NOVI SAD – Rešenja u Statutu, ali i rešenja u odluci o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola Autonomne pokrajine Vojvodine su prelomljena preko kolena, izjavio je danas predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskoj skupštini Branislav Bogaroški. On je tokom rasprave o simbolima AP Vojvodine istakao da predložena rešenja jesu posledica kompromisa za usvajanje Statuta, što ne bi smela.

Govoreći kao poslanik i član Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine koji je izdvojio mišljenje, on je ukazao da predložena rešenja o tzv. tradicionalnim simbolima nisu utemeljena u istoriji, niti u heraldici, već su isforsirana i neće dati značaj pokrajinskim simbolima koji bi trebalo da imaju. Bogaroški je naglasio da pokrajinski simboli treba da objedinjuju i ujedinjuju, a ne da otvaraju nove dileme i razmirice. 

Transkript govora možete pročitati u nastavku.

- Poslanička grupa LSV nije podržala Statut između ostalog i zbog tradicionalnih simbola, pre svega zbog toga što „tradicionalno“ znači utemeljeno u tradiciji, znači uobičajeno, znači zasnovano na nekom dužem korišćenju ili na narodnom predanju, a ovde pričamo o simbolima koji su u nezvaničnoj upotrebi bili manje od mesec dana. To jeste tema koja je bila tema prilikom usvajanja Statuta. Ono što je danas tema jeste ova odluka, jeste upotreba tih tradicionalnih simbola, koliko god oni bili manjkavi i tu dolazimo do problema zbog koga sam ja izdvojio svoje mišljenje. 

Naime, Ustavom Republike Srbije je utvrđeno pravo Pokrajine da utvrdi svoje simbole. Samim Statutom AP Vojvodine utvrđeni su simboli i to kao zvanični simboli i kao tradicionalni simboli. Između ostalog, utvrđen je izgled tradicionalne zastave. Zastava AP Vojvodine je tradicionalna trobojka sa horizontalnim poljima istih visina, crvene, plave i bele boje, odozgo na dole. Razmera zastave je 3:2, dužina na prema visini. To je, dakle, opis iz Statuta. Međutim, kada se pogleda Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, kojim je utvrđen izgled i upotreba zastava Republike Srbije, onda vidimo da je narodna zastava Republike Srbije takođe u srazmeri 3:2, da je takođe trobojka, da je horizontalna trobojka sa poljima istih visina odozgo na dole crvena, plava i bela. Dakle, imamo narodnu zastavu Republike Srbije koja se ističe pred zgradama Autonomne Pokrajine, pred lokalnim samoupravama, pred javnim službama, javnim ustanovama i imaćemo uporedo tradicionalnu zastavu AP Vojvodine koja će se, takođe, isticati pred istim institucijama i izgledaće identično kao narodna zastava Republike Srbije. 

Predsednici opština i direktori će odlučivati 

o isticanju zastave

Prvo i osnovno je pitanje da li smo mi uopšte smeli da u opisu tradicionalne zastave iskoristimo opis zastave Republike Srbije utvrđen zakonom, da li smo tu prešli preko svojih ovlašćenja? Sa druge strane, bojim se da ovim načinom, kad imate dve identične zastave koje se različito zovu na teritoriji AP Vojvodine, umesto da simbolima damo značaj koji bi trebalo da imaju, mi unosimo ozbiljnu dozu neozbiljnosti. Meni se čini da je to možda bio jedan od motiva za ovde predstavnika predlagača koji je na Odboru,  kada se usvajao predlog, i predložio da se na tu tradicionalnu trobojku može istaći i tradicionalni grb. Prvo i osnovno pitanje je: da li se ovom odlukom može menjati Statut? U Statutu je jasno navedeno kako tradicionalna zastava izgleda. Odlukom o upotrebi se sad ta zastava menja. To je, dakle, statutarna materija i jedino se izmenom  statuta mogao menjati izgled tradicionalne zastave. 

Sa druge strane, takva zastava može, ali ne mora da se ističe. Da li to znači da od volje svakog predsednika opštine ili svakog direktora javne ustanove ili preduzeća zavisi da li će istaći samo trobojku ili će istaći trobojku sa tradicionalnim grbom? Da li smo mi to kroz ovu odluku, odnosno da li je predlagač kroz ovu odluku ostavio mogućnost predsednicima opština i direktorima preduzeća da sami odluče šta je za njih tradicija? Meni se čini da će upravo to biti posledica ove odluke. 

Rešenja prelomljena preko kolena

Ono što je interesantno još, a što moram da napomenem, to je da, kada su se usvajali tradicionalni simboli, poslanička grupa LSV je tražila mišljenje Muzeja Vojvodine, kao relevantne institucije koja je trebala da kaže da li su ti simboli zasnovani i utemeljeni na istoriji. Muzej je tu nama odgovorio da to jesu jedni od simbola koji imaju istorijski značaj. Ne tradicionalni, ali jesu se pojavljivali u istoriji. I vođeni namerom da, iako se ne slažemo sa oznakom tradicionalno, bar ispoštujemo istorijske činjenice, mi smo prilikom usvajanja Statuta i podneli amandman koji se upravo ticao izgleda zastave. Jer, na osnovu onoga što je Muzej rekao, ispostavilo se da ta tradicionalna zastava bi trebalo da bude trobojka sa grbom. I mi smo takav amandman 13. maja 2014. godine podneli. Taj amandman je odbijen. 

Da li će većina koja će izglasati ovu odluku koja je izglasala Statut biti u pravu kad je odbila amandman da se zastava ističe sa grbom ili će biti u pravu sada kada će usvojiti odluku gde se takva mogućnost otvara? Ovo je samo jedan u nizu dokaza da su i rešenja u Statutu ali i rešenja u ovoj odluci prelomljena preko kolena. Ona jesu posledica kompromisa za usvajanje Statuta, a ne bi smela da budu i ja se bojim da zbog toga što su neutemeljena u istoriji, zbog toga što su neutemeljena u heraldici, što su isforsirana na ovaj način, neće dati značaj pokrajinskim simbolima koja bi trebalo da imaju. Pokrajinski simboli bi trebali da objedinjuju, da ujedinjuju, a ne da otvaraju nove dileme i nove razmirice. 

Hvala.

(BILSV, 15.09.2016)