NOVI SAD - Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak najavio je u sedmici za nama prikupljanje 100.000 potpisa građana kojima bi se od Narodne skupštine zahtevalo da raspiše referendum o zabrani prodaje zemlje strancima, a to je ponovio i juče nakon „šetnje 100 zastava Vojvodine”. Sa druge strane političkog spektra odmah je stigla reakcija da bi takvo ograničenje, između ostalog, bilo u suprotnosti sa evropskim aspiracijama Srbije...

– Čuo sam ovih dana razne zamerke, iako je sasvim jasno da bilo ko dobronameran teško može da nam zameri na inicijativi da sačuvamo zemlju pod našim nogama – kaže Čanak za „Dnevnik”. – Siguran sam da će takvih zamerki i ko zna čega biti još, pre svega, od onih sa čijim se to interesima kosi. Na takve stvari smo prosto navikli u ovih 25 godina, ali nas to ne sprečava da se borimo. Mi hoćemo referendum kojim će biti zatraženo od Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije da izmenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu i drugim zakonskim aktima, zaštiti domaće poljoprivrednike, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva od nelojalne konkurencije iz inostranstva, ali i od domaćih tajkuna, po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta ili izdavanja u dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

 

Vlada skepsa da ćete uspeti da obezbedite dovoljnu podršku građana?

– Skupićemo 100.000 potpisa. Šetnja kolona više hiljada građana u protekle dve nedelje u petnaestak mesta u Vojvodini sa vojvođanskim zastavama u to me uveravaju. A tek će da šetaju. Inače, treba da znate da ta inicijativa nije u suprotnosti ni sa Ustavom niti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU. Brojni su primeri da su članice EU, prihvatile isti taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je neophodan na putu ka Evropskoj uniji i garantuje da će stranci moći da kupuju i zakupljuju njihovu zemlju, ali su prilagodile domaće zakonodavstvo na način koji omogućava zaštitu interesa domaćih poljoprivrednika.

Eto, na primer, Slovačka je članica EU i stranci mogu da kupe zemlju, ali uz uslov da žive deset godina u Slovačkoj, da se tri godine bave poljoprivredom i da im nadležni državni organ da neophodnu dozvolu da kupe zemlju. Ja vas pitam, zašto to ne bi bilo moguće i u Srbiji? I zašto bi bilo kome dobronamernom smetalo što se za to borimo? Zašto bi nekome smetalo da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu izmeni tako, u korist poljoprivrednika. I dok takve odredbe nema, ovde se u taj zakon unosi odredba po kojoj se 30 procenata državne zemlje, od koje je najveći deo u Vojvodini, daje pravnim licima na osnovu direktnog dogovora sa Ministarstvom poljoprivrede, bez ikakvih vidljivih kriterijuma?!

 

Nedavno ste poručili da će Vojvodina morati da vrati i naftu i vode, i “nebo nad našim glavama, koje su dali u rentu”. Da li je reč o ostvarivom cilju, pogotovo ako se imaju u vidu aktuelne političke okolnosti?

– U decembru će biti godišnjica kako je Srbija obaveštena da nema ništa od gradnje Južnog toka, a NIS vojvođansku naftu i dalje izvlači uz najnižu rudnu rentu u Evropi, na štetu Vojvodine i njenih lokalnih samouprava. Mi smo najavili da ćemo pokrenuti inicijativu za raskid Energetskog sporazuma. Ako to nekome deluje nerealno i misli da se šalimo, neka obrati pažnju na činjenicu da sedam godina insistiramo da se NIS, odnosno naš Naftagas, vrati Vojvodini. I nismo se umorili. Naprotiv. Nekima je sigurno delovalo nerealno i da ćemo slomiti koncesiju za autoput Horgoš-Požega, koja bi Vojvodinu oštetila za 450 miliona evra, pa smo koju godinu kasnije to i uspeli. Ili, evo u sredu vam je godišnjica ustavnog referenduma. Nije delovalo nimalo realno kada smo pre devet godina mi pozivali na njegov bojkot dok je u državi vođena čitava kampanja za taj referendum, pa je čak i patrijarh SPC na njega izlazio.

 

Ipak, građani Vojvodine su nas tada poslušali i razumeli - i taj referendum u Vojvodini nije prošao. E sad, prošao je u drugim krajevima Srbije, taj Ustav je danas na snazi i treba ga poštovati, što opet nas ne sprečava da godinama tražimo njegovu promenu. I? Pogledajte koliko se stranaka, među kojima su i one koje su ga donosile, danas zalaže za promenu tog istog Ustava ili donošenje novog?! A mi i danas, kao i pre devet godina kada je to nekima delovalo ovako ili onako, tvrdimo da je Ustav loš iz mnogo razloga, a naročito zbog toga što koči EU integracije i guši autonomiju Vojvodine.

 

A što se tiče političkih okolnosti, one nikada ne idu na ruku Vojvodini. Uvek u državi ima nešto preče i goruće, uvek se pitanja vezana za nju guraju pod tepih, nikada nije moment za njih. Koliko puta je, recimo, samo Kosovo poslužilo da se zapuše usta ljudima u Vojvodini koji se bune jer im se stalno oduzima i zakida.

 

Kad smo kod toga, puno se prašine podiglo zbog izjave Bojana Kostreša da je Kosovo faktički nezavisna država. Posle je praktično isto to ponovio i predsednik SANU, izazvavši gnev predsednika Nikolića?

– Osnovno pravilo u medicini je da nema efikasnog lečenja bez efikasne dijagnostike. Drugim rečima, stvari se moraju nazvati svojim pravim imenom. Država Srbija ne postoji na Kosovu već dugi niz godina, svidelo se to nekome ili ne. Zato smo i pozvali da se o dosadašnjoj politici odbrane Kosova povede otvorena i argumentovana rasprava u parlamentu. Ja sam i u Skupštini upozoravao na to da je za nama čitav vek pogrešne politike prema Kosovu. Mene zanima da ljudi ovde konačno bolje žive, i da, jednom za svagda, izađemo iz tog kolopleta mitova, legendi i “istina” za koje svi znaju da nisu istine. Zanima me da prestane zloupotreba kosovske tragedije zbog koje ćemo malo-malo strahovati da ponovo ne rezultura demoliranjem vojvođanskih gradova.

 

Što se Tomislava Nikolića tiče, nisam iznenađen time da on prekoreva akademika. On to od SANU, sa čijim delom je decenijama u saglasju delovao - nije očekivao. Šta god ja mislio i o SANU i nekakvoj eliti u Srbiji, ovde je država, na čelu sa Nikolićem, na primeru akademika Kostića dokazala da neće blagonaklono gledati na buđenje ili protest pojedinaca iz te neke naše, da kažem, intelektualne elite.

 

No, Nikolić je uradio jednu, po meni mnogo goru stvar: spominjao je građanski rat. To još jednom dokazuje da je on čovek iz devedesetih, da je čovek ograničenog formata i da ne razume da je od ratova Srbija bila samo manja i nije ostvarivala nijedan svoj interes. Gore od toga je samo ako to razume, a ipak radi to što radi. U svakom slučaju je loš predsednik i treba da ode.

 

Ponovo se iz SPC, ali i iz kabineta šefa države, poručuje da nećemo u EU bez Kosova. S druge strane stižu optužbe na račun pokrajinske administracijezbog stava da je za Vojvodinu jedini put onaj u EU?

– Najbolje rešenje za Kosovo u Srbiji je Evropska unija. Vlast koja zaista želi da ubrza put ka Evropskoj uniji, iskoristila bi potencijal koji u tom smislu predstavlja Vojvodina, sa jedne strane svojom multikulturalnošću, a sa druge iskustvima koje ima kao deo porodice evropskih regija od 2002. godine. Ipak, kao da postoji neki prećutni dogovor među svim vladama da se i dalje ne veruje sopstvenim građanima i da prema Vojvodini postoji nekakvo podozrenje. Jer, sve republičke vlasti to ignorišu. A što se tiče SPC, mislim da sam ja na tu temu već dovoljno govorio. Srbija je po Ustavu sekularna država i bilo bi dobro da se tako i ponaša.

 

Gubi li ipak EU svoju primamljivost, pogotovo u svetlu izbegličke krize?

– Evropska unija nije neko ne znam kako dobro rešenje. Ona je samo najbolje rešenje koje imamo. Jer, svako drugo rešenje je ili nekakva samoizolacija, ili pristajanje na nestanak Srbije, pretvaranjem u anonimnu rusku provinciju.

 

Hoće li još dugo Srbija moći da balansira između EU, SAD i Moskve, ili će sedenje na više stolica uskoro doći na naplatu?

– Kako stari ljudi kažu, “u životu možeš šta god hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš”. Pomenute pretnje građanskim ratom, od strane Nikolić master Tomislava, ne treba shvatiti neozbiljno i treba sa puno svesti i odgovornosti izmeriti svaki politički korak koji se povlači u ovom vremenu. A, ovo vreme, koje iz mnogo razloga karakteriše mrvljenje dosadašnjih političkih krupnih struktura, idealno je da iz njega niknu svakojaka zla. Ne bih voleo da povučem paralelu između vajmarske Nemačke i današnje Srbije, ali, na žalost, besciljnost, razočaranost, odsustvo budućnosti i ukupna frustracija su veoma slične. Nadam se da će posledice biti drugačije.

 

Premijer Vučić je doneo odluku da se ne ide na vanredne republičke izbore. Hoće li to uspeti da koliko-toliko relaksira domaću političku scenu, koja je uveliko počela da se ponaša predizborno? Ili će zbog pokrajinskih i lokalnih izbora tenzije i dalje samo rasti?

– Pokrajinski i lokalni izbori su izuzetno važni i mislim da nekog smanjivanja tenzija neće biti. Činjenica da je DS četiri mandata zaredom u Vojvodini imala dominantnu ulogu, a da rezultati nisu onakvi kakve je obećavala iako je imala sve alate da ih i ostvari, napraviće od ovih pokrajinskih izbora statusnu stvar, gde će investicije u izbornu trku uveliko nadrastati objektivnu količinu vlasti koja se može osvojiti. Demokratska stranka se bori za poslednje što ima, a SNS za poslednje što nema. Mislim da nijedni ni drugi zbog toga u celu trku neće ući dovoljno hladne glave da primete da je u pitanju dobrobit građana Vojvodine, a ne tip takmičenja kojim dečaci prestaju da se bave otprilike već u nižim razredima osnovne škole.

 (BILSV, 25.10.2015)