BEOGRAD –Tokom načelne rasprave o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola neophodnih za realizaciju "Beograda na vodi", poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić upitala je premijera Srbije Aleksandra Vučića hoće li se i za rešavanje vitalnih problema u AP Vojvodini donositi leks specijalis, kao u ovom slučaju.

Dodala je da bi u tom slučaju na galeriji Narodne skupštine volela da, kao što su danas prisutni odbornici Skupštine grada Beograda, budu prisutni predstavnici pokrajinske vlade i skupštine.

Zašto i mi nemamo?

Lazićeva je ukazala da nema ništa protiv gradnje Beograda na vodi, niti želi da se upušta u to, ali da želi da i u Vojvodini bude nečeg sličnog.

– Dolazim iz Novog Sada i verujte mi da čak ne znam ni gde se nalazi ovaj prostor za izgradnju Beograda na vodi, a intimno me ni ne zanima puno. Nemam primedbu da Beograd bude lep i uređen, naprotiv. Dolaziću da ga razgledam kao turista, ali želim da istaknem nešto drugo - ne smeta mi što će Beograd da ima, ali mi smeta što mi nemamo – rekla je Lazićeva. Kao jedan od loših primera ulaganja poslanica LSV je navela put od Novog Sada do Rume, na kome postoji deonica od 150 metara koja se, usled obilnih prošlogodišnjih kiša, odronila. Samo ta deonica je rekonstruisana, a ostatak puta je „zakrpa na zakrpu“, navodi Lazićeva i upozorava da se pojavljuju i novi odroni.

– Mi smo u 2015. godini, gledamo kako se grade mostovi u Beogradu, putevi i tuneli širom Srbije. Most u Novom Sadu, koji je porušen tokom bombardovanja, kao što znate, još nije završen, zgradu televizije u Novom Sadu više niko ni ne spominje. Samo se, eto, u Vojvodini rekonstrukcija puta od 150 metara proglašava nekako značajnom i obeležava tablom – rekla je Lazićeva. Jedna od najnovijih potreba u AP Vojvodini, ističe ona, jeste izgradnja mosta kod Bačke Palanke, koji treba da omogući lakšu komunikaciju između sela koja administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, a nalaze se u Sremu, a koja su zbog ulaska Hrvatske u EU izgubila mogućnost da koriste pogranične legitimacije, već moraju da koriste pasoše.

Kad će Banatska magistrala?

– To otežava  komunikaciju i rad tog stanovništva. I tu se ne zna kada će se taj most graditi – dodaje Lazićeva. Podsetila je da je još 2010. godine, kada je ministar za infrastrukturu bio Milutin Mrkonjić, bilo govora o izgradnji takozvane Banatske magistrale - puta od rumunske granice, preko Zrenjanina i Novog Sada do Rume, do spajanja sa autoputem, gde bi jedna od najznačajnijih deonica bila izgradnja tunela kroz Frušku goru.

– Istraživanja o mogućnostima probijanja tunela obavljena su još sredinom devedesetih godina, a u prostornom planu Fruške gore, koji je donet još 2005. godine, planirano je da ulaz u tunel bude negde kod Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga, gde bi se Irig obišao. Studiju o izvodljivosti tada je finansirala pokrajinska administracija. Posle toga se to više nije spominjalo i ovaj tunel se ne spominje – upozorila je Lazićeva. Podsetila je i da je najveći značaj tunela u tome što bi se na taj način zauvek rešio ogroman problem prolaska teretnjaka kroz Frušku goru i Irig, gde dnevno ovom saobraćajnicom prođe 10 do 12 hiljada vozila.

(BILSV, 07. 04. 2015)