SREMSKA MITROVICA – Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik Đorđe Stojšić trenutno vrši funkciju poverenika Gradskog odbora LSV u Sremskoj Mitrovici.
Stojšić je osnovnu školu završio u Sremskoj Mitrovici, a školovanje je nastavio u SAD gde je diplomi-rao finansije na državnom univerzitetu u Vičiti. U profesionalnoj karijeri Đorđe Stojšić je radio na više odgovornih poslova u javnom sektoru i inostranim kompanijama. Aktivista Lige socijaldemo-krata Vojvodine u Sremskoj Mitrovici bio je od njenog osnivanja. U intervjuu za sremskomitrovačke “M-novine” Đorđe Stojšić govori o trenutnoj političkoj situaciji u Vojvodine, vezanoj pre svega za deklaraciju, a na početku se osvrnuo na vreme kada se vratio sa školova-nja u Americi. Svoj povratak iz Amerike vezuje za postpetooktobarsku euforiju koja je vladala za vreme vlade Zorana Đinđića.
– Posle Petog oktobra bila potpuno drugačija atmosfera nego sada. Tada se mnogo ljudi vratilo iz inostranstva, u nadi da će se ovde stvari značajno promeniti. Vladao je pozitivan duh. Na žalost, posle 12 godina ništa se nije značajno promenilo. Nešto malo, ali daleko od onoga čemu smo se nadali. Ponovo je nastupio trend odlaženja mladih i obrazovanih ljudi koji više nemaju ideju da se vraćaju – kaže na početku razgovora Đorđe Stojšić.
Nedavno ste negde izjavili da je Demokratska stranka Bojana Pajtića bolja od Đilasove. Tako su bar novine prenele vašu izjavu.
– Nisam tako rekao. Moja izjava nije dobro preneta. Liga socijaldemokrata Vojvodine sa DS sara-đuje dugi niz godina. U toj saradnji prisutni su i usponi i padovi. Nakon dugih godina saradnje mi sa pokrajinskim delom DS nemamo nepoznanica. Sa novim rukovodstvom u Beogradu tih isku-stava nemamo. Dragan Đilas se osvrnuo u jednom momentu na izjave Bojana Kostreša, što je bi-lo čudno. Od svih izjava na političkoj sceni on se osvrnuo baš na izjavu Bojana Kostreša vezanu za koncept autonomije. Mi ne znamo kakva su razmišljanja novog rukovodstva DS u Beogradu jer daju oprečne izjave, i u tom smislu sam, ja sam dao tu izjavu koja je nije dobro interpretirana.
Zašto prete smrću Bojanu Kostrešu i vama? Šta je to u vašem političkom delovanju što toliko iritira ekstremiste i da li se osećate ugroženo?
– Ja sam dao izjavu u vezi bivšeg ruskog ambasadora gospodina Konuzina i komentarisao sam izjave sadašnjeg ambasadora koji je rekao da Srbija nema budućnosti u Evropskoj uniji, nego da životno snagu treba da crpi iz Rusije. Mi smo kao LSV ranije tražili da Konuzin zbog svojih izjava bude proteran iz Srbije. Da je to urađeno u skladu sa diplomatskim normama mislimo da
današnji ambasador ne bi polemisao na temu naših unutar državnih pitanja. Nakon toga je dotični gospodin zvao u centralu stranke i rekao da ja ne bi trebalo da izlazim iz kuće jer može svašta da mi se desi, a Kostrešovim roditeljima je stiglo preteće pismo u kom je stajalo da će Bojan da dobi-je metak u čelo. I pre dve nedelje mu je stiglo još jedno preteće pismo. Mi smo to prijavili policiji. Malo - malo pa se desi da neko od političkih aktera bude fizički napadnut ili mu se preti. Čedomi-ra Jovanovića su fizički napali, naš predsednik Nenad Čanak imao više puta problema. Sad se preti premijeru i gospodinu Vučiću, tako da je to postalo svakodnevica.
Pokrajinski odbor DS u poslednje vreme vodi žestoku političku kampanju za autonomiju vojvodine. Da li je Demokratska stranka Ligi ukrala ideju autonomije? Navikli smo da je autonomija jednako Liga, a sada se ta slika malo menja
– Ideja autonomije je veća od bilo koje stranke. Mi to vidimo na jedan način, DS na drugi. Njihovo viđenje je u poslednje vreme sve bliže našoj ideji. To znači da je naš program dobar, s obzirom na to da mu se mnogi pridružuju. Mi ne polažemo tapiju na tu ideju, ko god želi da nam se pridruži u borbi za autonomiju je dobro došao. Više puta do sada bili smo principijelniji, nismo želeli da popu-štamo. Njihova centrala je u Beogradu, oni moraju da misle na neke šire interese i više puta su bi-li skloni kompromisima koji su na kraju naneli dosta štete autonomiji Vojvodine. Od čuvenih se-dam posto, statuta, omnibus zakona i tako dalje. U DS uvek stav centrale prevlada. Mi taj pro-blem nemamo, kad god su na našem fonu mišljenja dobrodošli su. Ne mislimo da ta ideja autono-mije može da se ukrade. Sutra mogu da se pojave neke nove stranke koje će biti još radikalnije. Ljudi vrlo dobro vide te razlike. A to se najbolje vidi po rezultatima prošlogodišnjih pokrajinskih iz-bora na koje smo izašli sami i dobili glasova više nego ikad. Sto deset hiljada glasova, znači da bi-rači vide razliku između iskrenog zalaganja za autonomiju i dnevnopolitičkog kalkulisanja.
Kako komentarišete Deklaraciju o zaštiti prava Vojvodine, naročito u svetlu amandmana koje je podela LSV?
– Ja nisam poslanik u pokrajinskom parlamentu, ali smatram da defakto postoji kontinuitet vojvo-đanske autonomije kroz istoriju, samo je pitanje za koju godinu želite da se odlučite. Moderna Evropa počiva na antifašizmu. Stavljen je znak jednakosti između Dana pobede i Dana Evrope i po meni je dobro što je uzeta 1945. godina. Ako želimo da budemo deo Evrope treba da se pozi-vamo na tekovine koje su ugrađene u temelje današnje evropske zajednice naroda. Oslobođenje od fašizma je nešto na čega, bar mi iz Vojvodine, treba da budemo ponosni. Iz Drugog svetskog rata samo izašli kao pobednici, sa 15 brigada i tri divizije, sa svojim glavnim štabom i sa svojim Narodnooslobodilačkim odborom koji je posle prerastao u Skupštinu Vojvodine. To su neke stvari koje nemaju nikakve veze sa komunizmom, nego imaju veze sa borbom protiv fašizma. Narav-no, mnogi danas, i u Vojvodini, bi želeli da je istorija bila drugačija, pa bi želeli da se to mnogo ne spominje, ali je tako kako je.
Kako vi gledate na današnji odnos države prema antifašizmu?
– Vojvodina je kao i neki drugi delovi Srbije takođe bila pod okupacijom, ali je antifašistički pokret bio izuzetno jak. U početku je najjači bio u Banatu, a kasnije dominantan u Sremu. O tome posto-je svedočanstva. Kod nas bi mnogi da vrše reviziju istorijskih činjenica i veličaju se saradnici oku-patora. Mnogi ljudi koji danas participiraju u politici su potomci onih koji su sarađivali sa okupato-rom i iz svojih, ličnih razloga žele da se ta revizija napravi.
(BILSV, 22. 05. 2013.)