BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Marinika Tepić ukazala je danas da će lokalnim samoupravama širom Srbije budžeti ubuduće biti manji između 26 i 33 milijardi dinara godišnje nego što su imali pre tzv. Dinkićevog zakona, koji danas Vlada navodi kao glavnog krivca i razlog za ovu izmenu. Tepićeva je taksativno navela kako su postepeno umanjivana sredstva opštinama i gradovima. Ona je prilikom rasprave o amandmanima na Predlog izmena zakona o finansiranju lokalnih samouprava ponovila da poslanici LSV neće glasati za ovaj zakonski predlog, ali i da je očekivala da će se pre ovog zakona na dnevnom redu Skupštine Srbije naći Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.

Transkript govora Marinike Tepić možete pročitati u nastavku.

Poštovana predsednice,

uvaženi gosti članovi Vlade RS, 

koleginice i kolege narodni poslanici,

Ono što smo čuli kao jedan od glavnih argumenata predlagača za ovaj predlog zakonske intervencije jeste da je za drastično povećanje prihoda na lokalu, i to od najsigurnijih prihoda kao što je porez na zarade, najkrivlji takozvani Dinkićev zakon. A podaci, ukoliko se malo temeljnije njima pozabavimo, vrlo konkretni zvanični podaci, kažu da će opštinama i gradovima budžeti biti manji između 26 i 33 milijardi dinara godišnje, u odnosu na budžete pre tog Dinkićevog zakona. 

Ja hoću da govorim konkretno o amandmanu i hoću da govorim o tome kako su se, zapravo, postepeno poništavali efekti tzv. Dinkićevog zakona o kojima se baš ne govori ni ovde, ni na drugim mestima. Izneću hronologiju toga.

- Još na početku primene novog, toliko pominjanog, Dinkićevog zakona, transferi su umanjeni za oko tri milijarde dinara zbog novog načina obračuna transfera i o ovome se ne govori još od tog perioda. Umanjenje se računa u odnosu na ranije važeći zakon po kome su transferi računati prema objektivnim parametrima. Dakle, broju stanovnika, površini, broju škola, vrtića itd. A ovo umanjenje je još tog trenutka smatrano nevažnim pošto su lokalne vlasti dobile značajna sredstva povećanjem sa 40 na 80 procenata u učešću u porezu na zarade i tada se koristio ovaj argument da lokali imaju para. Koristio se tad, koristio se i danas.

- Istovremeno sa smanjenjem prihoda opštine su dobile „na poklon“, ne dobar, brigu o domovima zdravlja i apotekama. Ove ustanove su prenošene na lokal zajedno sa dugovanjima koje im je republike ostavila, odnosno nije izmirila. Samo dugovanja apoteka u ovom trenutku mere se milijardama dinara. Godišnje milimalne obaveze lokalnih samouprava, bez plaćanja dugova, dostižu najmanje tri milijarde dinara, a najkonzervativnije procene kažu da je sanacija ovih ustanova lokalu donela teret od 5,6 milijardi dinara, a idu procene i do 10 milijardi dinara. 

- Već krajem 2012. godine država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih nameta oduzela lokalu još oko šest milijardi dinara prihoda uz obrazloženje da opštine i gradovi imaju doovljno para od poreza na zaradu. 

- Uz ukidanje parafiskala, prethodno pomenutog, država je povećala svoje prihode povećanjem PDV-a i poreza na dobit preduzeća, akciza, a plan je bio da se na ovaj način državni budžet napuni sa dodatnih 42,6 milijardi dinara. I ne treba zaboraviti da je povećanjem PDV-a 2012. godine država povećala svoje prihode i na teret opština, jer su tako povećani opštinski troškovi, a istovremeno i povećani prihodi republike. 

- Maja 2013. godine porez na zarade je umanjen sa 12 na 10 odsto. Neoporezivi deo zarade je povećan sa 7.800 dinara krajem 2012. na 11.000 dinara početkom 2014. godine. A prihod države, doprinosi za penziono osiguranje, povećani su sa 22 na 24 odsto. Obračuni idu na celu platu. I na ovaj način lokalne vlasti izgubile su oko 20 milijardi dinara, a država je svoje prihode povećala i više od toga. 

- Od 2014. godine integrisana je, zapravo ukinuta, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Na ovaj način lokalne samouprave ostale su i bez ovog prihoda. Zbog nedostataka podataka i načina integracije tačan iznos gubitaka nije lako proceniti, ali prema toliko pominjanim procenama Stalne konferencije gradova i opština, ovaj gubitak za opštine i gradove iznosi više od 13 milijardi dinara. 

- U isto vreme, period maj 2013. godine, porez na prihod od nepokretnosti postaje prihod republike umesto prihod lokala. Realizacija ovog dela zakona počela je 2014. godine i po ovom pitanju je, takođe, za lokal to bio gubitak za još oko tri milijarde dinara. 

- Tokom 2013. godine povećana je i niža stopa PDV-a i tako ponovo povećani državni prihodi, a s druge strane načinjeni novi troškovi za lokalne budžete.

- Počev od 2014. godine, zbog greške Ministarstva finansija, javno priznate, ukupni transferi su umanjeni za skoro četiri milijarde dinara – 3,7 tačnije. Ova greška, iako javno priznata, nikad nije ispravljena zato što je u međuvremenu ministar Lazar Krstić napustio dužnost, a novi ministar nije bio informisan o tom problemu.

- Republika je iz lokalnih budžeta uzela i 10 odsto umanjenja zarada. Kako prosečna opština za zarade izdvaja između 20 i 30 odsto budžeta, lako je izračunati da 2-3 procenta prosečnog budžeta opštine i po ovom osnovu odlazi Republici. 

- Republika je smanjila penzije, kao i plate svojih radnika u javnom sektoru i po tom osnovu planirala uštede u državnom budžetu od oko 50 milijardi dinara.

- Od 2015. godine doprinos za izgradnju, na osnovu novog Zakona o planiranju u izgradnji, više se ne plaća za proizvodne objekte. Ukupan doprinos za izgradnju, pre ove mere, iznosio je oko devet milijardi dinara, pa je realno proceniti da je gubitak po ovom osnovu još oko dve milijarde dinara za lokale. 

- Svako povećanje cene struje dramatično pogađa opštinske budžete, ali je najzanimljivija situacija sa akcizom koja direktno ide u budžet Republike Srbije. Povećanje cene struje od oko 10 odsto trošak je budžet akoji se može proceniti na iznos od 0,5 do 0,8 odsto dodatnog opterećenja opština. Zašto? Zato što su troškovi javne rasvete za opštine i gradove enormni. Krajem 2015. godine ponovo su povećane akcize i povećani prihodi budžeta Republike.

- I, konačno, ovim pokušajem zakonske intervencije dodatno će se gotovo pet milijardi umanjiti opštinama i gradovima u centralnog nivoa i to od najsigurnijeg prihoda koji opštine i gradovi ubiraju. 

Ono što je, naravno, navelo i navodi do kraja ishoda ove rasprave Ligu socijaldemokrata Vojvodine da ne podrži ovaj predlog izmene zakona, odnosno da glasa protiv amandmana jeste i činjenica da smo očekivali da ministrovanje gospođe Brnabić započne nekim nužnijim zakonima nego što je ovaj. U najmanju ruku da ide onim pravičnim redom, odnosno da se nadležnosti opština i gradova, odnosno lokalne samouprave, urede osnovnim zakonom, a tek onda pratećim fiskalnim zakonom koji se oslanja na nadležnosti. I da, kao što sam u prethodnom svom izlaganju kazala, ako već pričamo o tako ogromnoj disproporciji i razlikama u kapacitetima i sposobnostima opština da ispunjavaju svoje osnovne nadležnosti, onda je vrlo jednostanvo i lako bilo već dugo predlagano rešenje da se uvede princip kako politipskih ili višestepenih lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalne samouprave, tako i da se odrede minimum nužnih nadležnosti koje opštine i gradovi mogu ispunjavati, a da se onim sposobnijima opredele fakultativne nadležnosti i u skladu sa tim povećanje prihoda. 

Naravno, u svetlo onoga što je bit postojanja i rada Lige socijaldemokrata Vojvodine očekivali smo mnogo nužniji zakon pred nama, a to je Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, a ne da naša pokrajina Vojvodina i dalje bude u režimu Ministarstva finansija tretirana kao opština ili grad, odnosno u rangu lokalne samouprave. 

I, na kraju, moram dodati da sam pored svih ovih očekivanja od resorne ministarke, u prvom redu očekivala da bude i perjanica decentralizacije, naročito nakon njenih višestopnih i uzastopnih najava o decentrlaizaciji, i da bude na čelu borbe sa ministrom finansija, boreći se u korist lokalnih samouprava, a ne da svako povećanje finansiranja i finansije za lokalne samouprave prati sa poštapalicom „nažalost“. I očekivala sam da, zaista, bude prvi borac za lokalne samouprave, a ne da postane bič božiji Vlade Republike Srbije po leđima opština i gradova.

Hvala.

(BILSV, 06.10.2016)