SARAJEVO/NOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da će Aleksandar Vučić do izbora za predsednika Srbije držati sve prijatelje blizu sebe, a neprijatelje još bliže. On je u intervjuu za sarajevsko „Oslobođenje“ rekao da tek posle toga možemo očekivati nekakvo jasnije određivanje Vučića prema događajima u Srbiji i u okruženju. Čanak navodi i da Vučićevo uvlačenje Srbije u avanturu tipa osamostaljenja Republike Srpske njemu ne odgovara, jer bi time izgubio kontakte na Zapadu, a uleteo u neraskidiv medveđi zagrljaj režima u Rusiji, što bi mu bilo političko samoubistvo.

Intervju prenosimo u celosti.

Nenad Čanak je uvijek zahvalan sugovornik. Za Oslobođenje opet otvara teške teme, a na pitanje ima li zvanični Beograd snage da zaista postane regionalni lider koji okuplja komšije, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine odgovara:

- S jedne strane, realna politika je opterećena do te mere balastom kostura iz ormana i ružne prošlosti gde ja ne mislim da ovog trenutka postoji šansa za takvo nešto. Čini mi se kao dobar potez Vlade Srbije i srbijanskog rukovodstva da pomognu u borbi protiv pandemije Covid vakcinisanjem stranih državljana u Srbiji. To je zaista bio gest vredan hvale, ali s druge strane bi bio još bolji javno osuđivati svaki pokušaj destrukcije BiH narušavanjem njenog teritorijalnog integriteta, kao i normalizacija odnosa s Kosovom, s kompletnim okruženjem. Mislim da bi onda Srbija zaista mogla biti zemlja koja može okupiti oko sebe, ako se prevaziđe užasan balast prošlosti koji ide iz beogradske čaršije, a to je da se svaka ravnopravnost s drugima shvata kao neravnopravnost. Kada se izađe iz te užasne i opasne zablude, prostor na kome svi zajedno živimo će biti bolje mesto za život.

DOK SU VOJSKE BIH I SAD-A IZVODILE ZAJEDNIČKU VJEŽBU NA MANJAČI, RUSKA VOJSKA EKSPRESNO JE STIGLA U SRBIJU. ŠTA NAM TO GOVORI?

- Ništa što nismo znali. Potpuno je jasno da aktuelni režim u Rusiji ima pretenzije na ulogu na Balkanu, a koje ostvaruje na svaki mogući način, od neke sile, a to je prisustvo vakcinama protiv Covid-19 do direktnog vojnog prisustva. Rusija je razvila ozbiljnu mrežu u proteklom periodu pasivnosti Evropske unije i kolebanju na putu demokratije SAD-a, to je činjenica koju treba imati u vidu. Naravno, nije Rusija jedina.

MEDVJEĐI ZAGRLJAJ

MILORAD DODIK JE PRIČU O MIRNOM RAZLAZU U BIH DONIO I U BEOGRAD. KO ĆE GA PODRŽATI, IZUZEV HDZ-A I RUSIJE?

- Ne znam ko bi pri zdravoj pameti uopšte spominjao tu priču, a kamoli je podržavao, iz jasnog razloga što je potpuno iznutra kontradiktorna.

To je priča o krokodilu vegetarijancu i o drvenom šporetu i to jednostavno ne može biti. Cela priča o bilo kakvom razlazu u BiH je priča o dubokoj destabilizaciji kompletnog Balkana, a očigledno i šire. To je jedan potpuno pogrešan i duboko štetočinski put koji se jednostavno ne sme uvoditi u narativ, zato što je ta politika odnela desetine i stotine hiljada života i s druge strane uništila milione sudbina.

KOLIKO SE ALEKSANDAR VUČIĆ DISTANCIRAO OD DODIKOVE POLITIKE I NJEGOVOG SNSD-A? DA LI ĆE TO TEK BITI PRIMJETNO U MJESECIMA PRED NAMA?

- Mislim da će do izbora za predsednika Srbije, koji će, ako sve bude kako treba, biti organizovani aprila iduće godine, Vučić držati sve prijatelje blizu sebe, a neprijatelje još bliže. Sve što se događa u narednom periodu biće podređeno tome, gde sam uveren da tek posle toga možemo očekivati nekakvo jasnije određivanje Vučića prema događajima ne samo u Srbiji nego i u okruženju. Siguran sam da Vučićevo uvlačenje Srbije u avanturu tipa osamostaljenja RS-a njemu apsolutno ne odgovara, jer bi time izgubio kontakte na Zapadu, a uleteo u neraskidiv medveđi zagrljaj režima u Rusiji, čega je on svestan, jer bi mu to bilo političko samoubistvo. Mislim da Vučić nema toliki uticaj na Dodika koliko to nekima spolja izgleda, iz jasnog razloga što Dodik vrlo vešto igra prodajući strah od konflikta na Balkanu i na Istoku i na Zapadu. On godinama opstaje plašeći retorikom koja je sada već uveliko nadišla i najžešće ekstremiste, međutim, s druge strane je nemoguće da se to kad-tad ne uruši. Nažalost, pitanje je da li će biti potencijala da posle tog urušavanja dođe do trežnjenja i nekakve razumne probosanskohercegovačke opcije u tom entitetu ili će dovesti do dalje radikalizacije još nekvalifikovanih političkih razgovora. To ostavljam vremenu da pokaže.

JEDAN OD POSLANIKA BIH IZNIO JE ZANIMLJIVU TEZU O TOME KAKO ĆE VELIKE SILE NAJPRIJE RAZGOVARATI SA ZVANIČNIM BEOGRADOM I ZAGREBOM O NJIHOVIM ASPIRACIJAMA PREMA NAŠOJ ZEMLJI, PA SE TEK ONDA POSVETITI IZMJENAMA UREĐENJA BIH. DA LI BI TO BIO MUDAR POTEZ?

- Uvek sam bio pristalica da se pitanja i ti problemi otvaraju i rešavaju tamo gde postoje. Velike sile imaju ogroman značaj, ali to i dalje ne znači da se zbog toga treba odreći realiteta ljudi koji žive tamo, na prostoru o kome navodno ne odlučuju. O zapadnom Balkanu u Bruxellesu promišljaju birokrati koji jedva da razumeju i gde je zapadni Balkan, a kamoli dubinu tananosti odnosa i balansa koji na tom prostoru moraju postojati da bi on iole funkcionisao, da ne govorim o Rusiji, koju čak to sve i ne interesuje, nego je interesuje da ima što više čipova širom Evrope. Ti čipovi su živi ljudi, a to smo svi mi, jer je jednostavno ceo Balkan sistem spojenih sudova. Ne može u Bosni biti loše, a u Srbiji da cvetaju ruže, to je nemoguće, ili npr. u Hrvatskoj. Granice novih država pravljene devedesetih mogu postojati, ali ne mogu sprečiti ovu istorijsku međuzavisnost koja postoji među narodima zapadnog Balkana i to je istina s kojom se neko može ne slagati, ali je ne može poricati.

ŠTA GRAĐANI BIH MOGU OČEKIVATI OD VISOKOG PREDSTAVNIKA KOJI NAM DOLAZI IZ NJEMAČKE? JE LI DOBRO ŠTO JEDNA OD NAJVEĆIH SILA U EVROPI POKAZUJE INTERES PREMA OVOM DIJELU KONTINENTA, POGOTOVO IMAJUĆI U VIDU DA JE TA DRŽAVA ZAUZELA STAV PO KOJEM JE NEPRIHVATLJIVO UREĐENJE BIH PO ZAMISLI DRAGANA ČOVIĆA?

- Nemačka ima posebno mesto na karti Evrope, pre svega, zbog grešaka iz prošlosti gde je njihova osetljivost na pojedina nakazna rešenja etničkih podela i sličnih stvari daleko veća nego nekih država koje su se potrudile da slične epizode iz svojih prošlosti što dublje zakopaju u prašnjave istorijske knjige. U tom smislu je to dobra vest. Mene lično rastužuje što još posle toliko godina treba da se oslanjamo na tuđa dostignuća u demokratiji, umesto da već imamo svoja, ali realitet govori da je to u ovom trenutku najmanje loša opcija.

KAKO POBOLJŠATI ODNOSE BIH I SRBIJE? ČIM SE SPOMENU EKONOMIJA, SAMITI PRIVREDNIKA, UTOM SE, KAKO ČESTO ZNATE REĆI, PONOVO PROSPE “SAV TAJ OTROV PROLIVEN DEVEDESETIH GODINA”?

- Nije poenta u tome da privrednici između sebe taj otrov prosipaju, nego je problem što na tim samitima velikim delom se pojave ljudi koji su u privredu ušli zahvaljujući politici. Da je neko svojim rukama pravio nekakvu firmu koja funkcioniše i bori se na tržištu da napravi što bolji rezultat, njega nekakva silna politika sem poreske normalno da ne bi interesovala. Kada imate ljude koji su u ekonomiju i privredu ušli bukvalno zahvaljujući političko-partijskim vezama, pranju novca, povlašćenom položaju na tržištu, onda je potpuno jasno da se oni drže onim što ih hlebom hrani, a to je jedna te ista pogubna politika. I onda, naravno, da tu nema nekog zdravog razgovora i dijaloga. Uostalom, ako bolje pogledate, prvi koji su potpuno zaboravili u privrednom smislu i ratove, podele, državne granice su kriminalci. Kako god padne neka međunarodna kriminalna grupa, vi vidite da su potpuno ravnopravno zastupljene sve nacije, sve vere sa prostora zapadnog Balkana. Njima ništa ne smeta, ni nacionalna, ni verska pripadnost pošto su kriminalci pragmatični ljudi koje vodi samo interes. Da bi se poboljšali odnosi BiH i Srbije, oni prvo moraju postojati, a ovako su to odnosi između Dodikovog feuda i beogradskih vladara koji se menjaju. Najtragičnije je to što je Dodik u jednom trenutku izgledao kao negacija tog zločinačkog poduhvata koji su sprovodili Karadžić i njegova čitava svita, a onda je potpuno nastavio promovisati kompletnu ideju iz čisto materijalnih razloga, podržavajući oligarhiju.

VRIJEDAN GEST

Srbija mora postojati kao zaokruženo demokratsko društvo, što ona već 30 godina nikako da se izbori, a s druge strane, BiH mora biti zaokružena, funkcionalna država koja ima svoje interese, okruženje, u kome je ravnopravni partner za donošenje svih odluka koje su u interesu svih. Rat koji je bio na teritoriji BiH, a koji je doneo užasne žrtve, razaranja i rane, kojima će trebati generacije i generacije da se zaleče i koje nikad neće proći, nije završen, on je prekinut Dejtonskim sporazumom. Etničke podele su jasno pokazane kao osnova zloupotreba profesionalnih Srba, Hrvata, pa što ne reći i Bošnjaka, koji nacionalnu pripadnost predstavljaju kao osnovu za izgovor za političko delovanje. U takvim uslovima su nacionalisti i šovinisti uzajamno najbolji prijatelji, jer nisu džaba četnici i ustaše zajedno bežali pred Narodnooslobodilačkom vojskom. BiH bi na čelo trebala dovoditi najkvalifikovanije i one u koje se ima najviše poverenja, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili neku drugu pripadnost.

 (SzILSV, 01.06.2021)