NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine je već 25 godina aktivan i stalno prisutan činilac politike u Srbiji. I sve što je činila, uvek je bilo u skladu sa mogućnostima u datom trenutku i sinergije sa drugim političkim činiocima.



Ono što je sigurno, to je da bi pitanje decentralizacije u Srbiji bilo mnogo manje prisutno da nije bilo LSV, da bi pitanje antiratnog, antifašističkog i antinacionalističkog delovanja u Srbiji bilo mnogo manje prisutno da nije bilo LSV. U tom svetlu, mnogo manje bi sama Vojvodina postojala kao politički pojam da nije bilo LSV. Nismo menjali svoje izvorne principe iz jednostavnog razloga što oni nisu bili vezani za dnevnopolitičko udvaranje biračkom telu. Naša borba protiv totalitarizma, šovinizma, borba za evropske integracije, za punu autonomiju Vojvodine kao način decentralizacije i demokratizacije Srbije... to su teme koje su večite, to su borbe koje ne prestaju, ocenjuje u intervjuu za Danas lider LSV Nenad Čanak.

 

Koje je najveće političko razočarenje, a koje najveće pozitivno iznenađenje za LSV i za Vas lično od osnivanja Lige?

– Najveće političko razočarenje za LSV je sasvim sigurno bio odnos demokratske opozicije Srbije prema Vojvodini. Mi smo očekivali da će se odlaskom Slobodana Miloševića sa vlasti umnogome promeniti odnos prema Vojvodini. Očekivali smo da će se ispraviti ono što je Slobodan Milošević prvo učinio kada je započeo svoj krvavi pohod Balkanom, a to je bilo ukidanje autonomije Vojvodine. To, naravno, nije učinjeno i mi smo sa zaprepašćenjem gledali kako ljudi koji su nas do juče tapšali po ramenu zbog naše principijalne i beskompromisne borbe protiv Slobodana Miloševića, najedanput postaju najveći zagovornici očuvanja tekovina režima Slobodana Miloševića kada je Vojvodina u pitanju. A što se tiče pozitivnog iznenađenja..... još ga čekamo.

 

Da li je neophodno menjati Ustav Srbije i šta o našem političkom sistemu govori to da se na svakih nekoliko godina pominje izmena najvišeg pravnog akta?

– Problem sa Ustavom Srbije je u tome što je on svaki put donošen kao okvir u kome će vladati aktuelna politička garnitura, a ne kao okvir u kojem će se razvijati država. Potrebna nam je izmena Ustava koja bi ispravila niz nepravdi prema rođenim građanima, koja bi uklonila kočnice evropskim integracijama, koja bi sprečila da se ubuduće nalazimo u situacijama da recimo Ustavni sud bože moj brani državu od autonomije Vojvodine, a ne brani ga recimo od klerikalizacije države. Iako je Ustavom - Srbija sekularna država. U najkraćem, ne mislim da bilo kakvo mrtvo slovo na papiru u Srbiji može bilo šta da promeni. Dakle, Ustav koji ja vidim u budućnosti, onaj Ustav sa kojim će Srbija i formalno pravno postati deo Evrope, mora biti Ustav koga će se Srbija držati. Do sada to nije bio slučaj ni sa jednim ustavom.

 

Na kojem je nivou autonomija Vojvodine i zašto u poslednjih 15 godina ništa nije značajno promenjeno po tom pitanju?

– Autonomija Vojvodine je političko a ne samo ekonomsko ili kulturno pitanje. U pitanju je, dakle, uređenje Srbije. To je pitanje koje zahteva niz odgovora. Recimo, da li Srbija misli da bude decentralizovana država sa proširenom bazom odgovornosti za svoju budućnost za sve svoje delove ili da bude diktatura smišljena tako da se u njenoj sredini nalaze bezbednosne službe, a oko njih stanovništvo koje je u stvari kombinacija podanika i talaca? Kada se ta dilema razreši, onda će se razrešiti i pitanje autonomije Vojvodine. Jer, autonomija Vojvodine nije autonomija od Srbije ili autonomija od nečega, nego je to autonomija u donošenju određenog seta odluka koje su po boljoj meri svih građana koji žive u Vojvodini. Mi smo imali situaciju da praktično deceniju i po na vlasti u Srbiji dominantno bude DS, i da na vlasti u Vojvodini faktički bude apsolutno DS. U takvim uslovima je pitanje Vojvodine bilo pitanje unutarstranačkih pogodbi i kalkulacija koliko će se angažman u Vojvodini odraziti na broj glasova u drugim delovima Srbije. Naravno da je DS u Vojvodini odigrala isključivo ulogu toga da se iskalkuliše šta da se uradi a da se ništa ne promeni i kako da se postupi a da se ostatak Srbije ne buni. Previđajući pritom da je autonomija Vojvodine u demokratskom smislu promena Srbije na korist apsolutno svih građana Srbije, a ne samo građana Vojvodine. Tu je suštinski nesporazum, i zbog toga je i bilo nemoguće napraviti bilo kakve značajnije pomake. Tim pre što jedini pravi pomaci mogu biti oni koji su zapisani direktno u Ustav Srbije. Pitanje znamenja je pokušano da se banalizuje uvođenjem više simbola. A pitanje ustavne obaveze da budžet AP Vojvodine bude najmanje sedam posto budžeta Republike Srbije se još nijednom od kad je taj Ustav donet nije ispunilo. Pritom, nikada, naravno, nije dobijen odgovor na to po kom kriterijumu se uopšte izmislilo tih sedam posto kada Vojvodina teritorijalno čini četvrtinu Srbije, u stanovništvu čini četvrtinu Srbije, a po doprinosu po nacionalnom dohotku čini i mnogo više. Dakle, to su stvari koje nikada neću razumeti.

 

Mnogi Vam zameraju na sastancima sa Vučićem van zvaničnog političkog protokola na relaciji Pokrajinska vlada - Vlada Srbije, da li je na pomolu nova politička saradnja?

 – Ja ne razumem šta je tu čudno kada jedan šef poslaničke grupe iz Narodne skupštine Republike Srbije traži sastanak sa predsednikom Vlade? I, nije mi jasno kako to DS-u sada odjednom smetaju sastanci šefa poslaničke grupe LSV-a sa premijerom Srbije, a nisu im smetali u periodu od 2008. do 2012, kada je to učinjeno nekoliko puta?! Problem je tu u tome što je to demonstriralo jedan tip nemoći pokrajinske administracije. U krajnjoj liniji, zašto Demokratska stranka, čiji je predsednik istovremeno i predsednik Pokrajinske vlade, nije poslao svoju parlamentarnu delegaciju iz Narodne skupštine, svoj poslanički klub da razgovara o istim tim problemima o kojima sam ja govorio sa Vučićem. I to na čelu sa šefom poslaničke grupe Borkom Stefanovićem. Šta je sad tu problem? Drugim rečima, mi tu imamo neko stalno kalkulisanje i prebrojavanje sigurnih glasova, a ne istinsku borbu za bilo kakve ciljeve. I, naravno, čim se pokaže da se može uraditi i nešto više od samog bezukog uzajamnog pljuckanja preko medija, najedanput se pokazuje da smo mi ta opasnost koja je, bože moj, "Vučićev tajni kec u rukavu". Znate šta, da se pitala LSV, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Nikolić master Tomislav, Maja Gojković i niz drugih današnjih funkcionera ne bi mogli da se bave politikom, jer bi bili lustrirani oktobra 2000. godine. A došli smo u poziciju da je to tada onemogućila upravo Demokratska stranka. Podsetiću: Mi smo 2000. godine tražili zabranu Srpske radikalne stranke, Stranke srpskog jedinstva, SPS-a i JUL-a. Umesto toga, došli smo u poziciju da nas Demokratska stranka potpuno anatemiše zbog toga kao "nedemokrate". Kada smo tražili produženje važenja Zakona o lustraciji na 20 godina, nismo dobili podršku. I šta se onda od nas očekuje? Da ćutimo i da samo za nas SPS, SNS i ne znam više ko, budu anatemisani? Pa SPS je dobio istorijsku aboliciju od svega što je uradio devedesetih godina nekakvim istorijskim pomirenjem sa DS koje je iniciralo tadašnje rukovodstvo DS. SNS nije čak ni aboliran i oslobođen krivice, nego čak možemo reći da je DS u velikoj meri pomogao formiranje SNS kada u vreme njihove vlasti mandati SRS nisu vraćeni radikalima nego ostavljeni Nikolić master Tomislavu da na osnovu njih formira stranku. I onda, neka mi neko objasni kako je to LSV tajno oružje SNS?! Mi smo "tajno oružje" u Vojvodini?! A u koaliciji na nivou AP Vojvodine su Demokratska stranka, koja je pomogla nastanak SNS, Savez vojvođanskih Mađara koji je u direktnoj koaliciji sa SNS-om na republičkom nivou i Liga koja nije ni jedno ni drugo.

 

Izbori u Vojvodini su postali tema svakodnevnih političkih prepucavanja. Ipak, koalicija je izdržala, a izbori se najavljuju za decembar. Da li ćete podržati takvu opciju i da li ćete kada dođe do izbora, ostati verni političkim saveznicima u Pokrajini iz prethodnih godina?

– Mi smo apsolutno ti od kojih ne zavisi kada će biti izbori u Pokrajini. Pitanje izlaska na izbore je vrlo jednostavno - LSV je i prošli put samostalno izašla na izbore, sa svojim partnerima iz manjinskih stranaka i manjih demokratskih grupacija u Vojvodini. A što se tiče postizbornih koalicija, o njima se govori posle izbora, a ne pre izbora. Videćemo na osnovu usaglašavanja ciljeva, i to oročenih ciljeva kada će se šta uraditi. Dakle, kada se dogovorimo o tome šta će se uraditi i kada će se uraditi, onda ćemo nešto dogovoriti i učiniti. Blanko podršku LSV - kao što je to i bio zaključak poslednjeg kongresa LSV decembra 2012 - više niko nema.

 

O napadu na Vučića u Srebrenici

Na kome leži odgovornost zbog napada na Aleksandra Vučića u Srebrenici?

– Za taj izuzetno ružni događaj prosto čovek ne zna koga da krivi. Sa jedne strane, Bakir Izetbegović je morao ili da poruči Vučiću da ne dolazi ili ako dođe, da mu garantuje elementarnu zaštitu. Sa druge strane, ja ne sumnjam u Vučićevu časnu nameru da poradi na uspostavljanju što boljih dobrosusedskih odnosa Srbije sa okruženjem, dotičući se i najtežih tema. Ali od toga što je on razumeo svoje zablude iz devedesetih i što želi pomirenje, mrtvi neće ustati, a rane na dušama njihovih najbližih su još uvek sveže. Za srebrenički "magnum krimen" je trebalo samo nekoliko dana. Za to da se njegove posledice bar malo prevaziđu, trebaće decenije upornog rada – upozorio je Čanak.

(BILSV, 13.07.2015)