NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški istakao je danas da ni ove godine, devete zaredom, nije ispoštovana ustavna norma da pokrajinski budžet iznosi minimum sedam posto republičkog budžeta. On je prilikom rasprave u načelu o Budžetu AP Vojvodine za 2017. godinu istakao da se, zavisi od načina računanja, dolazi do 5,81 ili 6,92 odsto Budžeta Republike Srbije, ali nikako do sedam procenata koliko propisuje Ustav Srbije. Takođe, sporno je i nedovoljno izdvajanje za kapitalna ulaganja jer se ni tu ne poštuje Ustav. Bogaroški je zaključio da kada se odbiju transferna sredstva, svega 25,5 milijardi ili oko 2,8% Budžeta Republike Srbije iznosi Budžet AP Vojvodine koji je stvarno i realno na raspolaganju AP Vojvodini.

 

Transkript govora Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku.

 

 

Poštovani predsedniče,

poštovano predsedništvo,

dame i gospodo,

 

Kada sam se spremao za izlaganje povodom ovog Budžeta, naravno, krenuo sam od pravnog osnova koji je naveden u samom aktu o budžetu i tu se citira član 73. Ustava Republike Srbije prema kome autonomne pokrajine donose svoj budžet. Na moje veliko žaljenje, opet nema citiranja člana 184. Ustava Republike Srbije, posebno stava 1 i stava 4 Ustava. Stav 1 definiše da AP Vojvodina ima pravo na svoje izvorne prihode i stav 4 koji definiše da budžet APV mora biti najmanje sedam posto budžeta Republike Srbije, a da tri sedmine sredstava koje se nalaze u budžetu APV treba iskoristiti za kapitalna ulaganja. Logično je da se ne pozivam na stav 184, jer, evo, devetu godinu zaredom smo mi u situaciji da nema izvornih prihoda, budžet AP Vojvodine, iako je medijski najavljivano da će biti preko sedam posto republičkog Budžeta, nije sedam posto republičkog Budžeta, tri sedmine budžeta APV nisu izdvojene za kapitalna ulaganja. 

 

Nedostaje 600 miliona dinara do 7%

 

Već neku godinu se vodi polemika od čega se to računa tih sedam posto, pa je tu bilo različitih viđenja. Ja nisam bio lenj pa sam se pripremio u nekoliko varijanti i na moju veliku žalost ni u jednoj od tih varijanti koju sam računao ne mogu da dođem do sedam posto. Ako je Budžet APV za 2017. godinu 63,6 milijardi i obuhvata sve prihode i primanja, ako izračunamo procenat od prihoda i primanja republičkog Budžeta, to je onda 5,81 posto. Da bi bilo sedam posto republičkog Budžeta, to bi moralo da bude 76,5 milijardi. Ako uzmemo da računamo procenat od sedam posto samo od poreskih prihoda republičkog Budžeta, opet nema 7% - 6,93. Primakli smo se granici od sedam posto, ali formalni zahtev Ustava opet nije ispoštovan u minimumu. Opet naglašavam - minimum sedam posto. Ovog puta nedostaje 600 miliona dinara da bi bila ispoštovana ustavna norma. 

 

Takođe, što se tiče samih kapitalnih rashoda u pokrajinskom budžetu, da bi Ustav bio ispoštovan, trebalo bi odvojiti 42,8% od ukupnog budžeta AP Vojvodine na kapitalna ulaganja. To je 27,2 milijarde. Međutim, izdvojeno je samo 22,5 posto ili 14,3 milijardi. 

Nedostaje 12,9 milijardi, gotovo polovina sredstava, da bi se ispoštovala ustavna odredba o nivou kapitalnih ulaganja na teritoriji AP Vojvodine. Od 14,3 milijarde 1,3 milijarde, i to jeste pozitivan pomak, jesu transferna sredstva namenskog karaktera za finansiranje kapitalnih rashoda. Ali, nedostaje još 12,9 milijardi da bi to bilo u svemu u skladu sa Ustaovm. 

Pritom, veoma je sporno šta je sve ušlo u 14,3 milijarde koje su opredeljene pokrajinskim budžetom za kapitalne rashode. Ja ću vam dati samo jedan primer. U tih 14,3 milijardi se nalazi, između ostalog, i tri milijarde 633 miliona koji su namenjeni za vodoprivredu. A kada uzmete i pogledate program za vodoprivredu, vidite da se u te tri milijarde i 633 miliona nalazi redovno održavanje regionalnih hidrosistema, redovno održavanje nasipa, redovno održavanje zaštitnih šuma, deo sredstava predviđen za studije, projekte međunarodnu saradnju, materijalne troškove, poslovanje, zarade zaposlenih i druge rashode. Znači, to definitivno nisu rashodi koji imaju kapitalni karakter i ako me sećanje dobro služi, ta vrsta rashoda, recimo samo u ovom programu, se meri stotinama miliona. Tako da je jako upitno da li i ovih 14,3 milijardi koji su navedeni kao rashodi kapitalnog karaktera u stvarnosti taj karakter i imaju.

 

I, naravno, tu se postavlja standardno pitanje i konstantno pitanje sa kojima se već godinama suočavamo. To je pitanje transfernih sredstava. Imamo 60% sredstava u Budžetu koja su transferna sredstva. Pokrajinski budžet ponovo služi kao protočni bojler. To su sredstva sa kojima AP Vojvodina ne raspolaže na način kako bi trebalo da raspolaže. Ako iz tih sredstava izbijemo namenske kapitalne transfere, dođemo do 36,33 milijarde ili 57% Budžeta. 

Dakle, svega 25,5 milijardi ili oko 2,8% Budžeta Republike Srbije iznosi Budžet AP Vojvodine koji je stvarno i realno na raspolaganju AP Vojvodini. Kad taj budžet uporedimo sa sredstvima sa kojima raspolaže Grad Novi Sad ili sa kojima raspolaže grad Beograd, onda ćemo videti koliko je malo finansiranje nadležnosti AP Vojvodine. 

 

Rešenje – Zakon o finansiranju APV

 

Jedino i moguće i Ustavom predviđeno rešenje jeste hitno donošenje Zakona o finansiranju AP Vojvodine kojim bi se obezbedili izvorni prihodi pokrajine, najmanje u visini ustavom predviđenog minimuma finansiranja i finansiranje nadležnosti Republike Srbije na teritoriji AP Vojvodine direktno iz republičkog budžeta, bez ovih transfernih sredstava. Mi smo, ja mislim, samo jednom imali priliku da imamo budžet koji je bio oslobođen transfernih sredstava i to je bilo odmah po donošenju Ustava. Od tog prvog budžeta do dan danas budžet APV se faktički kroz ova transferna sredstva fiktivno naduvava, ali ni tako naduvan on ne dolazi do ustavnog minimuma od sedam posto. 

 

Trudim se da skratim svoje izlaganje i da ne navodim pozitivne strane kojih definitivno ima, jer mi vreme ne dozvoljava. Želim da u drugom delu svog izlaganja da se osvrnem unekoliko i na programe iz poljoprivrede.

 

Smanjena sredstva za vodoprivredu

 

Pohvalno je to što je budžet za poljoprivredu uvećan i što iznosi osam milijardi. Drago mi je što postoji kontinuitet u preduzemanju mera praćenja nekog razvojnog pravca koji je postavljen više godina unazad. Drago mi je što postoji sinergija između pokrajinskih fondova koji daju kreditna sredstva i pokrajinskog sekretarijata. Ali, sa druge strane, imam i nekoliko ozbiljnih zamerki.

 

Koliko se da videti iz predloženih programa, programi su finansirani isključivo iz namenskih sredstava. Iz namenskih sredstava za zemljište isfinansiran je ruralni program. Dakle, nisu data klasična budžetska sredstva, nego sredstva koja su prikupljena iz zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. To su namenska sredstva koja se moraju iskoristiti za program zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Navedeno je da je taj program 2,1 milijardu, sa prenetim sredstvima 2,4 milijarde. Međutim, jasno se vidi iz programa ruralnog razvoja da se tu nalazi i 500 miliona dinara namenjenih ruralnom razvoju iz istog tog izvora. Faktički proizilazi da su verovatno, ne vidi se iz budžeta, jedino sredstva za plate zaposlenih u Sekretarijatu od nekih 130 miliona dinara i sredstva Fondu za razvoj poljoprivrede, klasična budžetska sredstva, dok su sve ovo namenska sredstva koja su trabala biti iskorištena u skladu sa zakonom.

 

Ono što je sporno kod Programa za zaštitu uređenje i korišćenje zemljišta jeste što su ukinuta sredstva koja su se iz tog programa usmeravala u vodoprivredu. Za vodne objekte, za njihovo redovno održavanje sredstva su sa 285 miliona smanjena na 50 miliona. Za investicije sa 160 miliona na nula dinara. Kanalska mreža sa 650 miliona na 480 miliona. Kada se uzme u obzir sinergija sredstava lokalnih samouprava i AP Vojvodine, pojavljuje se razlika od preko 200 miliona dinara. Mislim da posle 2014. godine i poplava koje su nas zadesile, svako zakidanje sredstava u vodoprivredi je veoma opasno i veoma rizičan potez. 

Uvedene su neke nove mere, poput atarskih puteva i ja ne bih da se bavim spekulacijama, ne bih da unapred ukazujem da će se nešto trošiti ili se neće trošiti na zakoniti način, ali imam definitivno zamerku na ovu meru jer lokalne samouprave raspolažu sa svojim sredstvima za poljoprivredu koja uglavnom ne umeju da iskoriste na kvalitetan način. Ono što su lokalne samouprave radile u proteklom periodu jeste upravo finansiranje atarskih puteva i za to su bile sposobne da iskoriste sredstva koja su im na raspolaganju od državnog poljoprivrednog zemljišta. Mislim da nema potrebe da i AP Vojvodina svoje resurse koje, koliko god da su veliki i odnosu na ostale sekretarijate i ostale nadležnosti, ipak nisu dovoljni za poljoprivredu u Vojvodini, koristi na taj način.

 

Problem nastaje i kad se uporedi program ruralnog razvoja sa programom zaštite zemljišta. Pošto u ruralnom razvoju postoje dva segmenta, jedan koji je klasičan ruralni razvoj i drugi segment koji se poziva na mere predviđene u programu za zemljište. Kada ta dva programa ukrstite vidite da tu ima poprilično nelogičnosti. Pa tako u programu ruralnog razvoja imamo finansiranje stočarskog programa od 60 miliona, a onda isti taj iznos imamo u programu zemljišta gde se ta mera zove stimulisanje đubrenja organskim đubrivom za pravna lica. Dakle, da li imamo dve mere od 60 miliona dinara koji se tiču stočarstva ili imamo jednu meru koja je na jednom mestu nazvana ovako, a na drugom mestu nazvana onako? Imamo meru koja se tiče poljoprivrednih savetodavnih službi. Takva mera ne postoji u programu zemljišta, a poziva se na zemljišta. Procenti finansiranja u pojedinim merama su navedeni do 70%, do 50% u drugom programu. Čini mi se da su to grube greške koje bi mogle  da spreče kvalitetno finansiranje poljoprivrede.

 

Prvi put objedinjena rasprava 

o budžetu i još sedam tačaka

 

Branislav Bogaroški je prilikom usvajanja dnevnog reda zamerio što je predložena objedinjena rasprava o Budžetu AP Vojvodine i još sedam tačaka, među kojima je i kadrovski plan AP Vojvodine za 2017. godinu. Kako je rekao reklamirajući Poslovnik Skupštine AP Vojvodine, spajanje svih ovih tačaka onemogućava poslanike da se posvete svakoj od njih na način kako to treba da urade. 

 

- Ovde su tema ozbiljna pitanja, i sam budžet i svi programi koji, doduše, proizilaze iz budžeta ali koji zahtevaju vreme za ozbiljnu raspravu. S obzirom na to da ćemo u svojoj raspravi biti ograničeni na 10 minuta, odnosno na pet minuta za poslanike, mislim da nećemo moći da na kvalitetan način pretresemo teme od kojih zavisi funkcionisanje AP Vojvodine u 2017. godini. Stoga smatram da je time povređen poslovnik. Do sada praksa nije bila da se te tačke spajaju sa budžetom. Do sada se o budžetu, rebalansu budžeta i završnom računu uvek raspravljalo kao o posebnoj tački dnevnog reda, bez spajanja sa drugim tačkama, bez obzira da li iz njega proizilaze ili ne – kazao je predsednik poslaničke grupe LSV. 

 

Glasajući o povredi poslovnika na koju je Bogaroški ukazao, vladajuća većina se izjasnila da nije bilo povrede Poslovnika, te je rasprava o Budžetu APV i još sedam tačaka dnevnog reda bila objedinjena. 

 

(BILSV, 20.12.2016)