođe iz poljoprivrede se vraća nazad u poljoprivredu. Međutim, nije dobro što su ta sredstrva smanjena za 250 miliona. I to je samo naš deo. Na to dolazi još veći deo lokalne samouprave i tu dolazi identičan deo Republike Srbije. Znači, šteta je negde oko 700 miliona dinara, po osnovu manjeg zakupa poljoprivrednog zemljišta. 

Zašto ovo toliko potenciram? Pa, zato što je upravo u ovoj skupštini to bila tema prilikom usvajanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu i prilikom povlačenja neodgovornih poteza od strane Ministarstva poljoprivrede, a, bome, i Vlade Republike Srbije legalizacijom uzurpacije na teritoriji Republike Srbije. Posledice toga, dakle, ne samo da je uzurpator nagrađen, nego se posledice osete i na budžetu. To je i bilo rečeno ovde. To je bilo jasno da će se desiti. I mi sad imamo situaciju, da budem apsolutno iskren, bez krivice novog sekretara za poljoprivredu, jer njemu su ruke vezane, da ćemo u 2016. godini, recimo, smanjiti ulaganja u sanaciju i revitalizaciju kanalske mreže. Ni manje ni više nego 100 miliona ili 150 km kanala. Jedan od prioriteta ove vlade je navodnjavanje. Ovim rebalansom sredstva namenjena za tu namenu se drastično smanjuju. Jedan od prioriteta ove vlade je i investicije u privredu i poljoprivredu - 40 miliona za poljoprivredu, 30 miliona za privredu. To su direktne investicije koje će ići malim i srednjim preduzećima, koje će ići poljoprivrednicima.

Dakle, kada pogledamo ovo kao celinu, kada pogledamo prihodnu stranu koja ima karakter kakav ima, ja pozdravljam, naravno, što se ostvrila dobit u Razvojnom fondu, ali ne pozdravljam način šta će se sa tom dobiti desiti. Čini mi se da je ovo kao ona situacija iz onih nesrećnih godina kada je sa svih strana stigao novac od privatizacije, pa se taj novac od privatizacije koristio za povećanje plata, za povećanje penzije, a najmanje se koristio za ono za šta je trebao da se koristi - za investicije. Sada imamo u, nažalost mnogo manjem iznosu, ali isti princip - novac koji nam je stigao, uslovno rečeno, nenadano, umesto da iskoristimo na pametan način, iskoristićemo gotovo isključivo i gotovo jedino za potrošnju. Ove godine ćemo ga potrošiti, sledeće godine toga nema i efekti toga se jednostavno i realno neće videti. Zbog toga poslanička gupe LSV ne može da podrži ovaj rebalans budžeta.

Bez investicionog karaktera rebalansa

U replici sekretarki za finansije Smiljki Jovanović, koja je pokušala da ospori navode Bogaroškog o nedostatku investicija, on je pojasnio da nijednog momenta nije da ne postoje investicije, već da je govorio o tome da rebalans budžeta nije investicionog karaktera. 

– Investicioni karakter i nemanje investicija su dve stvari. Vi kada saberete stavke koje ste vi pomenuli, a koje smo mi, naravno, videli u budžetu, vi ne dođete do ove cifre od 850 miliona. A karakter ovih sredstava, obzirom na izvor odakle potiču, a to je Razvojni fond AP Vojvodine, stopostotno suštinski i investicioni, novac koji je zarađen od ulagnja novca, novac koji je došao od preduzeća koje se bavi stimulisanjem privrede i poljoprivrede niskim kamatnim stopama kakve ne postoje na tržištu, će otići nekim svojim delom, za nas prevelikim delom, u tekuću potrošnju. I to je ono što sam ja hteo da istaknem – istakao je Bogaroški dodajući da je svestan zakonskih ograničenja kada je u pitanju prebacivanje sredstava. 

– Ukoliko želite da pravite poslovni ambijent, ukoliko želite da pokrenete investicije, ne vidim šta je bio problem da se i takva neka odluka, koja će ispraviti našu grešku ako smo je napravili, nađe na dnevnom redu Pokrajinske vlade, jer mislim da je vlada donosi. Ili, ako treba, i pokrajinske skupštine i mi bi i te kako, s obzirom na rezultate rada Razvojnog fonda, podržali inicijativu da se Razvojni fond ojača, a da ne mora da prebacuje kompletnu svoju dobit osnivačima – zaključio Bogaroški.

(BILSV, 28. 09. 2016)