Bez dobrog školskog sporta nema vrhunskih sportista

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2013. | Komentara: 0

Bez dobrog školskog sporta nema vrhunskih sportista

Od kada je pre godinu dana stupila na dužnost pokrajinske sekretarke za sport i omladinu, Marinika Čobanu je zacrtala da će prioritet njenog resora biti školski sport, piše današnji Dnevnik. Jer, vrhunskim sportom, po njenoj oceni, treba da se bavi država, a posao njenog sekretarijata je, kaže, da obezbedi uslove deci da vežbaju, sve uz opasku da bez dobrog školskog sporta nema ni prave baze za takmičarski i vrhunski sport.

marinika

Stoga je pre osam meseci oformljena radna grupa i pristupilo se izradi Nacrta strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini. Kada je taj posao početkom godine završen, krenule su javne rasprave, kako bi nacrt bio dopunjen sugestijama i predlozima sa terena. Do sada se o predloženoj Strategiji razgovaralo u Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu i Somboru, a slede Kikinda (sutra) i Novi Sad (sreda).
- U svim ovim gradovima i opštinama pozdravljen je Predlog strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini. Naročito su je pozdravili profesori fizičkog vaspitanja, jer je i u nacionalnoj strategiji školski sport definisan kao prioritet. E to je ono što je na papiru, ali u praksi izgleda mnogo drugačije. U najvećem delu Vojvodine sale za fizičko vaspitanje su odavno zagazile u četvrtu deceniju. A sale za fizičko spadaju u osnovna učila kao što su to i tabla i kreda. Uz to, u APV još uvek imamo 36 škola koja nemaju salu za fizičko, tako da u okviru naše Strategije planiramo rešavanje i tih problema. Istovremeno, mnogi su pozdravili i inicijativu Sekretarijata da u maju naredne godine ponovo održimo Sportsku olimpijadu školske omladine Vojvodine (SOŠOV), posle 35 godina pauze - kaže Marinika Čobanu za Dnevnik.

Kako je došlo do te inicijative?

- Nakon stupanja na dužnost pokrajinske sekretarke za sport i omladinu, ja sam u Dnevniku pročitala tekst vašeg kolege Miroslava Stajića o SOŠOV-u, pozvala sam ga i tako je krenula cela priča. Došli smo do zaključka da je važno obnoviti SOŠOV, a onda smo to sve proširili na celu problematiku školskog sporta u Vojvodini i šire. Na kraju je formulisana Strategija, tako da mogu da kažem da je Dnevnik na neki način naš partner u celoj ovoj inicijativi. Eto, točak se zavrteo baš s tim vašim tekstom.

Koji su najčešći problemi i primedbe s kojima ste se susreli na tim javnim raspravama?

- Ono što smo mi detektovali kao probleme istaknuto je na svim javnim raspravama. Prvo, to su lekarski pregledi koji ne potpadaju pod primarnu zdravstvenu zaštitu pa se plaćaju, a obavezni su po Zakonu o sportu.Pre svakog takmičenja, pa i školskog, morate da uradite lekarski pregled. Mi smo povodom toga bili kod ministarke zdravlja Slavice Đukić dejanović, ali nam je ona rekla da to nije u nadležnosti njenog ministarstva, već Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Ali, i tamo smo dobili odgovor da to nije ni u njihovoj nadležnosti. U svakom slučaju, mi i dalje mislimo da je ovo nadležnost zdravstva i to ćemo istaći u okviru predloga Strategije koji ćemo izneti pred Vladu i Skupštinu APV.
Naše rešenje je da se u okviru redovnog sistematskog pregleda dece uradi još i EKG. Tako će deca kroz redovan sistematski pregled obezbediti i kontrolni zdravstveni pregled potreban za sportsko takmičenje. Već imamo dobar primer u Kikindi, gde se Opština u saradnji sa Zdravstvenim centrom obavezala da će finansirati sve lekarske preglede za decu. Ali, iako je to dobar potez, ne može biti svuda primenjen, a zakon vas prosto obavezuje na to.

Šta ste još uočili kao teškoće?

- Primećeno je da deca od prvog do četvrtog razreda nemaju kao nekad profesora fizičkog vaspitanja koji asistira učiteljicama, što je važno, jer u tom uzrasnom periodu se stiče najveći broj veština. Nastavnici fizičkog vaspitanja kažu da onda od petog razreda treba decu ponovo da uče sve od početka. Za nas je veoma važno i to da smo školski sport podigli na nivo javnog zdravlja i da to uvek potenciramo. Nama je prioritet javno zdravlje dece i zdravi stilovi života. I to ne samo zato što imamo sve više gojazne dece i dece sa raznim deformitetima kičme, ortopedskim problemima, već zato što se zajedništvo koje se stvara u tim godinama i navika da se vežba i zdravo živi - odražava na kasnije godine. Zato je nama školski sport prioritet.

Koje su bila najčešće kritike koje ste dobijali na javnim raspravama?

- Uglavnom na slabu opremljenost školskih sala i otvorenih terena. Profesori fizičkog vaspitanja su se žalili da kada žele da sprovedu predviđeni plan i program, da nemaju s čim to da urade, da nemaju adekvatne uslove. I na kraju imamo akutni problem komercijalizacije školskih sportskih objekata, naročito zatvorenih sala. Tu ima i slučajeva zloupotrebe. Školski inspektori su, recimo, utvrdili da se sale izdaju sportskim klubovima u vreme trajanja nastave, što je nedopustivo. Osim što deca nisu prioritet, ti klubovi uništavaju sportske objekte, a ne ulažu ništa u njih.

Ovo ne znači da smo mi protiv klupskog sporta. Ali, mora se napraviti razlika između klupskog sporta, u kojem treniraju školska deca, u odnosu na školski sport. Školski sport čine nastava fizičkog vaspitanja i školske sportske sekcije, koje su u opisu radnog mesta profesora fizičkog vaspitanja. To praktično znači da se svakom detetu, koje nema novca da se učlano u sportski klub, mora omogućiti da se bavi sportom i rekreacijom u okviru svoje škole u sportskoj sekciji. Deca osim vežbanja i zdravih stilova života treba da usvoje i fer plej odnos prema protivniku, fer navijanje, i da se te vrednosti neguju, jer je upravo akcenat na vaspitanju.

Na javnoj raspravi u vršcu jedan profesor je istakao kako su oni ponosni na to što rano otkrivaju sportske talente u svojoj školi. Ali, ja sam mu rekla da to nije njegov posao, već da svu ili što veći broj dece angažuje da vežbaju, da ih nauči da žive zdravo i kako da se ponašaju, pa tek onda da se takmiče. Takmičarski segment je poslednji u nizu važnih.

Koliko još opština i gradova planirate da obuđete?

- U ponedeljak je na redu Kikinda, a u sredu je predviđena završna javna rasprava u Novom Sadu. Nakon toga ćemo sve sugestije i preporuke koje smo sakupili u ostalim gradovima i opštinama sumirati i uključiti u osnovni tekst predloga strategije. Onda ću ja uspred Sekretarijata s tim tekstom izaći pred Vladu APV u nadi da ću dobiti apsolutnu podršku, a onda isto to ću predložiti Skupštini Vojvodine na usvajanje. Tek onda će Strategija imati pravu težinu i legitimitet i što više škola moći će da uključi u njenu primenu. Ona već ima i konkretne mre, koje smo nazvali „aktivne škole", s ciljem da škole koje primenjuju preporuke iz strategije dobiju poseban status, da budu drugačije bodovane i nagrađivane, pa kada roditelji sutra budu birali školu koju će pohađati njihovo dete, da im je u interesu da to bude škola u kojoj se neguju zdravi stilovi života.

I na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu ste ostavili mogućnost da svi koji to žele dostave pitanja, sugestije i komentare u vezi sa Strategijom. Da li je to urodilo plodom?

- Pošto nismo mogli da obiđeno svih 45 opština u gradova u AP Vojvodini onda smo se odlučili i na ovaj potez. Dobili smo dosta predloga i sugestija i to svakodneno obrađuju kolege koje su zadužene za školski sport u Sekretarijatu. Jednostavno, uz svu stručnost i dobru volju ljudi koji su radili u radnoj grupi, neke stvari s terena i iz direktnog iskustva su i mogle da im promaknu. Zato nam je važno da se što više ljudi uključi. Sve se to kristališe i čisti kako bi postalo sastavni deo strategije.

Ovo je jedini Predlog strategije školskog sporta u Srbiji, a pohvala je stigla i od ministarke omladine i sporta Alise Marić?

- Da, mi smo u kontaktu s nekim kolegama u Ministarstvu omladine i sporta, ali sa ministarkom, nažalost, još nismo. Mesecima sam uporno tražila kontakt, ali nikada nisam bila pozvana, niti smo dobili priliku da je ugostimo, iako su sve opcije u opticaju. Ali, čulo se za ovu Strategiju i ministarkini pomoćnici su nas kontaktirali u želji da im pošaljemo naš materijal kako bi ga uvrstili u Opštu strategiju sporta koja je u pripremi. Mi smo, naravno, pristali, ali smo ih zamolili da sačekaju da se to sve završi na nivou Vlade i Skupštine AP Vojvodine, jer nam je to prioritet. To je nešto čime se ponosimo.

Primer dobre prakse

Osim Predloga strategije, još mnoge dobre stvari kada je u pitanju školski sport, pa i sport uopšte, protekle su iz Vojvodine i iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

- Tačno. Školski sport je na neki način i ponikao u Vojvodini, tako da će dobar deo Strategije u uvodu i objasniti zašto je školski sport važan, a sadržaće i kratki istorijat razvoja školskog sporta kod nas. Zatim, mi smo bili primer dobre prakse u mnogo čemu s obzirom na to da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu osnovan nekoliko godina pre republičkog Ministarstva za sport. Tako su mnogi propisi, koji su zapravo počeli da uređuju sistem sporta, i pre Zakona o sportu potekli iz ovog sekretarijata. Prve kategorizacije su ovde urađene, a onda su primenjene i u Republici, baaš kao i razni standardi. Nama je čast da je nekom ono što radimo vredno pažnje.

(BILSV, 02.06.2013)




Iz medija | Četvrtak, 24. 11. 2022. | Komentara: 0

Kostreš: Odlučan sam da ispravimo greške

"Ono što je najvažnije jeste da Liga treba da se, u periodu koji je pred nama, modernizuje i da pronađe nove načine komunikacije sa svojim biračima i sa građankama i građanima Vojvodine. Nama je važno da u prvi plan stavimo ono kako ljudi u Vojvodini žive, bez obzira na njihov maternji jezik, veru, naciju, poreklo, mesto odakle su i kada su u Vojvodinu došli."
Iz medija | Ponedeljak, 21. 11. 2022. | Komentara: 0

Kostreš: Nismo separatisti, ni izdajnici

Unošenje zastave Republike Srbije na Kongres Lige socijaldemokrata Vojvodine, što se desilo prvi put za 32 godine dugu istoriju stranke, bila je moja jasna poruka svima da je Srbija naša zemlja i da mi nismo ni separatisti, ni izdajnici. Bogata Vojvodina može da znači samo jaku Srbiju!
Iz medija | Subota, 19. 11. 2022. | Komentara: 0

Čanak: Šta god LSV da odluči, to ću sa čašću raditi

Lično nikada nisam imao nikakvih političkih ambicija! Ja sam izdajnik jer nikad nisam uskliknuo s ljubavlju: „Vučiću ped*ru“, jer je to mera opozicionarstva valjda. Kada se sve stavi na gomilu, jasno je da su moji najveći gresi, pored tog, jedna kafanska tuča i što sam vozio sanke po zasneženom Novom Sadu. Glavna primedba im je što sam predugo predsednik LSV, e pa da vidim šta će sad da smisle! Ovako za Kurir političar Nenad Čanak komentariše to što se prvi put za 32 godine neće kandidovati za predsednika LSV na kongresu stranke koji se održava danas u u Novom Sadu. 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook