BEOGRAD - Važnije mi je da kažem neke istine nego da pričom o rejtinzima jurim neki glas više - rekao je u intervjuu za Blic kandidat za predsednika Republike Srbije Nenad Čanak.

Koje to istine građani ne znaju, pa morate vi da im ih kažete?
- Građani to znaju, i to jeste problem. Napravljena je atmosfera u kojoj je blasfemično reći istinu i čitava država živi u laži. Recimo, kako je moguće da u Srbiji jedine razvijene opštine budu u gradu Beogradu, kako je moguće da plata u Starom gradu u Beogradu bude skoro duplo veća nego u Nišu, a plate u Odžacima budu još upola manje od tih u Nišu? Kako je moguće da se NIS, kao najprofitabilnija kompanija u Srbiji, pokloni Rusiji zbog obećanja da neće priznati Kosovo i da će graditi Južni tok? A onda nema nijednog ni drugog.

Kako je moguće da druga najprofitabilnija kompanija u Srbiji, nevladina organizacija Srpska pravoslavna crkva, ne plaća porez? A kada je vraćana imovina, prvo je crkvama vraćana. Kako je moguće da na Kosovu imate granične prelaze na kojima se plaća carina, s druge strane zakone, izvršnu i sudsku vlast koja nema nikakve veze sa Srbijom, stotinak zemalja je priznalo nezavisnost tog prostora, a mi se inatimo kao da je to naše, samo malo drugačije? Kako niko ne primeti sve ovo? I onda se iščuđavamo šta nam se događa.

Prvi put se kandidujete za predsednika Srbije. Imate bilborde u Novom Pazaru. Šta ljudima tamo možete da ponudite?
- Bilborde imamo svugde po Srbiji, jer smo celu Srbiju obišli. Problemi koji postoje u Sandžaku i u drugim krajevima zemlje smanjili bi se mogućnošću samouprave, i to autonomijom. Autonomni Sandžak je jedan deo ukupne decentralizacije Srbije koja bi imala tri pokrajine – Vojvodinu, Šumadiju i Moravsku i dve autonomne oblasti – Beograd i Sandžak. Svi problemi bi se približili građanima tako da oni na njih mogu direktno da utiču, da budu zainteresovani za privredni razvoj i sve drugo. Kada ljudi ne vide rezultat i kad im se iz Beograda postavljaju direktori bolnica, škola, načelnici policije... onda je tim direktorima daleko važnije da budu dobri sa političkim strukturama u Beogradu nego svojim sugrađanima.

Kakvu reakciju ljudi u Sandžaku očekujete?
- Siguran sam da će prijem biti dobar, jer ovakva situacija kakva je sada vodi samo ka tome da se ljudi iseljavaju, a nije istina da je u pitanju primarno ekonomski faktor. Primaran je politički.

Ukoliko bude drugog kruga, koga ćete podržati?
- Sigurno je da neću podržati Aleksandra Vučića. A da li ću nekog podržati, zavisi od toga ko uđe. Šta ako uđe Šešelj?

Veće šanse ima Saša Janković ili Vuk Jeremić?
- Hajde da mi to ostavimo biračima.

Kakav odnos imate s Jankovićem i Jeremićem?
- Korektan s Jeremićem, ne vidim zašto ne bi bio s Jankovićem kada bismo se sreli. Jednom smo se sreli neformalno, posle toga on izbegava bilo kakav kontakt.

Šta mislite o fenomenu Preletačević?
- To nije nikakav fenomen. To je vic, a naš narod voli viceve i sprdnju s ozbiljnim stvarima. Činjenica je da je to ogledalo stanja u zemlji. Kada jedan izmišljeni lik bude kandidovan za predsednika i dobije ozbiljnu podršku, to je veliko upozorenje. Stepen neodgovornosti građana je ono što se tu bolje očitava.

Šta je vaš najjači utisak iz kampanje?
- Strah. Strah je svugde iz raznih razloga, ali je prisutan u meri koja je za mene šokantna. Što se same kampanje tiče, utisak je prljavež. Ja prljaviju kampanju u životu video nisam. Ide se na lično, na porodice, na stvari koje su nedopustive.

Jeste li Vučićev čovek?
- Što više postavljam pitanja istine drugim kandidatima, više je  i laži da sam Vučićev čovek, ali na moja pitanja i dalje niko ne daje odgovor.

Da li iz ove perspektive, nekoliko dana pred izbore, mislite da je odluka da se kandidujete bila ispravna?
- Ne bih se kandidovao da je bilo šanse za dogovor. Zvao sam sve na razgovor. Janković nije došao, a sa Jeremićem sam ustanovio da se oko mnogo čega ne slažemo. Moje ubeđenje je da se je loše da Vučić pobedi, to možemo sprečiti samo podizanjem izlaznosti.


Odnos sa Rusijom

Kada biste bili izabrani za predsednika, kako bi ste uticali na odnos sa Rusijom?
- Rusija vidi Srbiju kao zonu interesa koja joj služi za pregovore sa međunarodnom zajednicom oko priznavanja Krima. Prvo bih raskinuo energetski sporazum i tako prekinuo energetsku zavisnost u ovoj meri od Rusije. Oni su NIS platili onoliko koliko iznosi cena nafte koja se izvuče za samo jednu godinu iz zemlje. To je nedopustivo. Morali bismo tragati za alternativnim izvorima energije i snabdevačima nafte i gasa. S ulaskom Rusije u srž energetike Srbija ušla je i njihova politika i taj uticaj je sada već bozobrazno velik. Nisam ja protiv ruskog uticaja ekskluzivno, ja sam protiv svačijeg uticaja. Ali je u ovom trenutku ruski najopasniji. Srbija mora što brže u EU.