NOVI BEČEJ – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je danas da su pred nama izbori na kojima LSV mora da učini sve što je u njenoj moći, demokratskim sredstvima, da Aleksandar Vučić ne pobedi. On je na 10. Kongresu LSV istakao da će ligašice i ligaši raditi sve što se od njih traži da bi podržali početak procesa demontiranja instrumenata terora kakvi sada postoje u Bočaru, u Beloj Crkvi, širom Vojvodine i Srbije. 

Ali, kako je naglasio, ligaši neće pristati na to da budu taoci bilo čijih sujeta, bilo čijih manija veličine. 

Ponovio je da je Liga pozvala na dogovor predsedničke kandidate demokratske opozicije i ponudila da bude medijator u tim razgovorima. Čanak je istakao i da LSV nije stranka koja je tu da bi bila opoziciona ili poziciona, već da se bori za bolji život građana Vojvodine i za ostvarenje svoga programa.

 

Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku.

 

- Postoji jedna stara izreka, a to je da se veliki ljudi bave idejama, da se obični ljudi bave stvarima a da se sitni ljudi bave drugim ljudima. Ja u to duboko verujem a ista stvar je sa strankama. Velike stranke se bave idejama, obične stranke se bave materijalnim stvarima, a sitne stranke se bave drugim strankama. Zbog toga je Liga socijaldemokrata Vojvodine jedna od najvećih stranaka koja je ikada postojala na ovim prostorima. 

(aplauz)

 

Ligaši su hrabri ljudi

 

Mi postojimo već 27 godina. U tih 27 godina došli smo u poziciju da promenimo nebrojano država, da izađemo na nebrojano izbora, da gledamo uspone i padove, da gledamo kako se od malih stvaraju veliki, od velikih stvara prašina, da gledamo silnike i moćnike koji nestaju i da gledamo neke uporne koji ostaju. U ovoj istoj sali, dozvolite mi da budem malo ličan, sam govorio i pre 25 godina. Moje reči od pre 25 godina, kada bih morao danas da ponovim, ne bih imao nikakav problem, zato što uvek govorimo mi kao ligaši o jednome te istom. Ja ću ponoviti naš program. On se sastoji od samo dve rečenice: Fizička, imovinska i pravna sigurnost svakoga čoveka, bez obzira na njegovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost. (aplauz) Zakonodavna, izvršna i sudska vlast, pravo na imovinu, izvorne prihode Vojvodini i sve to garantovano Ustavom. (aplauz). I to je sve. Sve ostalo možemo dopisivati, pričati o tome kako se neki detalj treba urediti ili šta tako. Vojvodina u kojoj danas živimo je mnogo drugačija od one u kojoj smo živeli pre 25 godina. Razlog za to je u burnim vremenima koja su za nama.

 

Sada kada smo dolazili iz Novog Sada sam shvatio da „golf 2“ duže traje nego svaka država na ovim prostorima (aplauz i smeh). 

Da ne spominjem „reno 4“. Pa kad vam „golf 2“ traje duže od države, šta onda da kažemo mi, ligaši, ponosni na našu stranku? Ljudi koji se bore protiv fašizma i totalitarizma sve ove godine. Srećan sam što vas vidim ovde zato što imam pred sobom hrabre ljude. Hrabre ljude koji su se usprotivili diktaturi, usprotivili nasilju, usprotivili gaženju slobodne volje.

 

Mi smo danas ovde u Novom Bečeju i zato što su ovde bili, u ovoj opštini, izbori u Bočaru koji su jedan od najstrašnijih primera kako izgleda gaženje ljudskog dostojanstva. Ne treba da idemo daleko. Ovde je sa nama naša koleginica Sandra Ristić koja može da vam kaže kako to izgleda u opštini Bela Crkva. Svako ko je došao danas može da vam kaže manje-više kako to izgleda u sredini iz koje dolazi. Razlog je vrlo jednostavan. Zlo se širi onoliko koliko mu ljudi nisu ili jesu spremni da se suprotstave. Mi smo spremni da se suprotstavimo i upravo zato idu na nas. Toliki napadi i toliki pritisci, i to već tolike godine.

 

Nemojte zaboraviti, za prošle izbore, pre samo godinu dana, mi smo bili napadani da ćemo biti nekakva lažna opozicija, da se mi otprilike ne suprotstavljamo režimu, nego mu, otprilike, dajemo legimititet. A niko se nije setio da postavi pitanje zašto su samo poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada su birane poslednje dve vlade, pitali u oči Aleksandra Vučića kako to da u ekspozeima novih vlada debelim, debljim od telefonskih imenika, u kojima su upotrebljene baš sve reči srpskog jezika, jedino nema reči Vojvodina. Ko je to još pitao? Niko. Ko se još usudio da spomene Vojvodinu osim nas? Niko.

 

Došli smo u situaciju, dragi prijatelji, da u sledećih nekoliko dana su datumi, godišnjice, koji će samo ligaši i ligašice imati hrabrosti da podsete da su postojali. Dvadeset sedmog februara je 13 godina od kada je Vojvodina dobila prvi put zastavu u svojoj istoriji, zahvaljujući radu ligašica i ligaša. Dvadeset osmog februara su 33 godine od kada je donet Ustav AP Vojvodine 1974. godine. Prvoga marta je 17 godina od kada je 43 ligaša i ligašice bilo uhapšeno u Novom Sadu jer se spremao dolazak tadašnjeg diktatora Slobodana Miloševića, a oni su mu spremali doček. Ko će se još setiti ovih datuma? Hoće se setiti oni koji su juče izašli iz Miloševićevog šinjela i odlučili da danas budu nekakva opozicija? Koji se busaju u grudi i tvrde da mi svi treba da idemo na smetlište istorije? A još se nisu osušili njihovi potpisi na državnim dokumentima koje su potpisivali u istim tim vladama, što Slobodana Miloševića, što Aleksandra Vučića. I upravo zbog toga dragi prijatelji, pred nama je veliki posao.

 

Srbija, zemlja koja nestaje

 

Mi smo uradili posle prošlih izbora reviziju članstva. Došli smo u poziciju da ustanovimo da od 27.000 registrovanih članova skoro 10.000 ne možemo da lociramo. Skoro 10.000 ljudi koje smo imali u članstvu su se ili preselili ili odselili. Najvećim delom odselili. Mi smo došli u poziciju da u proteklih šest godina samo iz Kovačice i Padine se odseli preko 1300 ljudi. Iz Kovačice i Padine. Došli smo u poziciju, dragi prijatleji, da, kada sam obilazio Vojvodinu sada proteklih meseci, u Bačkoj Topoli, u našoj organizaciji, prepoznam barem polovinu odbora kao ljude koji su bili na osnivanju odbora pre 27 godina. Ali je problem u tome gde su mladi. A oni mi kažu: „Nema ih Nenade, otišli su.“ Došli smo u situaciju, dragi prijatelji, da od 21 maturanta, među kojima je bio i sin jednog od naših prijatelja, od 21 maturanta, u roku od godinu dana, njih 18 ode iz zemlje. I to sve ide jednim jednostavnim tokom. Sa sela se ode u veće mesto na školu, iz većeg mesta se ode u Novi Sad ili Beograd u potrazi za poslom, a iz Beograda se onda ode na Novi Zeland ili u Kanadu. I tako nestaje mladost ove zemlje. Tako nestaje život ove zemlje. Tako nestaje ova zemlja.

 

Vojvodina o kojoj mi govorimo je Vojvodina koja mora imati potpuno drugačiji pristup svemu tome. Vojvodina, u kojoj se mora govoriti istina. Ovo što sam vam rekao su istine. Istine koje su grube, surove, depresivne, ali istine od kojih možemo krenuti u promene. Neko će reći: „Ako ste hteli promene, zašto smo čekali 27 godina?“ A ja ću podsetiti šta je Liga socijaldemokrata Vojvodine uradila u tih 27 godina. Imali smo situaciju da vodimo antiratni protest u Vojvodini kada to niko nije smeo, imali smo situaciju da organizujemo opoziciju u Vojvodini protiv Slobodana Miloševića, kada niko nije smeo. Bili smo u situaciji da nas svaki put iz Beograda odbiju kada hoćemo da sarađujemo, jer nisu hteli da pristanu, bože moj, na naše autonomaške ideje. Previđajući da mi ne govorimo ni o kakvom apstraktnom autonomašenju, nego o vrlo konkretnom načinu uređenja zemlje u kome ono što se zaradi treba da ostane tamo gde je zarađeno, da ono što se uzme mora da se vrati, a ono što se kupi mora da se plati. I ništa više od toga.

 

LSV se bori za bolji život građana

 

Došli smo u situaciju da nas proglašavaju izdajnicima zato što smo glasali protiv Energetskog sporazuma u kome su neobnovljivi resursi ove zemlje. Neobnovljivi jer neće porasti nova nafta, niti će se izleći ili oteliti novi gas. Neće se desiti novi Naftagas. Kad se ovo potroši i isisa neće više biti ničega. Mi smo tražili da to ostane u vlasništvu naše zemlje. Odgovor je bio da mi ne razumemo kolika je to korist za ovu zemlju ako se pokloni Ruskoj Federaciji naš resurs. Došli smo u poziciju da nam se obećava da će se desiti Južni tok, da ćemo mi samo imati u rukama ventil koji ćemo odvrtati i zavrtati a stotine miliona evra će ostajati u našoj zemlji. Govorili su nam da je to strašno važno jer će Rusija u Savetu bezbednosti blokirati nezavisnost Kosova. A onda su nas napali kada smo rekli jednu očiglednu istinu a to je: Kosovo je nezavisno, Južnog toka nema. Vratite Naftagas i idite kući. Onda su rekli: „Nemojte se kačiti sa Ruskom Federacijom, ona je jako važna“.

 

I shvatili smo da su nam zemlju rasprodali oni kojima je bio u interesu njihov privatan džep i privatne karijere. 

Da su nas varali razni eksperti pričama o tome da je struka ispred politike, a onda su uništavali banke po ovoj zemlji i doveli nas u poziciju da tek sada krhko i nejako pokušava da se vrati nešto od onoga što su oni jednim zamahom beogradskog pera uništili. Čitava mreža banaka u Vojvodini je uništena, prodata i satrta. Sada smo došli u poziciju, dragi prijatelji, da se više neće ovde odlučivati, ovde, kod vas u Novom Bečeju, ni ko će biti načelnik Doma zdravlja. I to će se odlučivati u Beogradu. Kada sam pitao zašto, rekli su mi: „Pa zato da bismo smanjili korupciju.“ Jer, pretpostavljam, da je svakom jasno, da ako je u Beogradu, onda, je li, nema korupcije. Ako je ovde, onda vi ne vidite da neko krade. To je sve čista laž. To samo služi tome da bi se sve izvuklo iz ruku onih koji su to stvarali i da bi onda na osnovu toga u Beogradu daleko od očiju mogli da rade šta hoće sa nama. Da nas ucenjuju poslom, da nas ucenjuju zdravljem, da nas ucenjuju školovanjem, da nas ucenjuju decom, da nas ucenjuju svime i da budemo roblje na svojoj rođenoj zemlji.

 

Ko je jedini ko je govorio o tome? Liga socijaldemokrata Vojvodine. Ko je jedini ko je na to upozoravao? Liga socijaldemokrata Vojvodine. Zašto nas napadaju danas? Zašto smo imali situaciju da nas napusti i poslanica u republičkom parlamentu, naša bivša koleginica govoreći da ko ne glasa za jednog kandidata na ovim izborima radi za Vučića? Jer, bože moj, Liga socijaldemokrata Vojvodine nije dovoljno opoziciona. A niko nije dao odgovor Ligi socijaldemokrata Vojvodine koji je vrlo jasan - Liga socijaldemokrata Vojvodine nije stranka koja je tu da bi bila opoziciona ili da bi bila poziciona. Ona je tu da se bori za bolji život građana Vojvodine i za ostvarenje svoga programa. I u tom smislu da se dokazujemo bilo kome da smo dovoljno opozicionari, ne pada mi na pamet. Isto kao što mi ne pada na pamet da se dokazujemo bilo kome da smo dovoljno dobri Srbi, ili Mađari, ili Hrvati, ili Slovaci, ili Rusini, ili Rumuni, ili bilo koja nacija ovde. Jer, ko je njima dao pravo da nas procenjuju? Ko je njima dao pravo da o nama govore na osnovu svojih želja?

 

LSV ponudila da bude medijator

u razgovorima predsedničkih kandidata

 

Zato smo pozvali na borbu protiv Aleksandra Vučića kao predsedničkog kandidata. Nije dobro za ovu zemlju da Aleksandar Vučić bude predsednik Srbije. Nije dobro zbog toga što, ukoliko postoji vertikala vlasti predsednik, premijer, predsednik Skupštine, predsednik Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine Vojvodine, gradonačelnici velikih gradova, gradonačelnici manjih gradova, gradonačelnici opština, mesne zajednice... Ako je sve to uvezano jednom linijom, onda nema ko da kontorliše. I upravo je zbog toga beskonačno važno taj kontinuitet vlasti prekinuti. Ovog trenutka je šansa da se to uradi pobedom na predsedničkim izborima.

 

Mi smo ponovo i ponovo vođeni, kao i svaka velika stranka, idejom a ne interesom, ponudili svoje dobre usluge. Ponudili smo se da budemo medijatori, da sednu ovi ljudi koji hoće da se kandiduju za predsednika Srbije i da onda takvi kakvi su se dogovore. Da li je lakše da se dogovore dva samokandidovana kandidata ili da se dogovaraju stranke? Pa iza tih samokandidovanih kandidata ne stoji niko. Stoje oni lično i stoje njihove sujete. Iza stranaka stoje infrastruktura, stoje stranački organi, stoji hiljadu drugih stvari. Dakle, lakše je da se dogovore dva čoveka nego dve stranke, a kamoli 20 stranaka.

 

Ali, u ovoj zemlji je napravljena priča, napravljeno stanje duha da čim si u nekoj stranci ti si ustvari neki čovek koji je tu iz interesa. Da si ti u stranci zato da bi preko stranke mogao da dobiješ neku funkciju iz koje možeš da kradeš. Kome je u interesu da se tako mišljenje uvreži među ljudima? Onima koji bi hteli da vladaju bez kontrole. Jer, nemojte zaboraviti, bez organizacije je teško suprotstaviti se. Bez jake organizacije je nemoguće suprotstaviti se. I upravo je to ono zbog čega se stalno pravi ta priča da, otprilike, ko god je u nekoj stranci taj treba da se stidi. Da je najveća moralna stvar ne biti u stranci, što je čista laž. Zato što su se ljudi u Ligu socijaldemokrata Vojvodine učlanili i oko nje se okupili zato da se bore, upravo, protiv nepravde, upravo, protiv krađe i, upravo, protiv svega ovog o čemu govorim.

 

O koalicijama i koalicionim partnerima

 

Nas nisu hteli da prime u koaliciju „Zajedno“ 1996. godine. Formirali smo koaliciju „Vojvodina“ i posle su insistirali na tome da budemo što bliži, da budemo partneri jer smo im trebali. Nisu hteli da nas prime u „Savez za promene“ 1999. godine. Mi smo napravili „Savez demokratskih partija“ i onda su te dve grupacije napravile DOS. A DOS je, nemojte zaboraviti, oborio Slobodana Miloševića. Kad je napravljen DOS mi nismo bili za to da Koštunica dr Vojislav bude zajednički predstavnik DOS-a i kandidat na izborima, ali smo poštovali interes države iznad svog stranačkog interesa. To nam se vratilo tako da su nas napadali i do dana današnjeg pokušavaju da nas unište. Došli smo u poziciju da se naša koaliciona stranka, Demokratska stranka, 16 godina smo bili u koaliciji, za 16 godina smo stalno bili u situaciji da treba da se branimo od njih više nego od onih koji su nam iskreni neprijatelji, od Srpske radikalne stranke i ostalih, ultradesničara i fašista. Od onih koji su, nemojte zaboraviti, nama, koje sada napadaju za ne znam šta, gazili pre samo godinu dana zastavu pred našim prostorijama u Novom Sadu, pred prostorijama Glavnog odbora iz mržnje i besa jer je ta zastava simbol slobode koju oni hoće da slome. Ta je zastava simbol Vojvodine koju oni mrze. Ta je zastava simbol poštenih ljudi kojima oni ne smeju da pogledaju u oči. Zato smo mi pod tolikim napadom.

 

Posle 16 godina vladavine Demokratske stranke u Vojvodini i gubitka vlasti iz raznih razloga, nije sada vreme da o tome pričam, šta je ostalo za tom vlašću? Gorak ukus u ustima i nebrojano propuštenih prilika. Šta je ostalo za Ligom socijaldemokrata Vojvodine koja je stalno bila privezak zbog toga što bez nas bi radikali zacarili Vojvodinom pre mnogo godina. Za nama su ostale zastave Vojvodine, za nama je ostao grb Vojvodine, za nama, da je nisu prodali, bi ostala Akademija nauka, da nisu dozvolili da ih ponesu privatni interesi, Vojvodina bi bila uvažena i priznata u Ustavu Srbije iz 2006. godine. Međutim, to se nije desilo. Nije se desilo zbog toga što jednostavno smo mi uvek bili ono s čim će se na kraju istrgovati, tj. mi smo bili moneta za potkusurivanje. Liga socijaldemokrata Vojvodine to više neće biti.

 

Nećemo pristati da budemo taoci sujeta,

niti da slepo sledimo ambicije iz Beograda

 

Neka mi neko kaže zašto je bilo neophodno izinsistirati da se zemlja proda strancima? Zašto se nije moglo tome suprotstaviti? Zašto se nije pomoglo Ligi socijaldemokrata Vojvodine da pokrene inicijativu i da se pokrene referendum o tome? Zašto to nije učinjeno? Iz jednostavnog razloga što, za razliku od Lige socijaldemokrata Vojvodine druge stranke to nisu mislile ozbiljno. Njima se dopalo da pričaju neku priču koju paori hoće da čuju ali im se nije dopala ideja da stanu uz te ljude i da snose sve posledice koje mogu da se snose. Mi smo ti koji uvek budemo i ostanemo i opstanemo. Opstaćemo i sada.

 

Pred nama su izbori. Izbori na kojima moramo da učinimo sve što je u našoj moći, demokratskim sredstvima, da Aleksandar Vučić ne pobedi. Radićemo sve što se od nas traži da bismo podržali početak procesa demontiranja ovakvih instrumenata terora kakvi sada postoje, kakve ste videli u Bočaru, kakve ljudi gledaju svaki dan u Beloj Crkvi i širom Vojvodine i širom Srbije. Ali, nećemo pristati na to da budemo taoci bilo čijih sujeta, bilo čijih manija veličine. Nećemo pristati da budemo ti koji treba da slepo slede nekakve ambicije iz Beograda bilo sa čije strane one da dolaze.

 

Vojvodina kao deo Srbije, ali i kao deo Evrope, i to najboljih evropskih tradicija, jer, nažalost, i u Evropi su te tradicije počele polako da se magle i da blede. Te evropske tradicije slobode, demokratije, evropske tradicije demokratskog načina rešavanja konflikta, razumevanja drugih i drugačijih, te evropske tradicije sada desničarske vlade polako guraju u stranu. Teške udarce smo primili 2016. godine. S jedne strane izlaskom Britanije iz Evropske unije, s druge strane pobedom Donalda Trampa za predsednika SAD. Jer, ako vi imate otvorenog rasistu, kao što je Donald Tramp, na čelu najveće svetske supersile, kakvo je to onda ohrabrenje za sve one fašiste, klerofašiste, rasiste širom planete. Ako je pitanje migranata, izbeglica, pitanje sa kojim EU ne može da se nosi, a oni svi da dođu u EU bi predstavljali samo 0,8% populacije te iste EU. Pa, ako ti ne možeš da se nosiš sa 0,8% populacije, a sa kojim onda tačno problemom ti možeš da se nosiš?

 

Imamo u susednim nam državama, i u Hrvatskoj i drugde, pokušaj revizije Drugog svetskog rata i antifašističke borbe. Relativizacija antifašističke borbe će sutra dovesti do negiranja Holokausta. U Srbiji imamo vrlo slične stvari. Pokušaj rehabilitacije Milana Nedića, pokušaj relativizacije logora Staro sajmište, pokušaj relativizacije kolaboracionističke uloge niza vojnih i paravojnih formacija za vreme Drugog svetskog rata sa okupatorom. To nisu stvari o kojima treba da razgovaraju istoričari. To su stvari o kojima treba da razgovaraju političari zato što je istorija svoje rekla a sad političari pokušavaju da je promene. To je ono što Liga socijaldemokrata Vojvodine neće dozvoliti.

 

Ako treba da biram između glasova 

između glasova i istine izabraću istinu

 

I to koliko imamo glasova ili koliko imamo ovoga ili onoga. Ako treba da biram između glasova i istine, biću na strani istine. Ako treba da biram između vlasti i Vojvodine, biraću Vojvodinu. Ako treba da biram između mojih suseda i rajskoga naselja, ja ću izabrati moje susede kakvi god da su. Jer, oni su moji a sve ostalo je tuđe. (aplauz)

 

I rekao bih samo još jednu stvar. Posle izdaje koju smo imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde sam ja rekao ali ponoviću još jednom - ima stvari koje su legalne. Legalno je da poslanik ode iz poslaničkog kluba i ponese svoj mandat. To su legalne stvari ali nisu moralne. Isto kao što postoje moralne stvari koje nisu legalne. E, ovo je bilo legalno ali vrlo nemoralno. Mi u nemoralima nećemo učestvovati. I zato sam želeo da se zahvalim gospodinu Čedomiru Jovanoviću koji nam je pružio podršku i pružio nam je ruku kada smo bili u teškoj situaciji. (aplauz) Mnogo je razlika među nama. Mada, očigledno ne toliko da se ne bi mogli zabuniti (smeh). Ali, sve te razlike su premale da bismo ljude koji veruju u ravnopravnost svih građana, koji veruju u slobodu ideje demokratije, ostavljali za sobom. Premalo nas je, na to nemamo pravo. 

Ali, ono što je sigurno, bitku koja je pred nama će Liga socijaldemokrata Vojvodine voditi i dobiti. Zato što u istoriji ne ostaju zapisani oni koji su igrali na sigurno, nego oni koji su igrali na to kako će posle toga moći otvorenih očiju, ne sklanjajući pogled, da pogledaju decu u oči.

 

Hvala vam.

 

(BILSV, 25.02.2017)