NOVI SAD - Članovi novoformirane devetočlane Radne grupe za donošenje zakona o svojini Republike Srbije dobili su zadatak da, do kraja praznika, prouče nekoliko već pripremljenih dokumenata u vezi sa vraćanjem imovine pokrajini i lokalnim samoupravama i da na prvi sledeći sastanak dođu sa pripremljenim predlozima, najavio je u intervjuu za "Politiku" predsednik te radne grupe Bojan Kostreš.

Kao nulta verzija budućeg predloga zakona uzeta je verzija koju su ranije uradile stručne komisije Vlade Srbije, a među dokumentima koja se takođe razmatraju jesu predlog Stalne konferencije opštine i gradova, stranke G 17 plus, kao i popis imovine koji je uradila Vlada Vojvodine. Kostreš očekuje da će konačnu verziju zakona pripremiti do kraja maja, nakon čega bi trebalo da je usvoji vlada i po hitnom postupku uputi parlamentu. Za razliku od rokova koje su utvrdili, o tome šta će sadržati budući predlog odlučivaće predstavnici stranaka DS, LSV, G17 plus i SPS i stručnih službi vlada Srbije i Vojvodine, koje su članovi komisije. 

"Lično sam na stanovištu da ovim zakonom moraju da se anuliraju posledice Miloševićevog puča iz 1988. godine i da se Vojvodini vrati sve čime je do tada upravljala: železnice, putevi, pošta, lutrija, elektroprivreda, statistički zavod...

Na moju veliku žalost, usamljen sam sa ovakvim stavom, tako da imam prilično veliki otpor od ostalih članova komisije. Nadam se da će me kolege iz Vojvodine, kojih je u radnoj grupi još četvoro, podržati bar u nekim predlozima, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju. Mislim da se do nacrta zakona ne sme doći preglasavanjem jer nas takav predlog nikud ne bi odveo.
 
Zar zaista očekujete da će i predstavnik SPS-a podržati ideju da se "demontira" Miloševićev sistem? 
"Probaću da ih ubedim snagom argumenata, mada mislim da čovek koji živi u Vojvodini ne mora da bude ubeđivan u to šta je šira autonomija značila za pokrajinu i za kvalitet života u njoj. Ne možemo zanemariti političku pripadnost članova komisije, ali moramo pokušati da nađemo zajednički stav. Da je to lako, zakon bi bio usvojen pre godinu i po dana, kada mu je bilo vreme.
 
Zašto očekujete da ćete uspeti u onome što, recimo, prethodna komisija nije? 
"Svestan sam pogubnih posledica koje po funkcionisanje i kvalitet života u pokrajini i lokalnim samoupravama, ali i u pogledu evropskih integracija ima nedonošenje ovog zakona, i zato sam optimista. Cela ta priča u vezi sa donošenjem Statuta Vojvodine, vraćanjem imovine, pa i decentralizacijom i regionalizacijom države traje tako dugo, što samo potvrđuje da oko tih pitanja postoje velike političke nesuglasice u državi, ne samo na relaciji vlasti i opozicije, već i u vladajućoj koaliciji, ali i unutar samih stranaka. Smatram da je uloga Lige socijaldemokrata Vojvodine da pokrene stvari, kada one već zapnu u ćorsokak. Setite se da je isto bili i kada je usvajan Statut Vojvodine, a i ova komisija je formirana posle sastanka lidera LSV Nenada Čanka sa premijerom Cvetkovićem. Nažalost, taj zakon sigurno neće izgledati onako kako bih ja želeo, ali je dobra vest da ću uspeti da ga dovedem do kraja.
 
Znači, Vi ste već spremni na kompromise. Od kojih zahteva ćete odustati? 
"Ne mogu unapred javno da govorim o strategiji, jer bi to oslabilo moju pregovaračku poziciju. Sačekajmo da čujemo kakve predloge će izneti ostali članovi radne grupe.
 
Kako komentarišete to što ste Vi, kao predstavnik stranke koja je često označavana i kao separatistička, sada postali nosilac priče o decentralizaciji? 
"To samo govori da su optužbe kako je Nenad Čanak vođa separatističkog pokreta bile lažne i da su služile tome da se LSV diskredituje. Na svu sreću, istina pre ili kasnije pobeđuje, a premijer Cvetković je prepoznao kapacitet LSV da predvodi ovaj deo reformi našeg društva.
 
Da li mi govorimo o istom onom LSV-u koji ima program Vojvodina republika? 
"Ako precizno pročitate šta piše u programu Vojvodina Republika, i izbacite taj naziv "republika", videćete da on podrazumeva decentralizaciju Srbije na šest organizacionih jedinica koje pored Vojvodine i Kosova podrazumevaju još grad Beograd, Šumadiju, jugoistočnu Srbiju, Sandžak ili Rašku oblast, što je danas manje-više konsenzusni pristup svih stranaka koje se zalažu za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije. Videćemo da li ćemo u pripremi zakona kojim će biti precizirana republička, pokrajinska i lokalna imovina uspeti da pomirimo različita politička gledišta. Ja sam, priznajem, optimista.

(Politika, 29. 04. 2011.)