NOVI SAD – Poljoprivrednici u južnom Banatu su nezadovoljni prinosima koji su tri do pet puta manji nego prethodnih godina, ali i cenom kukuruza koji je najviše stradao zbog suše, istakla je poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskoj skupštini Sandra Ristić. Ona je tokom skupštinskog zasedanja, govoreći o inicijativi Lige o merama za saniranje posledica suše, istakla i da Pokrajinska vlada treba da predloži konkretnije mere kako bi pomogla paorima. Upitala je i što se do sada čekalo sa predloženim rešenjima.

Transkript govora Sandre Ristić možete pročitati u nastavku.

Uvaženi članovi Vlade, 

uvažene koleginice i kolege,

Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine je u septembru je ove godine uputila predlog zaključaka za rešenje posledica suše kao elementarne nepogode koja je pogodila celu AP Vojvodinu. Prva od tih mera je proglašenje elementarne nepogode da bi se dalje ovaj problem rešavao. Pokrajinski štab, koji je osnovan, mora da se angažuje i malo aktivnije proceni ugroženost ove štete u saradnji sa nadležnim republičkim organima; da Pokrajinska vlada predloži konkretnije mere za zaštitu poljoprivrednika usled posledica suše, koja će posebno obuhvatiti reprogramiranje poreskih davanja poljoprivrednika sa grejs periodom u fiskalnoj 2017. godini, kao i prilagođavanje cene zakupa državne zemlje u situaciji nastaloj usled suše kao elementarne nepogode i prilagođavanje politike direktne subvencije poljoprivrednicima u novonastalim okolnostima.

Nema nadležnih

Mi smo u Beloj Crkvi, kao odbornička grupa LSV, u više navrata upućivali zahteve za sazivanje hitne sednice skupštine. Ni od predsednika skupštine, niti od predsednika opštine do dana današnjeg nismo dobili nikakav odgovor, sem odgovora da niko nije nadležan. A nadležni smo svi mi ovde prisutni kao odbornici i kao građani AP Vojvodine.

Štete nastale od suše, konkretno u južnom Banatu iz kog dolazim, su ogromne. Slažem se da su se izdvojila sredstva za kanale za navodnjavanje, ali nijedan kanal nije izdvojen u južnom Banatu, a ti kanali ne mogu rešiti problem sada. Oni ga mogu rešiti nekad. Ovo bi trebalo biti poslednja godina da određujemo da li su kanali za navodnjavanje potrebni ili ne, oni su svakako potrebni. Poljoprivrednici tačno znaju koje kulture treba da navodnjavaju.

Najviše stradao kukuruz

Rod kukuruza je u južnom Banatu znatno ispod prošlogodišnjeg prinosa, i ostvaren je loš prinos poslednjih godina, rečeno je na Danima polja u Uljmi 08. oktobra gde su se okupili svi ugledni proizvođači iz južnog Banata. Ako su prošle godine imali 15 do 17 tona sada imaju samo tri do pet tona ove godine. Ako je to svima nama dobro, onda u redu. Oni nisu zadovoljni ne samo prinosom, nego i cenom po kilogramu koji iznosi 18 dinara, a trebalo bi po njihovim računicama da iznosi 20 dinara. Najgore su prošli kukuruz na peskovitim terenima, na području Vršca, Plandišta, Alibunara, Bele Crkve, donji tereni u Debeljači i Kovačici.

Ovogodišnja suša napravila je značajne posledice na pšenicu koja je već skinuta, na suncukretu takođe, a najviše je stradao kukuruz. Pšenica je podbacila za jedno 30 odsto, suncokret 50 odsto, a kukuruz preko 50 odsto. Zbog posledice suše nastale ove godine mnogi Banaćani neće ni paliti svoje kombajne. Južni Banat je najsiromašniji deo Vojvodine i sve opštine su ostale bez projektne dokumentacije. Sada im treba opredeliti novac za novu tehničku dokumentaciju, a svi znamo koliko je potrebno da se ti projekti realizuju.

U Beloj Crkvi, iz koje dolazim, preko 50 odsto ljudi se bavi poljoprivredom. Šta reći tim ljudima? Da nismo mi nadležni? Itekako smo nadležni, i u ovoj pokrajinskoj skupštini se mora naći politički konsenzus za rešavanje problema poljoprivrednika nastao usled posledica izazvane sušom. Jer, svima nama ovde, i opoziciji i poziciji, bitno je da je seljak bogat, jer bogat seljak je i siguran seljak i znači i sigurnu budućnost za građane i građanke AP Vojvodine. I niko od nas ne sme zaboraviti odakle je došao i svi mi živimo i svi mi imamo komšije koje je ovaj problem pogodio, a to je ujedno i naš problem koji ne smemo zaboraviti. I za kraj ne mogu a da se ne zapitam zašto su nadležni čekali ovoliko i zašto smo tek jutros dobili predlog mera za uklanjanje posledica suše.

Zahvaljujem!  

(BILSV, 12.10.2017)