NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine najavila je podršku državnom vrhu u Skupštini Srbije ukoliko se opredeli za nastavak evropskog puta. Lider LSV Nenad Čanak objašnjava da je „došlo vreme da Kosovo, koje je uvek predstavljano kao ’najskuplja srpska reč’, zapravo konačno prestane da bude najjeftiniji režimski izgovor za sve neuspehe”.



– Niko više ne pita Srbiju da li treba ili ne treba da potpiše sporazum sa Prištinom. Pred njom je zapravo samo odluka da li je spremna da ratifikuje stanje stvari na terenu ili će nastaviti da se ponaša kao težak invalid koji je u nesreći izgubio noge, ali je i dalje kivan što mu se cipele ne slažu s bojom kravate – kaže Čanak za „Dnevnik”. – Miloševićevska Srbija i svi potonji eksponenti te politike neprestano su podgrevali zabludu - a i danas to čine - da se treba ponašati kao velika sila. Ali na svetu ima samo nekoliko velikih država, sve ostale su male. A male države svoj teritorijalni integritet i svoju stabilnost mogu da održe samo i isključivo političkim putem. Kosovo je 1912. godine ratom osvojeno a 1999. je ratom izgubljeno. I svojevrsna je istorijska pravda to što je potpisivanje drugog dela Kumanovskog sporazuma, odnosno potpune kapitulacije, pred onima koji su nas i doveli do Kumanova, i to ne samo gubljenjem rata 1999, već vođenjem svih ratova na području SFRJ tokom devedesetih za račun nacionalističke ideologije.
Kakve će biti posledice ukoliko Srbija ipak krene drugim putem?
– Bio bi to akt samoubilačkog vezivanja za Rusiju. Kad kažem samoubilačkog, nemam ja nikakvu iluziju ni o EU ni o SAD. Nekritički podržavati njihovu politiku je naprosto besmisleno. Ali smo sa EU ipak uspostavili takve odnose da je ona, pomažući nam u proteklim godinama, barem pokazala dobru volju da Srbija krene putem elementarnog ekonomskog oporavka i razvoja demokratskog društva. Ruska strana to nije učinila, već je sve svodila na verbalnu podršku uz istovremeno odobravanje nepovoljnih kredita i isisavanje supstance kroz aranžmane kakav je kupovina NIS-a za šaku dolara. Ali to dobar deo državnog vrha ne sme i neće da prizna. Kao što ne sme i neće da prizna da odustanak od evropskog puta i jače vezivanje za Rusiju svakako ne bi vratilo Kosovo pod okrilje Srbije, već bi samo dodatno nanelo štetu srpskoj zajednici koja na tom Kosovu živi.
Međutim, srpska zajednica na severu Kosovu jasno je poručila da joj ne pada na pamet da prihvati vlast Prištine?
– Verovatno bi državnom vrhu bilo lakše kada bi sada padale bombe po njihovim i našim glavama, pa da stavljanje potpisa prikažu kao patriotski čin „da narod ne strada”. Ali kako bombi nema, briselski paraf će samo značiti priznanje kraha neuspele, od samog početka na propast osuđene politike. Jer, cela priča o Kosovu poslednjih decenija samo je nadgornjavanje u patriotizmu. Nažalost, tih nekoliko opština na severu je najviše služilo turbonacionalistima, koji su tu ogromnu ljubav prema srpstvu naplaćivali još većim količinama novca otetog od običnih građana koji su odlučili da na Kosovu ostanu. Uostalom, ako se brinemo o Srbima na Kosovu, pa ne žive oni samo u četiri opštine na severu. Ili su preostali otpisani, kao što su bili otpisani i svi Srbi koji su živeli van srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj. A i taj koncept srpskih autonomija iz devedesetih je propao, jer samo se treba setiti kako su se one relativno brzo pretvarale u getoe iz kojih su posle ljudi lako proterivani.
Već se uveliko spekuliše da bi Vojvodina, kako god da se rasplete kosovsko-briselski čvor, mogla biti kolateralna šteta?
– Vojvodina je uvek kolateralna šteta, ali ne sticajem okolnosti, već zbog toga što se političkom voljom kola uvek na njoj slamaju. Recimo, upoređivao sam šta traži Beograd i šta nudi Priština. Kada bi to što Beograd traži za zajednicu srpskih opština imala APV, ja bih se istog trena politički penzionisao, jer bi to značilo da je praktično sve što čini suštinsku autonomiju Vojvodine ostvareno. Kada bi, pak, APV imala ono što nudi prištinska strana, priznao bih s punim uverenjem da je Vojvodina najzad napravila ozbiljan iskorak u smislu autonomije. A Vojvodina nema ni jedno ni drugo. Imaće kada se za to izbori.

Pretnje drugačije mislećim

Poslanicima LSV Bojanu Kostrešu i Đorđu Stojšiću zaprećeno je smrću. Da li će njihovo dalje učešće u radu Narodne skupštine biti uslovljeno pronalaženjem odgovornih za te pretnje?
– Ne, naravno, ali svakako da očekujemo od državnih organa da urade sve što je do njih. Izloženost pretnjama smrću za mene je svakodnevica manje-više već dve decenije. Međutim, ovo što se događa narodnim poslanicima Lige dokaz je da uopšte nije u pitanju Nenad Čanak, kao konfliktna ličnost, već da svaka ideja, koja se suprotstavlja uvreženom „nacionalno osvešćenom” načinu razmišljanja, a koji je u Srbiji, nažalost, dominantan, dospeva na listu za odstrel. I bojim se da je samo pitanje vremena kada će se neka od pretnji i ostvariti.

Podrška Deklaraciji

Lider LSV Nenad Čanak je potvrdio za Dnevnik da će poslanici LSV u pokrajinskom parlamentu podržati Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV, koju je najavio Bojan Pajtić.
„Nadam se da dr Pajtić ovog puta, za razliku od svih dosadašnjih slučajeva, zaista i misli ozbiljno”, rekao je Čanak.