NOVI SAD / BEOGRAD – Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, izjavio je nedavno da se niko od aktuelnih političara ne bavi ljudima koji žive na Kosovu ili očuvanjem kulturnog nasleđa, već da „svi pričaju o parama i svađaju se oko plena“. Stoga je Danas, pisanim putem, upitao predsednika LSV, kako u tom smislu, borbe za plenom, određuje vrlo konkretna imena koja su na čelu srpske zajednice na Kosovu, a koje direktno kontroliše SNS, odnosno Aleksandar Vučić.

- Mislim da ste potpuno pogrešno razumeli ono što sam rekao. Poenta je da je Kosovo u Beogradskoj „visokoj politici“ već dugi niz decenija ultimativni ili izgovor ili alat, a da suštinski niko nikada nije postavio tačne koordinate koji je problem na Kosovu i šta tačno predlaže da se on reši. Govorio sam o licemerju, a ne o srpskoj listi ili bilo kom od aktera tzv. pokušaja da se nađe kompromis, kako u Beogradu tako i Prištini. I to ne ni danas ni juče, nego decenijama unazad.

Ali, da li smatrate da bi predstavnike Srpske liste trebalo procesuirati? A onda samim tim i njihove „šefove“ u Beogradu, odnosno aktuelnu vlast? Sam vrh vlasti, jer, ako je reč o borbi za plenom, reč je o vrlo konkretnim ilegalnim radnjama zbog kojih obični ljudi, oni koji nemaju „privilegije“ da budu na vlasti, završavaju na sudovima i u zatvorima?

- Čim mi kažete ko bi trebalo da taj proces pokrene mogao bih preciznije da odgovorim. Da li je nadležno tužilaštvo iz Beograda, ili Prištine ili neko treći? Ili je upravo to što ne znamo ko je nadležan, pravi koren i razlog nemogućnosti normalizacije stanja?

Deo ovdašnje javnosti, kao što znate i sami, dovodi Vas u direktnu vezu sa SNS, kada je reč o gore spomenutim privilegijama, nazivajući vas lažnim opozicionarom. Ceni se da je vaša politička pozicija, iako suprotna po ideološkoj liniji u odnosu na vlast, zapravo vrlo povlašćena u smislu koji se vezuje za finansijski, poput onog o kojem govorite da se odvija na Kosovu.

- Da bih Vam odgovorio na ovo pitanje, morali biste mi tačno reći na koga tačno mislite pod tim „delom javnosti“. Jer, koliko ja znam za „neke veze sa SNS“ napadaju nas isključivo oni koji nemaju nijedan odgovor na nijedno konkretno pitanje postavljeno u vezi evropskih integracija Srbije, ekonomskog položaja Vojvodine kao i ukupne državne organizacije unutar Srbije, tu pre svega mislim na decentralizaciju, kao i ljute protivnike bilo čega istinski građanskog i nadnacionalnog. Navikao sam već 29 godina da svi koji nemaju odgovore na pitanja koje kao stranka postavljamo - odgovaraju etiketiranjem. Zašto bih se onda čudio što to danas rade oni koji su mahom antievropejci, a najvećim delom ostrašćeni nacionalisti i ruski mezimci? O kojim privilegijama Vi uopšte govorite? Da LSV učestvuje u nekakvom kriminalu ili nečemu takvom? Podsetiću Vas da LSV za 29 godina postojanja nije imala niti jednu finansijsku aferu, kao što je nema ni sada. I da za razliku od tog „dela javnosti“ nismo imali nosioce najviših državnih funkcija.

Nedavno ste optužili vladajuću Srpsku naprednu stranku da sprovodi „kapilarni teror“ u izbornim procesima, dodajući da „postoje ljudi koji vlast doživljavaju kao svevlast“, aludirajući na funkcionere naprednjaka. Rekli ste da ko god nije za SNS, izložen je tome da bude otpušten ako je radio u državnoj firmi, da se uništi privatna vlasništvo, da mora gazda da ga otpusti jer će mu onda inspekcije uništiti firmu… To je priča koja se u velikom delu podudara upravo sa onom opozicionom koja zagovara bojkot izbora. Zbog čega niste na istoj strani sa njima, odnosno da li je i to samo borba za prevlast?

- To što sam protiv kapilarnog terora, koji na lokalu koriste kao alat pojedine sitne kabadahije, a koji recimo u Južnom Banatu personifikuje izvesni Branko Malević, ne znači da o svakom pitanju možemo biti na istoj strani. Naročito, što Vi kao opoziciju predstavljate samo stranke okupljene oko SZS odbacujući činjenicu da  je to samo deo opozicije. I to onaj deo u kojem više ni u tragovima nema ni evropejstva ni građanskog ni decentralističkog. Netrpeljivost prema LSV traje od strane istih ljudi dugi niz godina. I uvek se svodi na isto. Kada su bili impresionirani Mlađanom Dinkićem, mi to nismo bili. Kada su se kleli u Dosta je bilo, mi smo ukazivali na to koliko je to pogrešno. Kada su se oduševljavali Sašom Jankovićem, skretali smo pažnju na njegov centralizam i odsustvo bilo kakvog razumevanja političkih procesa. Kada smo govorili o štetnosti „belih listića“, prozivali su nas za podršku vlasti. Iako su „beli listići“ na mesto prvog čoveka Srbije doveli Tomislava Nikolića umesto Borisa Tadića. Zajedničko im je svima to da nikada nisu priznali da su pogrešili insistirajući na svom izboru kao na jedinom pravom istinskom i patriotskom, očajnički braneći stav da samo iz Beograda mogu ići političke ideje i da se samo u Beogradu mogu kreirati odluke koje se odnose na budućnost cele zemlje. Tako se i došlo do toga da naizgled van Beograda žive samo oni koji slušaju turbo folk i gledaju „Zadrugu“ i „Farmu“ i ne znaju ništa sami da smisle. A istovremeno i turbo folk i „Zadruga“ i „Farma“ su napravjeni u Beogradu. Drugim rečima, sve su to nestrpljive murte koji insitiraju na svom „svetom istorijskom pravu“ da uskoče u upražnjeno sedlo na leđima Srbije. Sa istim bičem, istim mamuzama i istom školom jahanja.

I taj tip terora koji se sprovodi je ono o čemu treba pričati u ovoj zemlji, rekli ste. Dakle, krađa izbora. Rekli ste da je to je ono što vas daleko više interesuje od toga ko će na kraju da prodaje Trepču. O tome pričaju i ostali opozicioni lideri, dakle, problem koji ističete kao najprioritetniji, upravo oni izbacuju u prvi plan, bez obzira na ideološku različitost u odnosu na vas?

- Kada sam govorio o besmislenosti izvođenja ljudi na ulice kao o tipu traćenja energije opravdanog nezadovoljstva građana, na najružniji način sam vređan na tim i takvim skupovima. Pokazalo se, naravno, ono što sam iz tridesetogodišnjeg političkog iskustva znao - da protest bez konkretnog cilja i plana neće ništa doneti. Ako se neko i ne razume u politiku, neka proba sa matematikom. Poziv na bojkot izbora smanjuje broj opozicionih birača koji bi inače izašli na izbore i samim tim podiže broj „pozicionih“.  Time se moguća tanka vladajuća većina u budućem parlamentu, ako bi SNS uspeo da je stvori, pretvara u dominantnu, ako ne i dvotrećinsku. Zato na izbore, ako je ikako moguće, treba ići. Jer, poenta bojkota nije delegitimizacija izbora, kao što je to učinjeno 1993. godine, pa su izbori posle samo nekoliko meseci bili ponovljeni, nego služe stvaranju privida da je Vučić diktator bez „opozicije“ u parlamentu, te da je osvajanje vlasti na ulici jedini put za njegovo svrgavanje. Samo što bi na ulici umesto ljudi koji brane izborne rezultate kao 5. oktobra 2000. sada bili ruski tenkovi i Putinovi obožavaoci po crnogorskom scenariju iz 2017. i naivni. Bojkot je nova ali znatno opasnija verzija „belih listića“. Sergej Triufunović je novi Beli Preletačević, a Vuk Jeremić novi Saša Janković. Pa Vi bojkotujte.

 (SzILSV, 29.10.2019)