NOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak upozorio je na to da se nakon prekomponovanja vlasti u vojvođanskim gradovima i opštinama svaki čas očekuje udar i na pokrajinsku vlast, a što bi, kako je rekao, trebalo da posluži za finalni obračun s Vojvodinom kao političkom zajednicom.


 
Čanak je u intervjuu za današnji „Dnevnik” poručio, međutim, da će to za posledicu imati internacionalizaciju vojvođanskog pitanja.
 
– Zato ćemo morati da se obratimo svim prijateljima u Evropskom parlamentu i u regionu, a imamo ih dovoljno. I da zapitamo kako je moguće da se takav problem kao što je uništavanje jednog civilizacijskog prostora kao što je Vojvodina od centralističkih vlasti u Beogradu uspešno gura pod tepih već 24 godine – istakao je on. Ocenio je da bi i aktuelna Vlada Vojvodine morala da zauzme mnogo čvršći stav u borbi za ostvarivanje prava građana Vojvodine, umesto što pokušava da učtivo razgovara s predstavnicima republičke administracije koji na takav vid komunukacije nisu navikli.
 
– Potpuno je jasno da je Vojvodina u poslednje 24 godine u poziciji kolonije i bespomoćne žrtve i služi za pljačku i otimačinu centralističkim strukturama u Beogradu, koje i rade na tome da se preko političkog upodobljavanja lokalnih samouprava u Pokrajini i vojvođanska administracija gurne u potpunu jalovost i bespomoćnost. A sve to treba da posluži i za finalni obračun s Vojvodinom kao političkom zajednicom, pod izgovorom da je to skupo i da ničemu ne doprinosi već da je samo relikt prošlosti, i da je dovoljno da bude jedna vlada u jednoj državi. To je, inače, stara radikalska teza od koje nijedna radikalska frakcija nije odustala – ocenio je lider LSV-a.
 
A kako bi Vojvodina mogla nametnuti zahtev Beogradu da se razgovara da se ne bi pregovaralo, koji ste izneli i na nedavnom kongresu vaše stranke?
– Vojvodina nikad nije bila u manjoj državi nego danas, i u odnosu na veličinu Srbije ima značajan deo stanovništva i teritorije, ali i bruto nacionalnog dohotka. Između dva svetska rata Vojvodina je bila pitanje nagodbi na relaciji Beograd–Zagreb, plus velike sile, a od Drugog svetskog rata pitanje Vojvodine bilo je vezivano za potkusurivanja na federalnom nivou. Tako da suštinski Vojvodina sad dobija šansu da, ako uspe da se uspravi i iznese precizno svoje zahtve, bude ozbiljna politička snaga. A da li će uspeti, to ostaje da se vidi, s obzirom na to da se iz Beograda uporno radi na zatiranju bilo kakvog političkog subjektiviteta Vojvodine. Uostalom, apsolutno centralizovan sistem informisanja, uvođenja crkve u političko odlučivanje i eskadroni smrti koji po Srbiji određuju ko sme da se okuplja na ulicama a ko ne sme – pokazuju da već postoji izgrađena „infrastruktura” za klerofašističku diktaturu u Srbiji. Srbija se ne drži sopstvenog ustava ni kad je u pitanju Kosovo, ni kad je u pitanju Vojvodina, čime dokazuje da nije pravna država. U budžet Srbije ulazi subvencionisanje kupovine traktora u Republici Srpskoj, a ne ulazi subvencionisanje kupovine traktora u Vojvodini! To se ne može trpeti u nedogled. I savim je logično da će takve stvari dovesti do toga da ćemo morati da tražimo od Brisela da se najpre upozna sa činjenicama, između ostalog i s tim da su zbog nasilno donetog Ustava Srbije 2006. godine ugrožene vojvođanske civilizacijske tekovine, a tu pre svega mislim na višejezičnost. A ta vojvođanska višejezičnost starija je od poslednjih pet država koje su formirane na ovim prostorima i uspevala je da opstane u svakoj do ove najnovije. Jer, nije jasno da li su u novom budžetu predviđena sredstva za štampanje udžbenika za obrazovanje dece koja se ne školuju na srpskom jeziku. Takođe, Brisel mora da se upozna i sa činjenicom da Srbija samo na osnovu Ustava koji je, inače, donet protiv volje Vojvođana, Vojvodini duguje oko 800 miliona evra, što je dovoljno da se iskoreni nezaposlenost u Pokrajini. A taj dug govori da se iz Beograda svakog dana svakom detetu u Vojvodini skidaju cipele i kaput. Međutim, nama se stalno lepi etiketa separatizma kad govorimo o tome. Već 22 godine se ja izvinjavam što se usuđujem da primetim da sam iz Novog Sada i da živim u Vojvodini i da su moji susedi i prijatelji ljudi s kojima delim istu sudbinu, i zato što ne mogu da volim više neki drugi grad. To je potpuno šizofrena situacija, koja neće izaći na dobro. Za poslednjih šest godina Srbija je zakinula Vojvodinu dva puta više nego što je plaćena Naftna industrija Srbije!
 
Da li se vojvođanska vlada snašla u novim okolnostima, kao što su promena vlasti, odluka Ustavnog suda o ukidanju dela ingerencija APV, slučaja Razvojna banka Vojvodine, novi-stari problemi s budžetom...?
– Mislim da se ne snalaze baš dobro jer pokušavaju da učtivo raspravljaju s onima koji na takve razgovore nisu navikli, što neće imati nikakvog efekta. No, ne treba zaboraviti da je gotovo identična vojvođanska vlada i u prethodnom mandatu bila u poziciji da su se dvojica premijera dogovarala, a da niko ne zna šta su se dogovorili, pa onda stranačke interese gurnu u prvi plan a Vojvodini šta preostane. Ja sam u nekoliko navrata intervenisao, s promenljivim uspehom, ali sam bar pokušavao da nešto uradim. Međutim, sve je to palo u vodu samo na jednoj sednici Ustavog suda, na šta sam, inače, i upozoravao pre tri godine. Jer, dokle god položaj Vojvodine nije definisan Ustavom, on je klimav i nesiguran. Pokrajinska vlada morala bi da zauzme mnogo čvršći stav, ali to znači da mora biti spremna i za političku konfrontaciju, a ja nisam siguran u to da jeste. Ali, videćemo. Ako se sada ne pobuni, moraćemo da tražimo druge načine suprotstavljanja. Kako neko može da veruje da može investirati u državu koja ne poštuje svoj najviši zakonski akt, i to ne u odredbi koja se može tumačiti na različite načine već u vrlo preciznoj normi koja govori o sedam odsto budžeta za Vojvodinu? To znači da će Srbija imati sve veće probleme na svojoj teritoriji i da će morati da plati mnogo veću cenu nego što je platila do sad. A pošto je potpuno jasno da u Srbiji pravde nema, moraćemo da je tražimo negde drugde.
 
Gde?
– Mislim da sam sve jasno i precizno već rekao.
 
Kako objašnjavate situaciju vezanu za Razvojnu banku Vojvodine, koja će ipak biti ugašena, uprkos nedavnoj odluci Skupštine APV da se ona dokapitalizuje?
– To ćete morati da pitate Vladu AP Vojvodine. Znam samo da, uz pritiske centralne vlasti, u tome ima dosta krivice i same vojvođanske vlade jer je RBV prethodno isticana kao glavna zastava razvoja Vojvodine. LSV je, s druge strane, isticao da bez ustavnih garancija za zakonodavnu, izvršnu i sudsku autonomiju Vojvodine, te njene izvorne prihode i imovinu – nema nikakvog razvoja. Tvrdili su, međutim, da to nije tačno, pa smo do pre dve nedelje imali situaciju da „glavu damo, al’ Razvojnu banku ne damo”, pa je onda po hitnom postupku smišljeno da se ona dokapitalizuje, a onda je ovih dana došlo i do toga da nije ni važno da postoji Razvojna banka nego ćemo praviti neki Razvojni fond. Sve je to veoma neozbiljno. Zbog čega je uopšte od jedne propale banke, koja je imala više od 70 odsto nenaplativih potraživanja, pravljena RBV, a nije napravljena od nule, što bi bilo mnogo jeftinije i zdravije? Kako se došlo do toga da gubici RBV-a budu takvi da sad poreski obveznici u Vojvodini treba da plaćaju za saniranje dugova te banke? I kako je moguće da je onaj ko je smišljao ideju formiranja RBV-a zaboravio da, ukoliko banka ne raspolaže alikvotnim delom primarne emisije države u kojoj je, ona i ne može imati razvojnu funkciju? Zato bi bilo mnogo korektnije reći da je RBV politička banka jer su političkim sredstvima depoziti javnih preduzeća lokalnih samouprava nagurani u tu banku da bi ona izgledala snažnije. Ali, to se završilo tako da se sad na brzinu odvaja ono što je još zdravo da ne bi propalo sve na gomili. To su vrlo jasne stvari, ali mene interesuje ko će za to da odgovara.
 
Ko će da odgovara?
– Ne može za to da odgovara autonomija Vojvodine, niti njene institucije, nego konkretni ljudi. Takođe, mi nemamo odgovor ni na pitanje ko je odgovoran za slučaj ATP „Vojvodina“ u Novom Sadu, i ko je tu koga čuvao.
 
Nedavno je održan izborni kongres vaše stranke, na kojem ste ponovo izabrani za njenog lidera. Kako komentarišete zamerke što ste na toj poziciji od osnivanja LSV-a?
– Oni koji imaju takve primedbe, neka ne zaborave da ja nisam 22 godine na čelu države, nego stranke. A od prošlog stranačkog kongresa do danas LSV je dobio na izborima 30 posto glasova više. Koji je razlog da se onda prema meni pokaže nepoverenje?
 
Mislite li da će sudski proces koji se vodi protiv vas uticati na taj rejting Lige?
– To nije sudski proces, iako sam po pisanju medijskih ogranaka organizovanog kriminala i parapolicijskih struktura već saslušan i osuđen, tako samo još treba da izdržavam kaznu. Ali, sudski proces nije još ni počeo već su u pitanju tek istražne radnje, koje ne mogu da komentarišem. Ni pre 20 godina, kad smo bili potpuno spremni da se fizički obračunamo s onima koji naše susede izbacuju iz kuća zato što se nekom ne dopada njihovo prezime, to nije bilo preterano učtivo i tad su se toga mnogi demokratski puritanci gadili. Ali, mi smo ponosni na našu antifašističku istoriju. Kad su bile demonstracije 5. oktobra u Beogradu koje su označile kraj režima Slobodana Miloševića, visoki funkcioner DSS-a Vladeta Janković, pošto se za Koštunicu nije znalo gde je, ušao je u sedište DOS-a i rekao: „Ne očekujte da mi u tom vašem nasilju učestvujemo”. A to nasilje bila je odbrana izbornih rezultata i njihovog predsednika. Međutim, koliko sutra, ništa im nije smetalo da se dohvate svih državnih funkcija koje su mogli uzeti. Ja ne verujem u to licemerje da čovek svojim imenom i likom ne stane iza svog postupka. Kad odem u kafanu i naručim piće, ja ga platim. Ako pozovem da mi se odsvira neka pesma, i to platim. Kao što plaćam i sve ostale dugove, i na to sam ponosan. Šta je s onima koji su pobegli od svojih dugova i sada prozivaju sve oko sebe i tvrde da su oni čudo od morala i poštenja, a nijedan svoj dug nisu platili? Jedino su se prevarili što misle da je to neko zaboravio.