Beograd - Nemam nameru da se branim pred onima koji su do juče pljuvali sve oko sebe zbog opredeljenja za izbore pa se onda pocepali, odlučili za prekid bojkota i aktivno učešče u izborima. Ili, s druge strane pred onima koji su ostali u bojkotu, a nisu postojali u vreme kada su kandidate opozicije u vreme izbornog procesa ubijali, kaže u razgovoru za Danas Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, u odgovoru na pitanje kako odgovara delu javnosti koji se opredeljuje za bojkot izbora, tvrdeči da se učesnici upuštaju u nedemokratski izborni proces zato što im je stalo do funkcija i poslaničkog mesta, ili učešća u vlasti sa Aleksandrom Vučićem, a ne borbe za slobodu i interes građana. 

- Postavite pitanje slobode štampe senima Slavka Ćuruvije, a izbornog procesa duhu Ivana Stambolića pa ćete znati da li su ovo najnedemokratskiji izbori u istoriji. Drugo, šta je alternativa izborima? Ulični nemiri koji vode u građanski rat ili priprema za doček ruskih tenkova. U svakom slučaju, nema opravdanja za neučestvovanje na izborima, a da polemišem sa kukavicama i prevrtljivcima, sa onima koji bi na izbore išli samo ako bi im neko unapred garantovao pobedu, ne pada mi na pamet. Znate, prosto je uvredljivo sa koliko se ostrašćenosti jedan deo samozvano slobodnih medija stavio na stranu bojkotaša ne želeći da čuju nijedan argument i stavljajući se otvoreno u bojkotašku kampanju, a diskreditujući sve one koji su i u mnogo težim uslovima i izlazili na izbore i postizali rezultate. Koliko je meni lično stalo do poslaničkog mesta možda govori činjenica da sam posle jednog kafanskog incidenta vratio mandat stranci, za razliku od onih koji su se posle preskakanja u jednom mandatu kroz pet stranaka, pokreta i ko zna čega sve ne, držali ukradenog mandata kao pijan plota. Pitajte, recimo, njih kolika je vrednost mandata. Ja to znam, jer sam svaki svoj mandat dobijao od LSV i njenih glasača, a nisam ga koristio za privatne trgovine uticajem pa što ne reći i finansijske pogodnosti. 

Imate li kapaciteta da kontrolišete izbore i otkrijete eventualnu krađu glasova? 

- Naravno da imamo, pa šta mislite da smo radili proteklih 30 godina nego hvatali razne u krađi izbora. Problem je u nečemu drugom. A to je da i kada smo ih hvatali - nije bilo reakcije. Nego su, isti oni krugovi i domaći i međunarodni koji sebe smatraju pozvanima da dele lekcije iz „bogomdane“ pozicije političkih arbitara, imali razloge da hiljade primedaba na legitmitet ustavnog referenduma, ili izbora pre i posle 5. oktobra, guraju pod tepih zbog nekog „višeg interesa“. 

Da li se, ipak, osećate kao dekor za privid slobodnih izbora, što je, tvrdi onaj deo društva koji je za bojkot, neophodno Aleksandru Vučiću kako bi EU pokazao da je nedemokratičnost i nedostatak fer uslova, zapravo samo njihova izmišljotina? 

- Mi smo odluku da izlazimo na izbore doneli 1990. godine u mnogo težim uslovima. A dekoraciju tražite unutar sledećih 20 lista koje takođe izlaze na izbore. 

Većinu učesnika na izborima prati sumnja da im je vlast obezbedila ili pomogla u prikupljanju potpisa. Ni vaš savez, u okviru kojeg učestvujete na izborima, UDS, nije od takvih sumnji pošteđen. Kako to komentarišete? 

- Sramnije laži od ove teško da sam čuo, a svašta sam čuo u politici. Bojkotaška podmetačina da je navodno vlast skupljala potpise za UDS i Vojvođanski front, jeste gebelskovska propaganda koja je, na žalost onih koji je šire, lako proveriva. Tvrdnja da je UDS dobio 3.000 potpisa u Lebanu za listu može se proveriti u RIK-u gde se vidi da je u Lebanu sakupljeno uz pomoć lokalnih grupa građana 208 potpisa. A teza da je u Novom Sadu skupljeno 2.000 potpisa a da nije data lista za lokalne izbore je takođe čista laž s obzirom na to da je Vojvođanski front dao listu za izbore u Novom Sadu, kao deo UDS i zove se Vojvođanski front - ujedinjeni za demokratski Novi Sad i nalazi se pod brojem 5. Dakle, besramnost režimske i bojkotaške propagande samo potvrđuje da su ta dva projekta beogradskih kuhinja jednaki u odnosu prema svima koji im ne pripadaju. 

Verujete li da su ekstremno desničarske grupacije ali i nacionalističke stranke, kojih ima najviše među 21 kandidata na izborima, zaista uspele same da savladaju proces kandidovanja i predaje lista ili se slažete da su imale pomoć vlasti? 

- Da li su imali pomoć vlasti ja ne znam. Ali, da delu vlasti odgovaraju i da ih taj deo sigurno podržava dokazuje mlitava ili nepostojeća reakcija na njihova divljanja. Samo onaj ko je svojim radom prošao kroz ionako prekomplikovan proces kandidovanja može ustvrditi da je rnalo verovatno da ako neko preda listu sa 7.000 potpisa, u 48 časova sakupi još 3.000 validnih potpisa. To jednostavno ne funkcioniše tako. 

Ukoliko uspete da osvojite dovoljan broj glasova, da li biste pristali da budete deo buduće vlasti u kojoj su SNS i SPS, ili to apriori odbacujete? 

- Ma, hajte, molim Vas, u nekakvu vlast možemo ući pod uslovom da to znači zabranu SPS. Zato što je odsustvom lustracije SPS uspeo da ne bude otvoreno u vlasti i pri vlasti samo nepune tri godine, od 2000. do 2003. Tako da, ako računamo i period na koji se oni pozivaju da su oni njegovi baštinici, SPS je na vlasti 72 od 75 proteklih godina, iako su oni u suštini karijeristička organizacija vlastohlepnih birokrata bez ikakvih tragova bilo kakve ideologije. 

Ako bi se eventualno rasplamsale demonstracije nakon izbora, 21. juna, i tražilo poništavanje rezultata i njihovo ponovno raspisivanje, da li biste imali razumevanja za to i priključili se tom talasu? 

- Naravno da bih, pod uslovom da su u pitanju demonstracije u vezi sa nepravilnostima u izbornom procesu. A ako bi to bila samo replika crnogorskih litijanja po ruskom diktatu, onda sasvim sigumo ne.

(SzILSV, 15.06.2020)