BEOGRAD - Narodni poslanik i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije ukazao da je kompletno pogrešna postavka pokušaja rešavanja pitanja Kosova. On je još u svom obraćanju podsetio predsednika Srbije Aleksandra Vučića na nepoštovanje Ustava, kao i da je vrlo opasan narativ koji se koristi, te se može očekivati da lojalni građani albanske nacionalnosti budu ugroženi usled pojednostavlja problema koji postoji.

U nastavku možete pročitati transkript govora poslanika LSV:

Uvaženi predsedniče Republike,
uvažena predsednice Vlade, ministri, koleginice i kolege poslanici,

Biću slobodan da se obratim direktno predsedniku republike, sa pitanjem: da li se sećate predsedniče republike 2006. godine kada smo se sreli ispred Narodne skupštine srbije, kada je donošen Ustav Republike Srbije, vi ste tada bili poslanik, a gospodin Čedomir Jovanović i ja smo vodili demonstracije protiv donošenja tog Ustava, da li se sećate toga?

E sada, u tom Ustavu, protiv kojeg smo demonstrirali, a koji je trenutno na snazi, preambula kaže: polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomija u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa, da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnim i spoljni političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.

Ovo sam pročitao zbog toga što 2008.godine kada je u ovoj istoj Sali bila sednica povodom proglašena nezavisnosti Kosova i Metohije, sam počeo i tada svoje izlaganje istim čitanjem istog ovog teksta. Zato što on jasno govori šta treba da se radi, a to je da se ovoga trenutka, ako ćemo se držati slova Ustava, a to je naša obaveza jer smo se na njega zakleli, je potrebno angažovati sve raspoložive vojne i policijske snage, otići u Prištinu i uhapsiti Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i ugušiti pobunu na telu teritorije Republike Srbije.

To sam rekao 2008. i to ponavljam  sada. Da li to može da se uradi? Naravno da ne može. Pošto to ne može da se uradi, onda se mora, 11 godina kasnije, koliko je prošlo, nešto preduzeti sa usaglašavanjem Ustava i faktičkog stanja.  A faktičko stanje je upravo ovo o čemu razgovaramo.

Mi imamo jedan ozbiljan nesporazum oko pregovora koje ste spominjali, koji su u ćorsokaku, ako sam dobro razumeo. Ali ti pregovori koji su u ćorsokaku, nisu u ćorsokaku od juče. Razlog je vrlo jednostavan, zato što se u sve pregovore kretalo sa iste platforme koja je nacionalistička i centralistička.

Jer vi ste, predsedniče, nacionalista i centralista, i upravo zbog toga insistirati na liniji i tačci nesporazuma na Kosovu, između Albanaca i Srba, vi činite jednu ozbiljnu stvar koju moram da dovedem u pitanje. Da li  je u pitanju konflikt Albanaca i Srba ili je u pitanju konflikt aktuelne prištinske administracije sa delom stanovništva srpskoga porekla koji živi tamo? Vrlo je bitna razlika, jer ako su Albanci ti sa kojima je nesporazum onda je to direktan poziv da se zbog akcije ROSU na severu Kosova jutros, ako već gore albanske pekare po Srbiji, to će se sasvim sigurno desiti. U tom slučaju vi poistovećujete, i ne samo vi, već kompletan narativ u vezi sa Kosovom u proteklih niz decenija, poistovećuje čitavu jednu etničku grupu sa jednim političkim projektom, a to jednostavno nije tačno.

Upravo zbog toga, zbog ozbiljnosti situacije, zbog ovoga što ste rekli, a ja vama verujem na reč, da ćete održati svoje obećanje, da ćete u slučaju napada na stanovništvo na severu Kosova da će država Srbija zaštititi to stanovništvo i pobediti. Ja moram skrenuti pažnju da je to toliko ozbiljna stvar da mi zaista nije jasno zašto druge kolege poslanici sada nisu ovde, jer ovo nije tema na koju imamo prava, bilo ko od nas, da ne preuzme svoj deo odgovornosti. Iz jednostavnog razloga što ovo nije od juče ili preključe tema, već koliko se ja sećam, od 1968. pa 1981 pa onda 1989 pa nadalje...

Znači, u pitanju je kompletno pogrešna postavka pokušaja rešavanja svega ovoga. U nekoliko navrata pomenuto je da su granice stavljene između Srba i Srbije, na Jarinju, Brnjaku itd. A ja moram da skrenem pažnju da ako se krene u takav tip narativa zar se onda treba čuditi, ako neko spomene, recimo u Albaniji, da se Albanija na svim svojim granicama graniči sa Albancima. I da istom tom argumentacijom dođemo u poziciju da se pravda velikoalbanski projekat, koji očigledno dobija na popularnosti. Ja samo hoću da skrenem pažnju da upravo na ovaj način, se gube potencijalni saveznici, savetnici, ljudi dobre volje sa kojima se može razgovarati. Jer ako govorimo o Hašimu tačiju, kojeg ste spomenuli u vašim govorima par puta, ja ču podsetiti da je najoštriju kritiku Hašima Tačija i najargumentovaniju napisao u svojoj knjizi „Zmijske noge“ Veton Suroi, ja sam sasvim siguran da ste vi tu knjigu čitali. I da znate da takvog kritičara ne možete svrstati u paušalno: Albanci su za ovo, a Srbi su za ono.

I upravo zbog toga, tim pojednostavljivanjem, ja razumem da vi podrazumevate određenu političku ideju kada govorite na taj način, ali vas molim da to ne radite, jer ćete dovesti u poziciju lojalne građane Republike Srbije albanske nacionalne zajednice da budu ugroženi zbog neodgovornih poteza prištinske administracije. To je jedna stvar. Druga stvar, kada se govori o ćorsokaku u pregovorima, treba pogledati sudbina Velike Britanije posle ovih izbora koji su bili za Evropski parlament na kojima je Britanija učestvovala uprkos Bregzitu. I vidi se da se otvara niz novih problema u Britaniji koje EU zatvorila. To je problem Škotske, kao što se videli škotska nacionalna partija dobila praktično svuda većinu, tu je problem odnosa sa Irskom, to su problemu uopšte odnosa sa celom Evropom.

Ako obrnete taj proces dobićete, znači ostajanjem Britanije u EU, ti bi problemi najblaže rečeno bili relaksirani, ako ne bi bili potpuno uklonjeni. To nam govori da promenom odnosa je devetnaestovekovni koncept poimanje nacije vezane za teritoriju u ovom slučaju je isključivo štetočinski, zato što nas dovodi u poziciju da vezivanje nacije i teritorije mi gubimo iz vida intengrativne procese kakve nudi EU, su suštinsko rešenje za sve to.

I zato što više EU to manje tenzija. Ja znam, pošto sam predsednik Odbora za evropske integracije, u koliko situacija smo od strane briselskih biroktrata bili u pozicija da stvari koje objektivno dobro uradimo ne budu objektivno dobro vrednovane. Ja zna da stvari koje smo dobro uradili u proteklih nekoliko godina, ovih 16 otvorenih poglavlja, da nisu valorizovani na način kao što je to učinjeno u Crnoj Gori, ali to i dalje ne znači da taj put za koji se Srbija zalaže sme da bude dovedeno u pitanje na bilo koji način. A ja sam uveren da to nije vaša namera, nego da upravo radite na tome da se to ne dogodi.

Pa molim u tom smislu pojašnjenje,  gde je tu nesporazum, zašto se ne ide na promenu Ustava, zašto se sada ovim povodom, prevencije jedinica prištinske administracije na severu Kosova ne insistira na Rambujeu 2. Bio sam prisutan u Parizu kada se održavao Rambuje 1, pa znam kako je to izgledalo, i tada se moglo uraditi jako mnogo. Nije urađeno Srbija je platila zbog toga ozbiljnu cenu. Ali, nastaviti sa greškom znači praviti dve greške. Da li tu treba nešto učiniti i da li treba promisliti o odnosu Srbije prema okolini, upravo u ovom svetlu u kojem govorim.

To sam želeo da vas pitam, te ako biste hteli da mi odgovorite bio bih jako zahvalan. Hvala lepo.

I samo još jedna stvar koju sam vam za informaciju želeo da kažem, pošto se dosta spominju kao argument na Kosovu manastiri i svetinje, koje su univerzalne vrednosti, jer su to svetinje prvog stepena zaštite UNESC-a i nesporno je da se to mora štiti. Ali ću skrenuti pažnju da najveća svetinja srpskoga pravoslavlja se nalazi u Grčkoj, manastir Hilandar. A na severu Kosova ima sedam manastira, Sokolica, Banjska, Bogorodičin manastir, manastir u Dubokom potoku, Sveta Petka, Bogorodica Trojeručica i Sveti vrači. Ova zadnja tri su nova i još u izgradnji. Na Fruškoj gori ima 20 manastira, od kojih je 16 živih.  Sveta Petka u Berkasovu, Privina glava, Kuveždin, Šišatovac, Svetih Arhanđela, Vranjaš, Bešenovo, Beočin, Mala Remeta, Jazak, Rakovac, Vrdnik, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgetek, Velika Remeta (tu sam ja kršten), Krušedol i Vavedenje presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima.

Ovo sam samo hteo da spomenem da se ipak malo podsetimo da nije baš svi ti argumenti tako tvrdi i čvrsti, i da postoji nešto i van Beograda, i van severa Kosova i da postoji nešto drugo zbog ozbiljnosti situacije i pretnje ozbiljnim posledicama naravno da je ovo važan trenutak. Ali vas molim da malo pažnje ukaže i drugim delovima Srbije, evo na primer, šta mi prvo pada na pamet, Vojvodina.

    Hvala lepo!