SARAJEVO – Predsednik  Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je u intervju za sarajevski Dnevni avaz, a koji je objavjlen na internet sajtu, govorio o referendumu u Republici Srpskoj i paralelama sa referendumom u Vojvodini, povećanju tenzija na Balkanu, aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji. Intervju prenosimo u celini:

Nakon referenduma i obraćanja Milorada Dodika čini se da je Vaša izjava o referendumu u RS izazvala najviše pažnje u regionu. Pojedini mediji u Srbiji prenijeli su da se "Čanak obrušio na Srbiju" i da "Čanak opet provocira". Kako komentarišete ove navode i šta imate da poručite onima koji kažu da ste se "obrušili na Srbiju"?

- Kako je moguće da sam se ja obrušio na Srbiju, a ne Nikolić master Tomislav koji daje izjave koje su za Srbiju više nego štetne? Liga socijaldemokrata Vojvodine i ja lično se trudimo da uradimo sve što je dobro za Srbiju, da je pomirimo sa okruženjem i da je unutar Srbije suočimo sa realnošću. I već 26 godina gledam kako svaka izjava koja se sukobljava sa institucionalnom istinom koju zvaničnici propovedaju, predstavlja „obrušavanje“ na zemlju. Verujem da je to opšte mesto u političkom folkloru Srbije na koje ne treba preterano obraćati pažnju.

Predložili ste nakon antiustavnog referenduma u RS i referendum u Vojvodini. Koliko je, zaista, realno očekivati da se desi taj scenario?

- U pitanju je bilo samo prosto povlačenje paralela. Dakle, ja sam o predlog referenduma koristio retorički, radi poređenja, da bi se razumela moja kritika mešanja Tomislava Nikolića u unutrašnje stvari BiH.  Referendum koji sam spomenuo nije formalno predložen u skladu sa zakonskom procedurom, nego sam na taj način samo ukazao da se Tomislav Nikolić nije setio da tako komentariše kada je Ustavni sud Srbije doneo odluku o Statutu Vojvodine, a setio se da komentariše odluku Ustavnog suda druge države?! Ti dvostruki standardi i jesu ono što je večiti problem u Srbiji.

Je li moguć referendum u Sandžaku i šta ako do njega dođe?

- Bilo kakav referendum na teritoriji Srbije, a naročito u Sandžaku, značio bi ozbiljno podizanje tenzija koje bi predstavljalo uvod u teško sagledive posledice.

Koje je Vaše mišljenje o održanom referendumu u RS, rezultatima, izlaznosti građana? Je li Dodikov referendum ispunio svoj smisao s obzirom da su mnogi smatrali da je ovo samo predizborni potez njegovog SNSD-a?

- Mogu da se složim da je taj referendum imao ozbiljnu predizbornu upotrebnu vrednost. Sa druge strane, uopšte nije bitno ni kako je glasilo pitanje, ni o čemu je referendum bio, izlaznost, niti rezultati. Mislim da je tu bilo bitno samo bilo demonstrirati homogenost i otpor federalnim vlastima. I zbog toga je taj referendum toliko opasan. Sada se postavlja pitanje šta je sledeći korak, ako iza referenduma dođe to da “on ne sme ostati mrtvo slovo na papiru” kao što kaže Tomislav Nikolić, predsednik Srbije. Cela ova situacija je više nego opasna i zbog toga se tu nešto mora hitno preduzeti da bi se sprečile nesagledive posledice.

Dodik nije dobio bezuvjetnu podršku Beograda i Moskve za održavanje referenduma. Kako to ocjenjujete? Znači li to da je Dodik krenu sam protiv svijeta?

- Ne bih ja rekao da on nije dobio podršku, treba gledati diplomatski rečnik. Kada se diplomatskim rečnikom kaže „samo da sve prođe u redu“, to treba pročitati kao da to znači da se odobrava da to nešto prođe. Samim tim - to jeste podrška. Mislim da je rusko mešanje u stvari na Balkanu veoma opasna stvar o kojoj niko ne govori na glas. Ne govori na glas što iz straha, što iz koristoljublja, što iz bilo kog trećeg razloga. Činjenica je da kad god se pojave nekakve „ultra-patriote“ na ulicama u Srbiji, oni nose ruske zastave.Tako da, prosto čovek dođe do utiska da je biti Srbin ustvari nekakva prelazna faza od amebe do Rusa. Da je Srbin još nedovoljno razvijen Rus. Što je potpuno budalasto.

Mnogi su za ovaj referendum rekli da je samo probni za onaj pravi - o otcjepljenju RS.Koje je Vaše mišljenje o tome? Koliko je realno očekivatiponovno cijepanje teritorije BiH?

- Rat mora da se završi. Nije dovoljno da on bude samo prekinut ili zaustavljen, da bi se obezbedio trajan mir. To je bio slučaj sa Prvim svetskim ratom, gde je maršal Fuš, koji je bio glavnokomandujući savezničkih snaga, videvši Versajski sporazum, rekao: „Pa ovo nije mir, ovo je primirje na 20 godina“. I pogrešio je za samo 56 dana. Lično mislim da je teško obezbediti trajni mir bez jasnog integrisanja Republike Srpske u pravni sistem Bosne i Hercegovine, ali i ukupnog integrisanja Bosne i Hercegovine u jednom suštinskom smislu. A to je nemoguće u uslovima kada žive, bar dve, a ja verujem tri i više istina o ratu devedesetih i o tome šta ga je izazvalo i šta se u njemu događalo. Nemoguće je u uslovima kada umesto stvaranja BiH, koja će biti država svih koji u njoj žive, postoje sile koje se trude da nametnu dominaciju ove ili one nacionalne ili verske grupacije.

Mora se ići za tim da se razume da posle operacije u medicini dolazi terapija. Da je posle iskrcavanja na Normandiju u Drugom svetskom ratu došla denacifikacija u Nemačkoj. Tako isto je u Srbiji moralo posle 5. oktobra 2000.godine, doći do lustracije.  A to se nije desilo. I, naravno, da će se bolest,  kada niste se obračunali sa njenim uzrocima, ponovo pojaviti na ovaj ili onaj način. Siguran sam da bi odnos između Srbije i Hrvatske, recimo, bio mnogo bolji kada bi i Hrvatska smogla snage da u svom dvorištu počisti fašističko smeće koje se nataložilo. Isto tako verujem da je potrebno i da se Bosna i Hercegovina, uključujući i Republiku Srpsku, oslobodi nosilaca zabluda iz devedesetih i pre toga, koje su i dovele do stanja u kojem se nalazimo. Ne može se misliti da je samim tim što je rat prekinut i završen taj tragični period ovog regiona. Bez lustracije na ovim prostorima, sve je ovo samo primirje.

Da rata ne bude

Kako gledate na prilike u regiji u svjetlu nedavnih sukoba na relaciji Hrvatska-Srbija i referenduma u RS? Nametnuta je tema rata, uvukao se strah u ljude. Ko priziva rat i koliko je izvijesno da do njega dođe?

- Rat prizivaju oni kojima je on omogućio da bez pitanja i bez ikakvih posledica dođu do političkog i materijalnog položaja kakav nikada u miru ne bi imali, po svojim zaslugama, angažovanju, bilo čemu. Jednostavno - kada se zaljulja ratom napravljen sistem odnosa, onda obični ljudi kažu, „ma, mani sve nije važno, važno je samo da rata ne bude“. I to je cela priča.

U Hrvatskoj se prikriva unutrašnja nesposobnost da se suoči sa sopstvenom stvarnošću, time se umesto čišćenja u svom dvorištu, o čemu sam govorio, traži neprijatelj spolja i otvaraju teme koje su nevezane za ono što je suštinski problem u zemlji. Ako sam nešto naučio u proteklih četvrt veka, to je da se, kad god vidim da neki „patriota“ jako maše nekom zastavom, odmah pitam kakvu krađu hoće time da prikrije. Jer iza svakog metastaziranog patriotizma stoji neka ozbiljna pljačka koja treba time da se prikrije.

Kako u ovom trenutku ocjenjujete odnose između BiH i Srbije? Šta je potrebno uraditi da se oni poboljšaju i u kojim segmentima je to moguće uraditi?

- Sa jedne strane ima ohrabrujućih znakova, a to je nedavna poseta ljudi iz Bosne, iz Srbije Sjedinjenim Američkim Državama gde su vođeni veoma tolerantni i razboriti razgovori. Sa druge strane, delovi establišmenta u Srbiji šalju apsolutno neprihvatljive poruke koje nisu možda eksploziv u temeljima mira, ali su sasvim sigurno prskalice koje mogu da naprave požar. Šta će biti – videćemo.

Budućnost zavisi od nas samih

Šta nam donosi skorija budućnost Balkana? Je li to povratak u '90. ili ubrzan put zemalja ka EU?

- To zavisi od nas samih.

Kako ocjenjujete trenutnu političku situaciju u  Srbiji?

- Ovo je samo jedna faza u kojoj se ponovo, kao što smo već imali prilike da gledamo vreme Miloševića, pa vreme Koštunice, pa vreme Tadića, tako sad imamo neko vreme u kome naizgled nema konkurencije vladajućoj strukturi. Međutim, kao što smo videli i na prethodnim primerima, sve se to preko noći u Srbiji može promeniti. Šta će dalje biti, videćemo, ali Srbija još nije došla do faze stabilnosti u društvu koja bi bila obezbeđivana jednim stabilnim odnosom snaga raznih političkih opcija, nego se iz hiljadu razloga apsolutna vlast u Srbiji prebacuje iz ruke u ruku. Na žalost, to nije dobro ni za Srbiju, ni za demokratiju u njoj, ni za region u celini.