BEOGRAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine još nije razgovarala sa Socijaldemokratskom strankom i Liberalno-demokratskom partijom o pokrajinskim izborima, pa i o formatu koalicije na republičkim izborima, kaže za Novi magazin predsednik LSV Nenad Čanak, odgovarajući na pitanje hoće li LSV-SDS-LDP zajedno pred birače.

- Treba pronaći formulu kojom će se što je moguće veći broj neopredeljenih birača izvesti na birališta, dati im šansu da odaberu one za koje misle da će ih najbolje predstavljati. Nisam siguran da se to može ako se ide u jednoj koloni, jer neka iskustva iz prošlosti, recimo Narodne sloge Novaka Kilibarde i Liberalnog saveza Crne Gore Slavka Perovića pre par decenija, jasno govore da savez raznorodnih partija nema sinergizam i to treba izbeći. Upravo zbog toga, mislim da je izlazak stranaka opozicije na republičke izbore u više kolona neumitnost ukoliko se želi postići neki iole bolji rezultat. Na pokrajinskim izborima koji se prvi put održavaju po čisto proporcionalnom sistemu mislim da treba ići za sličnim modelom, iz sličnog razloga, ali je situacija u Vojvodini malo drugačija zbog postojanja stranaka nacionalnih zajednica koje će ići samostalno na izbore, pa će tu biti druga izborna matematika – dodao je Čanak.

Jedno od ključnih pitanja za Vojvodinu je zakon o finansiranju koji je trebalo doneti do 2008. Kako će to uticati na izbore?

- Ne verujem da će mnogo doprineti ni pobedi ni porazu, ali činjenica da se evo već peti izbori održavaju na republičkom nivou, a još nisu doveli do toga da se donese zakon, jasno govori da ga režim izbegava, podjednako i sadašnji i bivši, i bivša i sadašnja opozicija. Svima je Vojvodina kamenčić u cipeli koji ih žulja, ne treba im da pokrajinska administracija bude nešto što će relativizovati vlast koju osvoje na republičkom nivou ili je dovesti u poziciju da se proverava i samerava sa rezultatima, recimo, pokrajinske vlasti. Duboko dublji razlog nedonošenja zakona od čiste aljkavosti vlasti - što je razlog koji ne smete nipodaštavati - jeste želja da se zakidanjem i guranjem u medijski mrak i nemaštinu Vojvodina vremenom zadavi u tišini, odumre i prestane da postoji kao bilo kakva tema. To je viđenje dominantno u Beograd-centričnim strankama, ali mislim da su se tu grdno prevarili.

Još je jedna konstanta, odnosi sa Haškim tribunalom i sudbina Vojislava Šešelja. Kako to vama izgleda?

- Mislim da je to taloženje netalentovanosti i neprincipijelnosti koje traje dugi niz godina. Za državu bi bilo bolje i mnogo korisnije da su se svi procesi za ratne zločine vodili u Srbiji, pred sudijama iz Srbije i tačno videlo koliko ko može da iznese pritisaka i odgovornosti. Nije sporno da bi pritisaka bilo, pretnji smrću i drugih stvari; ali ako je država monopol nad silom, onda ne može biti većeg siledžije od nje i samim tim, ako bi država rešila da zaštiti ljude, onda bi to i učinila.

U tom svetlu Tribunal je sam po sebi nevešto i nesrećno rešenje. Dalje, kad je već napravljen, moralo se definisati kako će se i čime, po kojim zakonima i kriterijumima baviti. I moralo se jasno definisati polje delovanja, a ovako smo došli u suludu situaciju da se odlukama Haškog tribunala optuženi - aboliraju. Milan Milutinović je bio predsednik države u vreme kad su činjeni ratni zločini, oslobođen je zato što se nije mešao u svoj posao, ali je samim tim amnestiran i od svega ostalog što bi mu se moglo staviti na teret, iako mu je u Hagu suđeno samo za ratne zločine! Onda se desilo da Šešelj dr Vojislav odsedi 12 godina u pritvoru, pa ga puste i ne mogu da mu za 12 godina presude.

Dvanaest godina pritvora je nedopustivo; ako je nirnberški proces za Holokaust i sve što je planetu zemlju koštalo 50 miliona života svoj rad završio u nekoliko meseci, Haški tribunal je posao mogao da završi za nekoliko nedelja, neka i šest meseci bude, ali nikako 12 godina. Samim tim dolazimo do pitanja kako je moguće da institucija koja deli abolicije ne može da završi nešto što je tako očigledno kao slučaj Šešelja i dolazite do toga da je Haški tribunal naneo više štete procesu suočavanja sa prošlošću nego koristi.

Liga je insistirala na lustraciji. Koliko to ima veze sa pitanjem Šeselj?

- Lustracija nije sprovedena kao državni projekat. Lično sam oktobra 2000. predlagao da se zabrane SRS, SPS, Stranka srpskog jedinstva i JUL, a njihova rukovodstva lustriraju, poimence im se zabrani bavljenje politikom, nekima doživotno, nekima na određen broj godina. Pošto političko delovanje nije zabranjeno onima koji su svoje državne funkcije zloupotrebili na način koji je prouzrokovao štetu građanima i državi, imamo situaciju da upravo ti koji bi bili lustrirani danas čine 99 odsto vrha vlasti. Za to što se lustracija nije dogodila najodgovorniji je Zoran Đinđić sa stavom: "Nećeš nikada napraviti demokratiju zabranjujući političke stranke", što ga je posle samo nekoliko godina koštalo glave.

Hajde da zaokružimo prošlost - aktuelne su rehabilitacije, najnoviji primer je Nedlć. Da li je to ponavljanje istog?

- Mala ranica koju ne lečite vremenom se može zagaditi i napraviti bolest od koje ćete umreti. Recimo, ako kroz nju uđe virus side, vi ste mrtav čovek u perspektivi. Slično je i sa društvom; imali ste niz neprincipijelnosti za koje je odgovoran DOS, primera radi uvođenje veronauke u školu, što je nedopustivo u sekularnoj državi. U Skupštini sam nekoliko puta pitao kako policija u sekularnoj državi može da ima krsnu slavu? Ili javna preduzeća? Kako predsednik države Nikolić master Tomislav može da unosi badnjak u predsedničku palatu i od toga pravi tradiciju? U Novom Sadu smo imali tvrdnju da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ vodilo antisrpsku politiku dok se nije pojavila neka famozna organizacija i to počelo da se "leči" osveštavanjem vode u vodovodu. Sada se klozetske šolje ispiraju "svetom" vodom, ateisti i ljudi nepravoslavne veroispovesti moraju da se kupaju "svetom" vodicom; popovi su blagosiljali cisterne, a Sinod na taj vrhunac blasfemije nije rekao ni reč. Reagovali su kada se u Skupštini pojavio toalet papir sa znakom zabranjenog Obraza jer je na njemu bio Konstantinov krst, a deset godina Sinod nije reagovao zbog toga što se, kako kaže policijski izveštaj, klerofašistička organizacija Obraz kiti Konstantinovim krstom.

U pitanju je hipokrizija, licemerje takvih razmera da ova zemlja jednostavno više ne može da krije činjenicu da u njoj državničkog promišljanja ima u tragovima, a u praksi ga nema. Prosto kao da nas istorija podseća na činjenicu da je Srbija do 2006. kao nezavisna država postojala 36 godina i za to vreme je uspela samo da poubija nešto svojih vladara i napravi niz loših poteza, recimo da bude baza za funkcionisanje terorističke Mlade Bosne koja je izvršila atentat na prestolonaslednika susedne države.

Nije nasilje ovde uvezeno, ono je domicilno, jer se svaki pokušaj odmicanja od ropskog mentaliteta završava atentatom. Funkcioniše se u poznatom ambijentu, a da bi iz toga izašla Srbija mora da se prvo suoči sama sa sobom, ne samo sa ratnim zločinima iz devedesetih, to je obavezan deo, već da se suoči s tim da je rehabilitacija najgoreg ološa kakvi su Nedić, Ljotić, Apis - priča o profesionalnim Srbima. Ti koji hoće da rehabilituju Nedića zaboravljaju čiji je podređeni bio Marisav Petrović, oficir Straže koji je kupio srpsku decu oko Kragujevca i izvodio ih pred nemačke mitraljeze. Neka mi neko objasni kako je moguće da se najveći zločin napravljen na teritoriji Srbije ikada relativizuje rehabilitacijom Milana Nedića? Da je ostao trag poštenja, čitav Kragujevac bi morao da se digne, peške dođe u Beograd pred sud zbog ideje da se ubica čitavog grada i njegove mladosti rehabilituje. Međutim, relativizacija je moguća u opštem pojeftinjenju pojmova kao što su patriotizam i njegove zloupotrebe. Kod nas je priča o patriotizmu unosan biznis patriota po zanimanju, koji su patrioti tačno onoliko koliko im se mesečno isplati apanaže u konvertibilnim rubljama. jer, kako to da su svi ti patrioti hipnotisani Rusijom, Putinom i uzimanjem tamjana u nemedicinske svrhe.

Kako se Vojvodina uklapa u celu tu priču?

- Vojvodina je drugačiji geografski prostor od ostalog dela Srbije, drugačiji, ne bolji ili gori. U Vojvodini ima tušta i tma patriotizma, ogromna količina provincijalizma, zapatio se i primitivizam. Doskora smo imali nadsrbe, a sada imamo Vojvođane sa dva pasoša. Ta rastakanja građana Vojvodine, kombinovano sa unisonom netrpeljivošću institucionalnog Beograda, Vojvodinu čine u nekoj meri ekskomuniciranom. Međutim, Vojvodina nije deo problema Srbije, deo je rešenja, ali odnose i tokove novca treba učiniti transparentnim i jasnim, populizam zameniti politikom čistih računa. Uzmite kao primer sever Kosova, tamo se sve zna sem kome građani plaćaju porez? Prema pravilima demokratskog društva, oni imaju pravo da glasanjem za reprezente te države odlučuju o trošenju novca koji daju. Iza teških pitanja postoji interes da se ne reše i, kada bismo se zapitali kome odgovara ovakva Srbija sa svim nerešenim problemima, naišli bismo na nereformisane službe bezbednosti, sa paukovim mrežama pletenim od Apisa i Crne ruke.

Ovde postoje različiti aršini za različite ljude; meni se 2 i po godine krivično sudi za kafanski incident, prekršaj koji ne osporavam. I podneo sam ostavku u Skupštini Srbije da nekome ne bi palo napamet da ću se pozivati na imunitet; evo sad će treći mandat, a još traje taj politički postupak. Bio sam izložen medijskom linču, a da nisam bio saslušan u policiji. E, pa da vas pitam, uhapšeno je 80 ljudi, videli smo ih sa lisicama, rečeno nam je da su oštetili državu, a posle mesec dana su pušteni i koliko će ti ljudi biti taoci javne osude bez sudskog postupka? To se mora objasniti. Ta paralelna vlast, oligarhija, počiva na službama koje stvaraju svoje političare. Mi smo imali slučaj nezabeležen u svetu, da specijalna policijska jedinica prekid štrajka uslovljava postavljanjem šefa Resora državne bezbednosti! I onda njen vođa postane najznačajniji svedok u jednom državnom atentatu! Neka me neko uveri da to nije koncept vladavine čiji nukleus čini organizovana grupa institucionalizovanih parazita.

Govorite o određenim strankama?

- Ne. Šta se dogodilo sa opozicijom posle pobede SNS, zašto su proevropske stranke doživele krah? Razlog je jednostavan; od starta tu nije bilo jakih ubeđenja, nego se gledalo šta je unosnije, pomoć zapada ili Rusa. U trenutku kad je proruska priča, koju je vodio Nikolić, pa je preuzeo Vučić, napravila kopernikanski obrt i postala miljenica Zapada, prozapadne stranke su izgubile monopol na prozapadnu politiku. Desilo se isto što Liberalnom savezu u Crnoj Gori kad je Đukanović preuzeo politiku nezavisnosti i zbrisao ih. Korupcija i očigledan hohštapleraj DS-a, bahatost, naveli su građane da glasaju za prvo sledeće. E, sad bi DS trebalo da bude otpor tome, a to ne može. A koje su nove opcije, DSS i Dveri, koji nisu ruski simpatizeri nego izdržavana lica.

Ovde niko jedino Rusima ne sme da se zameri, imate imenom i prezimenom četiri ruske stranke, a onih koje plaćaju tušta i trna. Mislim da je dugoročna ruska strategija držanja Srbije kao nepotopivog nosača torpeda i raketa u srcu Evropske unije ono s čime ćemo se sretati narednih godina, dok je EU takva kakva je sa hiljadu unutrašnjih manjkavosti. Pre svega mislim na to što njome rukuju birokrate koje nemaju dodir sa stvarnošću i što nema institucionalnog mehanizma sprovođenja odluka, što smo videli na bestidnom zahtevu Grčke za nekoliko milijardi evra. Nemačka, koju dugi niz decenija drži kolektivna odgovornost za Holokaust, prestaće jednom da oseća krivicu i reći: "Hvala lepo, ne bismo da izdržavamo neradnike!" Kako će se ta EU nositi sa problemima u Srbiji kad ne može da se nosi sa Orbanom i Jobikom u Mađarskoj, rasistima za koje se ne postavlja pitanje treba li Rome u gasne komore, nego koliko goriva treba; ne može da se nosi sa ingenioznom idejom ministra u Hrvatskoj da se napravi registar izdajnika. Mi ne vidimo procese u Sloveniji, ispade anarhista i neonacista širom EU...

Kad ste Liga i vi prvi put ušli u parlament? Šta se promenilo, šta ste uspeli da uradite za to vreme?

- Posle izbora 1997, tada je bila vlast SPS-a sa radikalima; SPS je to vodio sa jednim tipom nonšalantne elegancije, suvereno je dominirao društvom i nije bilo potrebe čak ni za preteranim verbalnim nasiljem, sve je bilo meko u odnosu na današnje vreme, čak bih rekao i naivno. Ali, tada mi je oduzet mandat na osnovu falsifikovanog dokumenta, jer im se nije sviđalo kako nastupam. Oni su mislili da nema potrebe da u parlamentu bude neko ko ne misli kao većina ili bar ko nema tajni sporazum sa većinom.

Drugi put sam ušao 2007. i već se tada videlo ozbiljno sniženje kriterijuma za bivanje poslanikom. Letele su cipele, parlament je degradiran, čemu pomažu i stalna pitanja koliko košta menza, kojim prevozom dolaze poslanici na posao i slično. Niko ne pita šta se dešava u Vladi koja takođe ima menzu. Zašto? Da se na dug rok obesmisli parlament, dođe na genijalnu ideju da nam treba samo Vlada; pa čak ni to, nego mala efikasna Vlada! To se obično zove vojna hunta ili diktatura, zato ja smatram da parlament kakav god da je mora da bude zenica oka svake države koja ima inklinaciju prema demokratiji ili bar njenom prividu. Tu se susreću i prevazilaze razlike u društvu, ali umesto da služi tome, služi da aminuje svaku odluku Vlade, bez svesti o posledicama po one koje poslanici predstavljaju.

Skupština je idealna za sprdanje jer tu nema ko da vas napadne ili potplati, ali u osinja gnezda kao što je Vlada, ili ne daj bože javna preduzeća, ne dira se zato što odatle ide istinska moć. I umesto da se sve to raskrinka i počne sa čišćenjem Augijevih štala, kao glavno pitanje se nameće s kim će DS na izbore, koliko će dobiti ili koliko propasti, kao da je bilo koja strana bitna: Zaboravlja se da je proces bitan; on može da ide na jednu ili drugu stranu, a sada ide na pogrešnu.

Koji program i šta Liga nudi koalicionim partnerima i građanima?

- Koalicionim partnerima ne nudimo ništa, oni nisu ti s kojima imamo odnose, nego građani od kojih očekujemo da nas prepoznaju kao nekoga ko će najzdušnije braniti njihove interese. U prilog tome mogu podsetiti da je trećina poslanika menjala stranku, od jednog do pet puta, a u Ligi nema takvog. Drugo, mi osnovna ubeđenja ne menjamo 26 godina, nemamo rezervni program, ne ravnamo se prema drugima, ne ponavljamo populističke govore i obećanja. Prepišite govore Slobodana Miloševića i imaćete današnje govore, ali kad zagrebete videćete da je iza toga cilj puko vršenje vlasti; vlast kao cilj, a ne kao sredstvo.

Gde Ligu vidite u junu?

- U nekim lokalnim samoupravama bićemo na vlasti, u nekima u opoziciji. Na pokrajinskom nivou će se voditi mnogo veća bitka nego što izgleda, jer postoje značajne razlike u odnosu na ambijent u kojem su održavani prošli izbori. U Vojvodini su praktično od 2000. većinu formirale tri stranke, DS, LSV i SVM. Sada je DS devastirana, oštećena na hiljadu načina: Savez vojvođanskih Mađara je iz članstva isključio 80 istaknutih članova, među kojima gradonačelnika Subotice, i imaće ozbiljan problem. Skeptičan sam prema tome da neće učestvovati na izborima, što može da podeli mađarsko biračko telo. Liga može da ostvari najbolji rezultat do sada, ali koliko god rezultat bio bolji, s obzirom na izborni sistem i na činjenicu da mi ne možemo nadoknaditi ono što su koalicioni partneri izgubili, biće teška bitka i nezahvalno je svako predviđanje.

Republika?

- Tu je prilično jasno da će SNS pokazati dobar rezultat, i uprkos tome što će biti slabiji nego prošli put, biće veoma jak. Nemoguće je reći koliko će to biti u poslanicima kad se ne zna koliko će lista preći cenzus, a koliko će se glasova preliti. Ali, uveren sam da će Vučić, koji će biti premijer i u narednom mandatu, ići na što širu koaliciju, jedan od razloga je što šira podela odgovornosti za nepopularne mere koje mora da povlači, a tako se relativizuje krivica za eventualne promašaje i sprečava organizovan otpor. Ne znam ko će se odazvati pozivu u vladu, ali ponudiće im značajna mesta da bi ih eksponirao kao nekoga ko vuče na njegov tim.

Zašto im, a ne nam?

- Liga je regionalna stranka i nikada za 26 godina nije imala minitra, iako je imala te mogućnosti. Mi nismo prioritetna ciljna grupa kojoj bi se Vučić obratio...

Ali, lista jeste.

- Lista da, ali ja govorim o LSV-u. Mi imamo visok stepen saglasnosti sa SDS i LDP-om o mnogim pitanjima, ali i niz nesaglasnosti. Recimo, Tadić i ja osam godina idemo zajedno na izbore, ali smo došli u poziciju da na zajedničkim nastupima govorimo o razlikama. Međutim, mi se okupljamo da ostvarimo ono u čemu se slažemo, a ja duboko verujem u Tadićevu iskrenost da nešto uradi u demokratizaciji Srbije, vladavini prava, međunarodnom položaju Srbije, ekonomiji. To što on ima drugo viđenje Vojvodine od mene ne može presuditi, ne možemo vezati kompletnu politiku za njen deo, time bismo išli pojedinačno i unapred sebe diskvalifikovali.

Postoji li mogućnost da u Pokrajini u novoj vladi budu SNS i LSV?

- Postoji, kao što postoji mogućnost da će meteor udariti zemlju. Ta je mogućnost 1:250 milijardi, ali postoji.

Šta treba Vučić da ponudi da se ta minimalna mogućnost ostvari?

- Kako on može da nudi kad smo u Vojvodini mi domaćini?

Bune se paori u Vojvodini, bune se poljoprivrednici u Srbiji, mada malo stižu do medija. Koliko su zaista zakinuti novim merama Vlade?

- U uslovima kada su subvencije smanjene na trećinu, ne za trećinu nego na trećinu onoga što je ranije bilo, u uslovima kada politički organi daju u zakup zemlju po svom nahođenju, po vrlo voluntarističkom sistemu 'ko mi se više sviđa', to jest ko lepše napiše domaći zadatak i spisak lepih želja šta bi s tom zemljom mogao da radi, paori su izgubili čak i mogućnost da se na tu odluku žale. U pitanju je centralizacija jednog izuzetno značajnog resursa, do te mere kakav, pretpostavljam, teško da je viđen od Staljinovih vremena i mislim da to ništa dobro ovoj zemlji neće doneti.

Kako to korespondira sa ponavljanjem da je poljoprivreda komparativna prednost?

- Pa, stalno se govori da je Srbija zemlja u kojoj je ogromna stopa rasta i prosperiteta, pa nikako da se to nekako dokaže i kroz porast životnog standarda. To što se nešto stalno priča Englezi su davno definisali izrekom words are cheap - reči su jeftine. Hajde da vidimo kako sve to izgleda u praksi i u objektivnom podizanju životnog standarda koji građani vide i osete, a ne samo da o tome slušaju.

Beli listići i transfer blama

- Nadam se da će ovi izbori proći bez jednog od najvećih promašaja, jedne od najvećih pomodarskih gluposti koja se zvala politika belih listića. Beli listići su na vlast doveli Nikolić master Tomislava. Sa Borisom Tadićem se nisam uvek slagao, ali ga se nikada nisam stideo, Tomislava Nikolića se stidim stalno, a ne slažem se nikad. Nikolić ne propušta nijednu priliku da ispadne glup, zbog čega osećam, kako kažu mlade generacije, transfer blama. Taj snobovski odnos prema politici kao zabavi za sirotinju kojom se "ozbiljni" intelektualci ne bave pokazao je da su ti isti "ozbiljni" intelektualci dobili najveću sramotu i doveli nas u poziciju da crvenimo za svaku reč koju izgovori i sve ono za šta se ti intelektualci zalažu devalvira do neslućenih dubina. Čovek koji izgovori rečenicu da je ginekologija nauka o ženi koju niko ne može reći da zna, to je nivo budalaštine koju novija evropska politika ne pamti. Kad kažem novija, mislim 2-2 i po hiljade godina.

 (BILSV, 18.02.2016)