Čanak: Naš put nije da ovu vlast naslede Dveri i Obradović

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Petak, 15. 02. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Naš put nije da ovu vlast naslede Dveri i Obradović

BEOGRAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak u intervjuu za list Blic rekao je da stranku zanima jasan odgovor na pitanja da li se ide u EU integracije, da li se ide ka decentralizaciji zemlje, a to da se zamenjuje Tadić Nikolićem, Nikolić Vučićem, a Vučića - daleko bilo - Boškom Obradovićem, nije put i nije politika koja interesuje LSV.

LSV

*Da li zato niste podržali proteste? Da li ste dobili poziv?

- Nije sporno to da je društvo prepuno napetosti koje opterećuju normalan život građana. I nije sporno da je to nezadovoljstvo moralo da se nekako izlije na ulice. Veliki broj članica j članova LSV, kao što vam je poznato, podržava taj tip protesta u svojim lokalnim sredinama. Ali, LSV, kao politička organizacija ne vidi političku platformu i konkretan politički projekat koji bi mogla politički da podrži. Ponavljam, na stranu što sa jednim delom učesnika, poput Dveri, imamo neprevazilazeđ Ideološki antagonizam.

*Šta mislite o bojkotu institucija? Hoce li LSV pribeći bojkotu?

- U pojedinim slučajevima, neučestvovanje u radu institucija je poruka o nezadovoljstvu delovanjem tih institucija. Međutim, treba imati u vidu da je bojkot složena politička akcija koja bi u sebi trebalo da nosi i alternative onome što se bojkotuje. A to u dosadašnjoj praksi nismo videli. Vama je poznato da nismo davali legitimitet parlamentu, kako republičkom tako i pokrajinskom, učešćem u sali pri donošeniu određenih odluka. Ali, isto tako, nismo spremni ni da se odreknemo parlamentarnog delovanja, jer smatramo da bi to u potpunosti obesmislilo ideju parlamentarizma u Srbiji, od čega bi jedinu korist imala izvršna vlast.

*Hoćete li izaći na vanredne izbore ako budu raspisani? Većina opozicije smatra da je bojkot jedino rešenje.

- Mi ne smatramo da je to jedino rešenje. Najpre, bojkot izbora ne znači neučešče na izborima, nego borbu protiv izbora, a ta borba je mnogo kompleksnija nego što se čini i uveren sam da za nju nema snage. Drugo, što se tiče priče o bojkotu zbog nefer uslova, podsetio bih vas na činjenicu da 29 godina u ovoj zemlji nijedna vlast nije dala fer izborne uslove. A ipak su tri puta pobeđeni na izborima koji su organizovani po njihovim pravilima i sa njihovim medijima. Setite se, na lokalnim izborima je to bilo 1996, a na republičkom nivou 2001. i 2012. I još nešto, uspešne demonstracije koje su organizovane bile su demonstracije radi zaštite izbornih rezultata. Dakle, svaki pokušaj rešenja na ulici bez prethodnih izbora, u proteklih 29. godina se pokazao kao jalova stvar.

*Jesle li vi opozicija i kome? Verovalno ste čuli krilike i prozivke da ste "Vučićeva opozicija"?

- Kritike od strane koga? Znate kako, već sama priča o "Vučićevoj opoziciji" govori o podeli u dva tabora i personalizaciji, a to je ono što nas ne zanima. Nas zanima jasan odgovor na pitanja da li se ide u EU integracije? Da li se ide ka decentralizaciji zemlje? A to da zamenjujemo Tadića Nikolićem, Nikolića Vućićem, a Vučića - daleko bilo - Boškom Obradovičem, to nije put i nije politika koja nas interesuje.

*Da li ste već sa nekim razgovarali, kakve su povratne informacije?


- Ako mislile na Savez za Srbiju - ne, nismo. Razgovori koje vodimo su usmereni ka formiranju jedinstvenog vojvođanskog fronta.

*Šta je cilj? Zajednički izlazak na izbore?

- Cilj je zajednička borba za demokratsku i decentralizovanu Srbiju i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, za Srbiju, kao državu ravnopravnih građana. Vojvodina je odavno nagurana u poziciju da stalno nešto čeka. Na nama je, kao ljudima iz Vojvodine, da to pokušamo da prekinemo i promenimo. Znate i sami da sam pre dve godine govorio u predsedničko] kampanji da ljudi žive i van Beograda. Razmislite, koliko ljudi se zamislilo na tu temu? Osim ljudi koji su i sami došli van Beograda ili im je najbliža rodbina van Beograda.

*Da li imate utisak da je promaja u građanskom, proevropskom delu opozicije?

- Bilo bi čudno da je drugačije s obzirom na sinhronizovane napore bezmalo svih društvenih činilaca da se ideje koje proističu iz tog građanskog i proevropskog korpusa potpuno sterilišu. I tu postoji gotovo potpuni konsenzus nacionalističke vlasti i "patriotske" opozicije. Najsvežiji primer vam je poseta predsednika članice EU Boruta Pahora parlamentu Srbije koju su bojkotovali oni koji su za to vreme sedeli u ruskoj Dumi i koji su prošle godine, kada je gost bila Federika Mogerini, skandirali zajedno sa SRS i držali transpareme protiv EU.

(SzILSV, 15.02.2019)



*Da li verujete da će rešenje za Kosovo biti postignuto ove godine?


- Verujem. Verovatno ne kompletno rešenje. Verovatno ne zadovoljavajuće rešenje za barem jednu, a možda i obe strane. Ali, očekujem neki pomak. I verujem da će se to dogoditi uprkos očitom interesu aktuelne ruske spoljne politike da se neuralgične tačke Balkana - Kosovo i Republika Srpska stalno drže kao fitilji kojima se može potopiti balkansko bure baruta.




Iz medija | Ponedeljak, 17. 06. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Crnoj Gori vratiti imovinu otetu 1918. godine

Činjenica je da je poslije 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC. Upravo iz tog razloga, ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda", kaže u razgovoru za Dnevne novine Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Iz medija | Nedelja, 16. 06. 2019. | Komentara: 0

Intervju Milivoj Bešlin: Istorijsku istinu ne bi trebalo da utvrđuje sud

"Svedočim pred Višim sudom u Valjevu. Tužiteljka se žalila na rešenje o rehabilitaciji. Sudija je korektan i profesionalan. Iako me satima ispituje, često i na okolnosti koje nisu relevantne ili se meni tako čini, trudi se da pokaže širinu. Advokat predlagača Kalabićeve rehabilitacije u jednom trenutku me pita mislim li zaista da su svedoci 1945. pred Državnom komisijom mogli da se sećaju šta se dogodilo dve ili tri godine ranije", počinje priču o svom svedočenju u procesu za rehabilitaciju Nikole Kalabića istoričar Milivoj Bešlin.
Iz medija | Nedelja, 02. 06. 2019. | Komentara: 0

Skuplje je snimiti Igru prestola nego izazvati rat na Balkanu

Kosovo je 1912. ušlo u sastav Srbije ratom i voljom velikih sila. Izašlo je iz Srbije 1999., takođe ratom i voljom velikih sila. Zato ne vidim neki veliki manevarski prostor. Kraj priče će biti proglašenje pobede pre nego što se pobegne, a potom i priznanje Kosova. Gde Srbija jedino neće priznati da je priznala Kosovo



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook