BEOGRAD - U narednom periodu biće dosta nemira na severu Kosova koji će ići na ruku Putinovoj administraciji, zato što će to dovesti do jačanja proruskih ekstremističkih snaga u samoj Srbiji. Izbijanje takvih nereda može se dogoditi i u Beogradu posle martovskih izbora, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije.

Spreman je, dodaje, da takve informacije ustupi nadležnim organima Srbije. Za ubistvo Olivera Ivanovića, ističe lider LSV-a, nikada nije optuživao Ruse, ali će uvek reći da su interesi Rusije ovog trenutka suviše bliski nestabilnosti kakvu donose takva politička ubistva.

Takozvani Ruski humanitarni centar u Nišu je nukleus ruske vojne baze i postoje ozbiljne indicije da je iz njega pripreman puč u Crnoj Gori, kaže Čanak. A ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kaže on, priziva ukrajinski scenario u Srbiji. Srbija, međutim, ima evropsku viziju budućnosti i neće biti "nepotopivi ruski nosač aviona i raketa na Balkanu".

Povodom izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, dan pre posete Srbiji, ukoliko Evropska unija (EU) nastavi da stavlja Srbiju pred izbor "ili ste sa nama ili ste sa Rusijom", da to može dovesti do ukrajinskog scenarija, Vi ste poručili da ovde neće doći do ukrajinskog scenarija i upozorili da Lavrov takav scenario ovde priziva?

- Gospodin Lavrov je iskusan diplomata i svaka njegova reč se mora vrlo ozbiljno proanalizirati jer nijedna nije slučajna. Njegov način odnosa prema Srbiji i njegova česta osvrtanja na situaciju u Srbiji jasno govore o interesovanju koje postoji u aktuelnoj ruskoj administraciji prema Srbiji. Sasvim je jasno zašto je to tako.

Srbija je trenutno okružena, praktično, čim se Makedonija usaglasi sa Grčkom oko imena i ona će postati članica NATO-a - zemljama EU i NATO-a i ideja da Srbija bude nepotopivi nosač aviona u Rusiji je odavno prisutna. Međutim, poenta Lavrovljeve pojačane aktivnosti je u tome da se što više to sprečava, odugovlači i da se na neki način Srbija dovede pred svršen čin, da se to jednostavno učini nemogućim.

Prema nekim informacijama kojima raspolažem, u protekloj godini, 2017, ruska administracija je opredelila oko 1,8 milijardi evra za propagandu na tlu Evrope, a naročito na rubna područja, a naročito na Balkan. Drugim rečima, vi ste došli u poziciju da ta ruska propagandna mašinerija neumitno melje sve pred sobom i stvara jedan okvir za delovanje ruske službe na prostorima koje sam naveo.

Sa druge strane, EU, ne shvatajući to dovoljno ozbiljno, opredelila je svega 400.000 evra kao kontramere ruskoj propagandi. Sada se to pitanje sve više i više aktualizuje jer se shvatilo da je to potpuno neravnopravna borba, da ruska propaganda je sve prisutnija, sve agresivnija i da mi sada praktično dolazimo u poziciju da se kompletna spoljna politika Rusije s fokusira na zauzimanje pregovaračke pozicije za budućnost prema EU i Sjedinjenim Državama.

Posebno sam se bavio humanitarnim centrom u Nišu, koji je jedno od najozbiljnijih svedočanstava ekspanzionističke politike Rusije, a fascinantno je to do koje mere se manipulišpe pričom o humanitarnom karakteru tog centra. Dovođeni su čak i mediji da se pokaže kako tamo nema ničega osim ćebadi i konzervi i samo četiri ruska državljanina koji tamo rade.

Vi ste gospodine Čanak rekli da je puč u Crnoj Gori iza kojeg stoje ruski elementi pripreman upravo u tom Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu?

- To je Ruski humanitarni centar takozvani, a u stvari je nukleus ruske vojne baze. Sam Lavrov, koliko god bio spretan diplomata, ne može da se odupre porivu da stalno poredi ovlašćenja američkih vojnika u bazi Bondstil sa položajem ruskih humanitarnih radnika u toj "humanitarnoj" organizaciji.

Čime je, de fakto, priznao da to nije humanitarni centar.

- Čime je to potpuno priznao. S druge strane, vi kada pogledate ko je peta kolona, recimo, kod nas u okviru Republike Srbije i Republike Srpske (RS), šta vidite? Primetili ste, Lavrov se sreo sa Miloradom Dodikom u Beogradu, predsednikom jednog entiteta jedne države na Balkanu, i to ne najveće i ne najznačajnije. Zašto? Zato što je to fitilj kojim se može zapaliti balkansko bure baruta.

Evo, recimo, nekakva organizacija "Srbska čast" iz Banjaluke, ima "humanitarce" koji su obučeni u uniforme sa beretkama i vojnim oznakama, jasno se vidi da su natpisi iza njih na ruskom, a to je sve fotografisano u Banjaluci. Sada, neka mi neko objasni – zašto su se ti ljudi, eto, opredelili za "humanitarni" rad baš u uniformama i baš pod ruskim znakovima?

Zašto u samom Beogradu demonstriraju organizacije koje su zabranjene, koje je Ustavni sud zabranio? Kako to da ih niko ne sprečava u njihovom funkcionisanju, da lepe plakate u kojima kažu "dočekajmo našeg predsednika", sa slikom Vladimira Vladimiroviča Putina. To je inače, ako smem da priznam, mene jako zbunilo jer stavljati fotografije stranog državnika i potpisati "naš predsednik", to je apsolutno akt veleizdaje; to znači nepriznavanje državnih organa Republike Srbije.

Mi smo imali u Novom Sadu demonstracije kada je paljena zastava LSV-a ispred našeg sedišta, a palili su je oni koji su nosili zastave Srbije i zastave Rusije, sa sloganom "sa Rusijom do pobede".

Otkuda najedanput takvo impresivno interesovanje za Rusiju? Neko će reći zbog tradicionalno dobrih odnosa, ali ti tradicionalno dobri odnosi su bili najbolji onda kada se još komunistička Jugoslavija suprotstavila Rusijom dominantnom SSSR-u i ideji da od Jugoslavije napravi rusku provinciju.

Mi smo u situaciji da, recimo, Nikolić master Tomislav, za vreme svog trodnevnog bivanja predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, stigne da izjavi da on ne vidi šta je problem u tome da Srbija bude ruska provincija. Predviđajući da time direktno čini akt veleizdaje!

Kada je gospođa Mogerini (Federika, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, prim. aut.) bila u Narodnoj skupštini Republike Srbije i govorila o proširenju EU, gde je 95 posto poslanika u Skupštini Srbije trenutno za pridruživanje Srbije EU, imali ste Srpsku radikalnu stranku koja skandira "Srbija – Rusija, ne treba nam Unija" i time onemogućava gošću Parlamenta da govori – i to sve vreme.

Imamo sada i zahtev Srpske radikalne stranke (SRS) da se osnuje još jedan centar u Vojvodini poput onog u Nišu?

- To što oni zahtevaju, to je potpuno neozbiljno, to je više politički stav, nego zahtev. Jer ako zahtevaju, onda treba da to zahtevaju od ruske države, a ne od ne znam koga ovde, nego je stvar druga. Koliko je "kulturnih centara" ruskih otvoreno u Srbiji u proteklih godinu dana? Prema nekim informacijama, sada ih ima već više od 70. Hajde da vidimo šta se tu sad zaista događa.

Mi u Vojvodini imamo veoma strašno iskustvo između dva svetska rata, kada je bila formirana nemačka kulturna organizacija, zvala se Kultubund. Kultubundovci su bili vojvođanski Nemci, Donau Švabe, kako ih mi zovemo, koji su se listom vezivali za tu organizaciju za očuvanje nemačke kulture i jezika. Čim je počeo Drugi svetski rat, oni su se listom pridružili SS-u i tako je formirana nadaleko po zlu poznata SS divizija "Princ Eugen". Hoću da kažem, najlakše se u neku zemlju ulazi tenkovima preko mostova poezije, kulture i obrazovanja.

I zato je za mene strašno da gledam kako sada svi treba da se divimo, eto, pravoslavnom hramu Svetog Save u Beogradu kojem je, eto, sada kupola urađena u mozaiku i da se zahvaljujemo Rusiji za to. Istovremeno, niko neće da pogleda u kakvom su stanju, recimo, bolnice ili u kakvom su stanju škole. Investira se, dakle, tamo odakle se može vršiti direktan uticaj na stanovništvo.

Zašto Rusija u poslednje vreme toliko ulaže u propagandu na području Srbije i šireg regiona Zapadnog Balkana? Oni se često pozivaju na to da smo iz iste verske porodice. Pa, nije Srbija jedina zemlja koja je pravoslavna u ovom području?

- I Makedonija, i Bugarska, i Rumunija su pravoslavne zemlje.

Da li oni preko Srbije hoće da "buše" jednog dana EU? Šta je, zapravo, cilj svega toga?

- Ne. Srbija treba da bude nepotopivi nosač aviona i raketnih baza, kao permanentna pretnja EU i izvor nestabilnosti na Balkanu, da bi se na osnovu toga trgovalo sa delovima Ukrajine, Gruzije ili drugih zemalja – ali, prevashodno Ukrajine.

Suština problema je u tome što Ruska Federacija želi da legitimizuje svoj uticaj nad delovima Ukrajine i da ih legalizuje, to jest, da se ta stvar završi tako što će ona pripojiti sebi određene delove ukrajinske teritorije.

Da bi se to desilo Kremlj mora imati čim da trguje – i mi smo taj deo za trgovinu. Zato najedanput dolazimo u situaciju da aktuelna Moskva toliko brine o Kosovu – otprilike, ko ne razume da je Kosovo deo Srbije, taj ne razume ništa. Previđa pritom da istu tu argumentaciju može da ima i Kijev i Tbilisi u odnosu na Osetiju i Abhaziju, koje su direktno pregažene ruskim trupama.

Dakle, u pitanju je čisto licemerje. U pitanju je potreba da se što bliže srcu Evrope ima neko čvrsto uporište – to je u ovom slučaju Srbija i to je Republika Srpska, kao jedan nedovoljno definisani, nejasni, deo unutar Bosne i Hercegovine, koja je, nažalost, razorena ratom, podeljena i pocepana najrazličitijim uticajima i najrazličitijim interesima, dovedena u poziciju da bude izuzetno ranjiva na upravo takve provokacije kakve pravi, recimo, Milorad Dodik.

Ovo sve što kažete, naravno, upućuje na pitanje: zar to nije jasno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću? Zašto to dozvoljava? Da li i on možda hoće da trguje sa EU, time što je plaši da Srbija ima alternativu u Rusiji? Šta stoji iza toga što stalno ovde gledamo red susreta sa zapadnim zvaničnicima, red sa ruskim?

- Srbija je mala i slaba zemlja, slaba i ekonomski i, nažalost, potresana ratovima i unutrašnjim sukobima već dugi niz decenija.

Pa neće valjda Rusija ekonomski da Srbiju ojačava umesto EU?

- Stvar je u tome da upravo ta vulnerabilnost Srbije zahteva jednu ozbiljnu dozu političke mudrosti. U političku mudrost sasvim sigurno ne bi spadao bilo kakav radikalni rez, zato što smo mi zbog pogrešne politike vođene dugi niz godina veoma energetski zavisni od Rusije.

Naša energetska zavisnost od Rusije je, praktično, energetska omča oko vrata Srbije koja može biti svakog trenutka zategnuta. Sa druge strane, EU je najveći donator brespovratnih sredstava i investicija, u Srbiji mi imamo 40 posto spoljnotrgovinskog prometa samo sa SR Nemačkom, znači ne sa EU, samo sa Nemačkom.

Vi imate jasnu sliku šta je u pitanju. U pitanju je prirodna potreba Srbije da bude u dobrim odnosima i sa Istokom i sa Zapadom. To nije ništa sporno. Ja ne govorim o Rusiji kao o državi, ja govorim o Rusiji koja je trenutno eksponent Putinovog režima, koji ide na jednu ekspanzionističku politiku koja ne preza ni od čega.

Neposredno posle ubistva Olivera Ivanovića bilo je nekih stavova zapadnih obaveštajnih analitičara koji ne isključuju interese Kremlja iza njegove likvidacije. Kako Vi razmišljate o pozadini Ivanovićevog ubistva?

- Nikada nisam rekao da su Rusi ubili Olivera Ivanovića, ali ću uvek ponovo reći da su interesi Rusije ovog trenutka suviše bliski nestabilnosti kakvu donose takva politička ubistva. Razlog je jednostavan: sa nestabilnim Balkanom oni se pojavljuju kao vatrogasci. Vatrogasci bez požara nemaju posla.

Oni, dakle, hoće da se pokažu međunarodnoj zajednici kao vatrogasci koji mogu da smire divlja balkanska plemena, a da zauzvrat mogu da trguju sa delovima ukrajinske teritorije. To je cela priča.

Zašto onda, prema Vašem mišljenju, predsednik Vučić, kada govori o tome čiji interes može stajati iza ubistva Olivera Ivanovića i iza izazivanja nereda i haosa, navodi na to da su to oni koji bi hteli da zauzmu sever Kosova? Ako se time misli na Prištinu, šta to ona ima da zauzmime kad je institucionalno Sever već sastavni deo Kosova? Ili se misli na Zapad, ali to opet nije jasno?

- Ne bih tako jednostrano tumačio izjave predsednika Vučića.

Šta to može da znači, kada on kaže ...

- Ako želite da znate šta on misli, onda pitajte njega.

U redu, šta Vi mislite da on misli?

- Ne bih ni da mislim šta on misli. Evo, mogu da kažem šta ja mislim. Mislim da ćemo imati dosta nemira na severu Kosova koji će ići na ruku Putinovoj administraciji, zato što će to dovesti do jačanja proruskih ekstremističkih snaga u samoj Srbiji.

Imaćemo, rekli ste, dosta nereda na severu Kosova i to će odgovarati Putinovim ekspanzionističkim planovima i ekstremističkim snagama u Srbiji. Da li time kažete da će inspiratori i nalogodavci tih nereda zapravo biti elementi koji mogu da se povežu sa Kremljom?

- Ruskoj administraciji bi takav scenario jako odgovarao. Isto kao što bi ruskoj administraciji jako odgovarao i scenario da posle beogradskih izbora dođe do nemira u Beogradu.

Zašto bi odgovarali Rusima nered na Kosovu i, eto, i neredi u Beogradu posle izbora?

- Razlog je vrlo jednostavan. Onog momenta kada vi napravite taj tip nestabilnosti u jednoj državi, tog momenta vi možete da počnete da iznutra razarate njene organe i njenu unutrašnju strukturu. Ko god kaže danas "Skupština ne vredi ništa", "Vlada ne radi ništa", "Sudovi su svi od reda korumpirani", on praktično govori nešto drugo – da sve to treba baciti pod noge i uvesti vojnu diktaturu. To je ono što je poruka svega toga.

Zato ja grčevito branim parlamentarizam, iako smo svedoci niza nepravilnosti i pogrešnih stvari u parlamentu Srbije, a imam prilike to da gledam, evo već šesti mandat.

Vi ste rekli ne u kondicionalnu nego u budućem vremenu, da će u narednom periodu doći do nemira na Kosovu. To je vrlo ozbiljna izjava i upućuje na to da imate izvore iz kojih ste to saznali. Ko stoji iza takvih informacija koje posedujete?

- Imam određene informacije na tu temu i apsolutno sam spreman da ih predočim javnosti. Međutim, da bih ih predočio javnosti, ako interesuje nadležne organe Republike Srbije, spreman sam prvo njima da ih ustupim, zato što ne bih hteo da se dopisujem s organima rođene države preko medija – to nije moj stil. Hoću da kažem nešto drugo.

Ako je pokušaj puča u Crnoj Gori bio organizovan i vođen iz baze u Nišu, ako iza toga stoji ruska administracija – sve govorim pod ako, a velike su indicije da je upravo tako kao što sada govorim – ako to je sve tako, zašto mislite da će se na tome završiti?

Zar nije jasno da onog momenta kada se sklopi interes jedne crne rupe, što sada predstavlja sever Kosova u nekakvom fiskalnom monetarnom smislu, raja za organizovani kriminal i razne podzemne radnje svih mogućih službi na svetu, da je potpuno jasno da je u takvim uslovima samo pitanje vremena kada će da eksplodira.

Da li inspiratori tog eventualnog nereda i haosa o kojem govorite na severu Kosova, pa, eto, moguće je, kažete, i u Beogradu posle izbora, imaju prolaz do Vlade Srbije? Da li je Vlada Srbije u tom smislu "izbušena"? Vi imate ministre za koje nema nikakve tajne da su proruski ljudi?

- Nije uopšte sporno da tu ima ljudi koji su veoma bliski ruskoj politici i nema ničega lošeg u biti joj blizak, ali biti eksponent tuđe politike u svojoj zemlji – to je već nešto sasvim drugo.

Da li je ministar spoljnih poslova eksponent ruske politike?

- On je čovek koga je Lavrov došao da odlikuje. Ne mogu od toga da više zaključujem jer nemam nikakve podatke da je Ivica Dačić ruski špijun, ali moram da postavim pitanje – kako je to moguće da nismo videli nijednom da se Ivica Dačić u bilo kom delu sukobi sa mišljenjem bilo kog ruskog zvaničnika. To me malo čudi.

Ja razumem da se mora lavirat i na Istok i na Zapad, ali stalno imati nekakav tvrd stav prema Zapadu i pokazivati odlučnost prema Zapadu i prihvatati sve stavove Moskve kao najmudrije što se u ovom trenutku može učiniti, to mi zvuči malo čudnovato i u tom smislu dopuštam mogućnost da Ivica Dačić ima nesebičnu ljubav prema aktuelnom režimu u Rusiji, koja se, međutim, unekoliko ne slaže sa njegovom aktuelnom funkcijom u Vladi.

Ne možete vi biti ministar spoljnih poslova Srbije i raditi za Rusiju. Svako ko je ministar u Srbiji mora da radi za ovu zemlju. Ko god je javni zvaničnik u ovoj zemlji mora da radi u interesu ove zemlje. Upravo tu sada nastaje nesporazum.

Kada neko dočekuje Putina kao "dočekajmo svog predsednika" u Beogradu 16. oktobra 2014. godine, i to organizacije "Obraz" i "Naši", tog trenutka u svakoj zemlji sveta takve organizacije bi morale biti zabranjene, raspuštene, njihovi članovi pohapšeni i podvrgnuti ozbiljnom kontraobaveštajnom radu. Umesto toga "Naši" daju saopštenje da su išli da ruskom ambasadoru predaju listu neprijatelja Srbije. O čemu onda mi razgovaramo?

Direktor tog humanitarno-raketnog centra u Nišu da izjavu u kojoj kaže za Srbe da su Srbi u stvari mali Rusi koji su, kada su Rusi krenuli sa Severnog pola, malo duže išli jer nisu stigli da stranu kod Odre i Visle, pa su malo produžili na jug. Šta to znači, ostali Rusi koji su nastavili postali su pingvini?

Stavite sada u taj kontekst doskorašnjeg premijera, sada predsednika, Aleksandra Vučića. Stalno imamo ta dva pola, te dve stolice, EU na jednoj strani, Rusiju na drugoj. Primiče se, međutim, taj trenutak kada Srbija mora da završi pregovore sa EU. To je 2023. godina, ako je cilj da se 2025. godine Srbija nađe u evropskom klubu. Koliko dugo, prema Vašem mišljenju, Vučić još može voditi takvu politiku?

- To ne zavisi od Vučića, to ne zavisi od EU. To zavisi od ruskog strpljenja.

Kako mislite? Da politika ove zemlje, naši i životi naše dece, budućnost Srbije, zavisi od ruskog strpljenja?

- Da, upravo tako kako sam rekao. Nisam rekao ruskog, rekao sam od strpljenja Putinove administracije. Rusija nije Putin. Lično mislim da Aleksandar Vučić, gde se može naći mnogo zamerki na njegovo vladanje Srbijom – jer on upravo vlada Srbijom, on nije puki predsednik, on baš ozbiljno vlada Srbijom – uz sve ono što smo imali prilike da vidimo i što ćemo još da gledamo na raznim izborima i tako dalje, ima ozbiljan problem u međunarodnom smislu, kada se spomene pitanje EU. Ne sumnjam, zato što sam iznutra imao priliku da gledam i pregovore i sve ono što se radi na temu približavanja EU, ne sumnjam, dakle, u iskrenost njegove namere da Srbija uđe u EU.

Ne sumnjam ni malo u to – koliko god se može ni malo ne sumnjati u bilo čije poteze – prema svemu onome što sam do sada video i u šta imam uvid, ne vidim nigde lošu nameru, ne vidim nigde da se nešto usporava. Mislim da je to balansiranje između Rusije i EU stvar koja će trajati dok Rusija ne posegne za oštrijim merama.

U te oštrije mere mislim da treba ozbiljno računati mogućnost izazivanja nereda na severu Kosova, a ozbiljno se ne bih iznenadio kada bi se posle izbora u Beogradu i tu dogodile nekakve demonstracije, gde čak ljudi koji bi u njima učestvovali uopšte ne bi bili svesni u čemu učestvuju, jer ne bi bilo prvi put da iza demonstracija u koje ljudi ulaze najčistije i najčasnije namere stoji nešto sasvim drugo. I upravo je to ono što mene lično ispunjava zabrinutošću za naredni period.

Gledajući šta se ovog trenutka događa oko nas, mislim da je od izuzetnog značaja biti svestan da ako se dozvoli da Srbija postane moneta za potkusurivanje Rusije i međunarodne zajednice oko toga koliko Ukrajine će Rusija da uknjiži na svoje ime, onda Srbiju čeka jako tužna budućnost.

Da li na nekakvom simboličkom planu to o čemu pričate može biti dovedeno u vezu sa činjenicom da Putin nije nikakav orden dodelio Vučiću, a jeste Tomislavu Nikoliću i Ivici Dačiću?

- Aleksandar Vučić sasvim sigurno, uz sve što mu se može u biografiji zapisati po zlu, nije čovek koji je u prvoj listi prioriteta koje bi odlikovao bilo ko ko želi od Srbije da napravi rusku provinciju. Koliko ja ovoga trenutka rezumem stvari, on se trudi da napravi balansiranu spoljnu politiku. Koliko god unutar zemlje mi imali ovakvu ili onakvu situaciju, van zemlje, na napolje, mislim da je ovo najdalje što se može otići.

Šta god ja mislio i Vučiću, a o hiljadu stvari bismo mogli da polemišemo, čak ne o stvarima iz prošlosti, ne iz njegove radikalsko-ekstremističke faze, ne iz faze "za jednog Srbina sto muslimana", ne pričam o tome. Mi se svega toga sećamo, ali nije stvar u tome. Stvar je u tome da ovoga trenutka, kada razgovaramo, postoje pitanja koja traže odgovore, koje ova vlada i Aleksandar Vučić ne daju.

Međutim, što se tiče Rusa i cele te igre vlasti oko Srbije, ko će da vlada Srbijom, mislim da bi ovoga trenutka bilo neodgovorno sa moje strane da kažem da imam neko rešenje koje bi bilo bolje i neko koje bi bilo mudrije. Nije nikakav problem reći "mi nećemo Ruse, hoćemo samo u EU i zdravo", ali tog momenta bismo došli u takvu energetsku krizu koja bi nas onda dovela na prosjački štap. Nisam siguran da bi Evropa u svojoj tromosti uspela da nam pomogne dovoljno brzo da uopšte preživimo taj prvi udarac.

 (BILSV, 24.02.2018)