BEOGRAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je danas da će poslanici LSV podržati predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer bi, kako je rekao, bilo krajnje nemoralno da ligaši ne glasaju za nešto za šta se bore već godinama. On je istakao da je zakon dobar potez napred, ali je napomenuo da se sledeći put ne sme čekati ovoliko godina na donošenje zakona, već da on bude usvojene pre nego što šteta bude napravljena. Čanak je ukazao i na ostale probleme u poljoprivredi, kao što su posledice suša, poplava, nedostatak odvodnjavanja i navodnjavanja i problem sa obnovom kanalske mreže u Vojvodini. 

Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku.

Pre nego što bih rekao par reči o ovom zakonu, hteo bih da primetim da je u diskusiji o ovoj temi u više navrata spominjan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je donet 2009. godine, kao osnovni uzročnik svih zala protiv kojeg sada treba da se izborimo. Tačno je da je Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao i najveći deo naših partnera iz poslaničkog kluba, glasala za taj Sporazum. Međutim, ja bih podsetio na jednu vrlo važnu stvar, da je SSP regulisano sa jedne strane mnogo drugih stvari, pošto je on išao u paketu, uključujući i belu šengensku listu, na koju nisam primetio da je iko ikad imao primedbe, dokle ne bi došlo da smo odbili taj Sporazum. I, podsetiću, takođe, na jednu činjenicu koje se ljudi, koji su sedeli u ovoj sali u tom trenutku, možda sećaju, a to je da je u isto vreme glasano i o SSP-u i o Energetskom sporazumu. Podsetiću da je za SSP glasalo 145 narodnih poslanika, a za Energetski sporazum 220. Liga socijaldemokrata Vojvodine, konkretno, nije bila među tima koji su glasali za Energetski sporazum, jer smo već tada govorili da je predavanje NIS-a u ruke druge države praktično isto kao kada biste iznajmili svoju jetru alkoholičaru, da pije na vaš račun, a vama ostane posle samo ciroza. 

Borba LSV počela 2015.

Pitanje SSP-a je daleko kompleksnije i ja ne bih pojednostavljivao pridruživanje Evropskoj uniji i taj bitni korak koji je morao biti učinjen, to je SSP, sa ovim konkretnim pitanjem. Tim pre što su se pojedine države koje su članice EU, kao što su Slovačka i Mađarska, veoma oštro suprotstavile ničim omeđenom prometu poljoprivrednog zemljišta. Uprvo zbog toga još 18. oktobra 2015. godine u Beloj Crkvi je LSV pokrenula akciju da se prikupi 100.000 potpisa, da pokušamo da prikupimo 100.000 potpisa da se pokrene referendum oko zaustavljanja prodaje zemlje strancima i učinili smo sve što smo mogli na tu temu. Sedamnaestog novembra 2015. je Skupština AP Vojvodine donela šest amandmana koje je predočila Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji je cilj bila zaštita poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje prodaje zemlje strancima. Mi smo došli u poziciju da 25. novembra 2015. godine se traži od Lige socijaldemokrata Vojvodine da se iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu i da se pristupi pisanju novog zakona. Dva puta sam lično upozorio ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković da čini strašnu grešku sa tim zakonom i da će to jednostavno upropastiti hiljade porodica u Vojvodini. Nažalost, uprkos svemu tome, nije bilo odgovora tadašnje Vlade. 

Dakle, za stanje je odgovorna ne samo ova Vlada, nego i vlade pre toga. Kada kažem da je sa jedne strane ova Vlada odgovorna za stanje a sa druge strane pozdravljam ovakav predlog zakona, to naizgled izgleda kao kontradiktorno. A ja ću zbog toga to precizirati. Mi smo veoma zadovoljni idejom da se ovako zakonski to reguliše. I veoma smo zadovoljni time da se to učini, ali je šteta već načinjena. Ta je šteta mogla biti sprečena ili barem znatno umanjena da je ovaj zakon donet ranije. 

Ko kontroliše investitore 

u ophođenju prema zemljištu?

Ja ću vas podsetiti da smo još pre dve godine imali situaciju pomora pčela u Vojvodini, vi se toga, gospodine ministre, dobro sećate. Dana današnjeg ne znamo kako je došlo do toga da skoro 3.000 košnica pčela u Vojvodini ugine. A, podsetimo se važne stvari - da bez tih pčela u Vojvodini, ne samo u Vojvodini, ali bez pčela 80% poljoprivrednih kultura ne bi dalo ploda. Dakle, govorimo o veoma ozbiljnim stvarima tim pre što se sumnja da su pčele trovane pesticidima koji su korišćeni upravo na parcelama na kojima gazduju inostrani investitori. Nikada nismo dobili odgovore na to. Ja bih voleo da me opovrgnete u ovome konkretnim dokazima. Ali, konkretnih dokaza nema jer nikad istrage nije bilo, da smo nešto znali o tome. 

S druge strane, ko vodi računa o tome kako postupaju i kako se odnose prema tom, nemojte zaboraviti, neobnovljivom resursu, kao što je obradivo zemljište. Da li je tačno, gospodine ministre, ili nije, da na pojedinim parcelama inostrani investitori po pet puta seju istu kulturu i da ne poštuju elementarna pravila plodoreda? Da li je tačno da se na taj način zemlja nepovratno ispošćava i na taj način uništava poljoprivredno zemljište i da ćemo doći u poziciju da - upravo zbog toga što se ne vodi računa o tome šta rade inostrani investitori i prema njima se država odnosi majčinski a prema domaćim proizvođačima maćehinski - neobnovljiv resurs, kao što je poljoprivredno zemljište, bude izraubovan i uništen, kao što je to trenutno situacija sa naftom i prirodnim gasom u Vojvodini, koji će, kada ruski partner završi svoje raubovanje tog prirodnog resursa, jednostavno biti uništen?

Dakle, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja donošenje ovog zakona. Moje pitanje je vrlo jasno i na njega čak i ne tražim odgovor – zašto ste čekali do poslednjeg minuta da se taj zakon donese? Hvale je vredno to što se on donosi, ali zašto je čekano ovoliko? Zašto su štete već napravljene? Šta će biti sa ostalim problemima u poljoprivredi – sa sušom, sa poplavama, sa odvodnjavanjima, navodnjavanjima, obnovom kanalske mreže u Vojvodini, sa izmuljavanjem kanala kod kojih je, znate i sami, najveći problem u navodnjavaju i odvodnjavanju, upravo zbog toga što je deponovanje mulja glavni problem vodoprivrede u Vojvodini koja ne može, ako se ne shvati kao strateška stvar, rešiti? 

Gazdovanje vodama – problem u najavi

S druge strane, gazdovanje vodama je nešto od čega ćemo ozbiljno imati problema u narednom periodu, jer Sremska Mitrovica je jedva spašena prošli put, da ne bude potopljena. Ali, to se jednom uspelo. Razlog je vrlo jednostavan, zato što je 60-ih godina, posle katastrofalnih poplava Dunava 1965. godine, tadašnja Jugoslavija napravila čitav plan dizanja brana i bedema, vodozaštitnog pojasa, da bi se mogli prihvatiti visoki vodostaji. Dunav se izlivao u zemljama koje prethode Jugoslaviji, u Nemačkoj, Češkoj, Čehoslovačkoj itd. Sada su i oni podigli nasipe. Dizanjem nasipa dići će se vodostaj u našim krajevima. Dakle, samo je pitanje vremena kada ćemo doći u poziciju da se naš sistem odbrane od poplava pokaže nedovoljno efikasnim. Ako se u to strateški ne investira, ako se strateški ne opredeli na odgovorno gazdovanje tim neobnovljivim resursom - a znamo da su voda i hrana ovoga trenutka beskonačno značajne, jer naročito u svetlu klimatskih promena Vojvodina vrlo lako može da se pretvori u pustinju, koju s vremena na vreme do grla poplave nabujale reke - time bismo izgubili jedan od poslednjih izvora elementano zdrave proizvodnje na ovim prostorima. 

I zato će Liga socijaldemokrata Vojvodine glasati za ovaj zakon. Ali, odmah da se razumemo, ne zato što mislimo da je to dobro što se on sada donosi, nego zato što bi bilo krajnje nemoralno da ne glasamo za nešto za šta se borimo već godinama i smatramo da je ovo dobar potez napred, ali Vas molim da sledeći put ne čekate ovoliko godina da donesete neki zakon, kada su štete već nastupile, nego da to uradite pre nego što se to dogodi. 

Centralizacija će istrebiti ¾ stanovništva

van Beograda

Replicirajući ministru poljoprivrede, Nenad Čanak je naglasio da se prilikom rešavanja problema navodnjavanja mora voditi računa i o tome kojom vodom će se navodnjavati.

- Zato što u uslovima ovakvih neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate. Da bi se, navodno, dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju na bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa, mi dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i dolazimo u poziciju da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada. Jer, ako se to ne reši, mi ćemo doći u poziciju da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija – ukazao je lider LSV.

Istakao je i da lokalne samouprave, zbog centralizacije, nemaju novca da reše ove probleme. 

- Permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanje krivice na njih za sve što ne valja u ovoj zemlji jedan je štetan proces dalje centralizacije koji će dovesti do potpunog gušenja, i privrednog i svakog drugog života, van Beograda. I ako će ova Vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za bukvalno istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje koje ne živi u Beogradu – zaključio je Nenad Čanak. 

(BILSV, 24.08.2017)