NOVI SAD – Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je danas da LSV neće odustati od svog programa i svojih ciljeva i najavio nastavak borbe za obeštećenje Vojvodine zbog štetne prodaje Naftne industrije Srbije. On je gostujući u emisiji „Politbiro“ istakao da LSV traži odgovornost i odgovorniji odnos i Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade prema građanima. 

Odgovornost i odgovorniji odnos

Kostreš je rekao da se određene ideje LSV prihvataju, nekad brže, nekad sporije, ali da to u velikoj meri zavisi od toga da li je Liga deo vlasti ili opozicije.

- Mi smo sada opoziciona poslanička grupa i teško da će ideja LSV da je neophodno da se Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom raskine naići na neku širu podršku. Isto tako, bez obzira na hiljade i desetine hiljada potpisa koje smo mi sakupili, a koji su vezani za zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, bojim se da nećemo uspeti da do 1. septembra mi taj posao uradimo i da će stupanjem na snagu tog dela SSP-a stranci imati mogućnost kupovinne zemlje u Srbiji. To ne znači da ćemo mi od toga odustati, to ne znači da ćemo se mi manjom žestinom boriti za te naše ideje i te naše zahteve – kazao je Kostreš.

Upitan da li će jedan od narednih koraka biti jači pritisak na Pokrajinsku vladu da se razreši problem štetne prodaje NIS-a, on je podsetio da je Liga i dok je bila deo vladajuće koalicije u prošlom sazivu vršila pritisak na Vladu Vojvodine i posle 38 zahteva da se donese odluka o obeštećenju Vojvodine, Skupština je to donela. 

- Mi ćemo nastaviti pritisak na novu Pokrajinsku vladu i tražiti od nje da se ta skupštinska odluka ispoštuje i da mi tražimo obeštećenje Vojvodine. Naime, ima nekoliko stvari koje su važne. Prvo, vrednost Naftne industrije Srbije, što je drugo ime za Naftagas koji je Milošević posle puča opljačkao, procenjena je u momentu prodaje na 2,2 milijarde evra. Ona je prodata za 400 miliona evra. Znači, razlika je 1,8 milijardi. Zašto mi insistiramo na ceni? Zato što 55% novca, čak i pod ovim zakonima i pod otimačinom Naftagasa, treba da dođe u Vojvodinu. Nije isto da li je 55% novca od 400 miliona evra ili od 2,2 milijarde evra. I to je prva stvar gde je Vojvodina u velikoj meri oštećena – naveo je Kostreš i dodao:

- Druga stvar, mi imamo situaciju da je rudna renta koja se naplaćuje NIS-u i koja je pitanje u kojoj meri se isplaćuje - tri posto. Po važećem zakonu ona bi morala da bude sedam posto. A, recimo, u svim zemljama u okruženju je ona između 12 i 17%, a u određenim zemljama, u Rusiji, ja mislim da je između 19 i 20%. Dakle, samo izračunajte koliko novca Vojvodina gubi od toga što se naftna renta ne naplaćuje na način na koji bi trebala da se naplaćuje, koliko novca Vojvodina nije dobila po osnovu važećih zakona ove države. 

On je naglasio i da se veliki broj ljudi iz više mesta u Vojvodini žali na probleme kao što su otpad koji se stvara prilikom vađenja nafte, uništeni putevi pod teretom teškim NIS-ovih mašina, kuće pucaju ljudima...

- I zbog toga LSV prvo traži odgovornost i odgovorniji odnos i Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade, da kažu nešto o tome što se dešava na teritoriji AP Vojvodine. S druge strane, nema niko pravo da oprašta novac nikome. To je novac koji pripada građankama i građanima Vojvodine. To su stotine miliona evra u prethodnih deset godina. Mi ćemo to pretvoriti u puteve, u obdaništa, u škole, u zdravstvene centre samo da vide ljudi koliko su oni izgubili od toga što neko NIS, odnosno Gaspromnjeftu oprašta novac. Ovo nije politika LSV protiv Rusije. Ne. Mi volimo Vojvodinu, mi volimo Srbiju, mi samo tražimo da ono što je naše nama bude plaćeno i mi od toga nećemo odustati – naglasio je Bojan Kostreš, dodavši da je Liga kao deo vladajuće koalicije, uz velike napore, uspela da dobije podršku u Vojvodini, ali će se tek videti da li će podrške biti i za ovo od aktuelne Pokrajinske i republičke vlade. 

Najavio je agresivniju borbu za ponovne razgovore, prvo o redefinisanju, a posle i raskidu Energetskog sporazuma. Jer, kako je rekao, kad je Energetski sporazum donošen bilo je najava da će Kosovo biti sačuvano u Srbiji a on nije primetio da naši zakoni važe na Kosovu ili da državne službe Srbije mogu da idu na Kosovo. 

- Bila je priča o tome kako ćemo mi dobiti Južni tok i iz tog Južnog toka ostvariti ogromna sredstva. Južni tok više ne postoji, ne postoji čak ni kao projekat. I treća stvar o kojima se puno govorilo jesu stotine mliona evra zarade koje će naše građevinske firme i druga preduzeća imati od ovog posla. Mi nismo pronašli nijednu firmu, te ovim putem želim da pozovem sve one koji znaju ko je to tako puno zaradio u Vojvodini ili u Srbiji od tih velikih poslova, ja ću biti spreman da se izvinim. Ali, prema svim informacijama koje mi imamo, to nije istina. Znači, Srbija gubi i ekonomski, gubi finansijski, izgubili smo jedan od najvažnijih resursa kojima naša država je mogla da raspolaže i mi ne vidimo uopšte razloga zašto to ne bi raskinuli – dodao je.

Srbija dobila predsednika kakvog su građani izabrali

Upitan da li su, po mišljenju LSV, građani Srbije izabrali pravu osobu za predsednika Srbije na nedavno održanim izborima, Kostreš je istakao da svaki narod i svi građani jedne države zaslužuju tačno onakvog predsednika kakvog su izbrali. Tako, prema njegovom mišljenju, Amerikanci zaslužuju Trampa, Francuzi Makrona, a Nemci Merkelovu, pa i građani i građanke Srbije zaslužuju Aleksandra Vučića na mestu predsednika Srbije. Pitanje je, kaže Kostreš, kakvu će on politiku voditi i u kom pravcu će usmeriti Republiku Srbiju. 

- Da li će taj politički pravac biti u pravcu EU i evroatlantskih integracija i evroazijskih integracija? Da li ćemo ići u pravcu pomirenja u regionu ili u pravcu povećanja sukoba i tenzija u regionu? To su pitanja na koja gospodin Vučić kao predsednik Srbije treba da da odgovor i mislim da će jedan od prvih velikih odgovora biti ime premijera kojeg će on, praktično, predložiti, i samim tim ko bude premijer u velikoj meri ćemo znati u kom pravcu će se Srbija kretati – dodao je generalni sekretar LSV. 

Komentarišući kandidaturu predsednika LSV Nenada Čanka, Kostreš je istakao da je Liga time svesno preuzela rizik da jedan broj birača LSV neće glasati za Čanka, jer je bilo jasno da on nema šanse da pobedi na tim predsedničkim izborima, pa čak ni da uđe u drugi krug. 

Vučić i Janković bez konkretnih odgovora

- Nama je bilo važno da Nenad Čanak u toj predsedničkoj kampanji jasno kaže koji su stavovi LSV vezane za mnoge teme – za evropske integracije, odnose u regionu, i prema Ustavu Republike Srbije, i prema statusu Kosova i mnoge druge teme od kojih su drugi predsednički kandidati bežali – istakao je Kostreš i dodao da to nije bio slučaj sa dva kandidata koja su dobila najviše glasova. 

- Vučić je govorio o tome koliko je kilometara puteva izgrađeno i koliko je radnih mesta napravljeno, što je sve super kada ste vi premijer, ali kada se kandidujete za predsednika vi morate jasno da odgovorite na neka druga pitanja od kojih je on bežao. S druge strane, gospodin Janković je govorio o Ustavu, „vratićemo Srbiju koja nam je ukradena“ i isto nije dao odgovor na vrlo jasna pitanja koja predsednik Srbije mora da da, a to su odnos Srbije prema, recimo, najaktuelniji je prema Makedoniji, Crnoj Gori, da li je Bosna i Hercegovina jedinstvena država, da li je Kosovo nezavisno od Srbije ili nije, da li Srbija ide u pravcu EI ili ne, kakav je naš odnos prema Rusima, Energetskom sporazumu itd. Na ta pitanja mi nismo dobili odgovore i zbog toga smo zadovoljni što je gospodin Čanak vrlo jasno rekao naše stavove. Naravno, bili bismo zadovoljniji da smo dobili veći broj glasova i da je više ljudi, naročito u Vojvodini, prepoznalo tu našu potrebu da se izađe sa jasnom politikom – kazao je generalni sekretar LSV i najavio da u stranci analiziraju rezultate, a do kraja ove godine će biti održan stranački kongres i izbori na svim nivoima unutar Lige, pa će ligaši imati priliku da iznesu svoje mišljenje i kažu u kom pravcu LSV treba da se kreće dalje.

Odgovarajući na pitanje ko bi trebao da bude premijer i da li bi to trebao da bude neko iz vladajuće koalicije ili najveće stranke, Bojan Kostreš je kazao da bi iz aktuelnog sastava Vlade Republike Srbije on za premijera izabrao Dušana Vujovića jer je on, kako je rekao, nesumnjivo najveći stručnjak, čovek koji uživa veliki ugled naročito na Zapadu i čovek koji opredeljen ka vrednostima koje i on sam deli. A šta će se desiti, videćemo u narednih mesec dana, dodao je.

Radikalizacija i netrpeljivost prema različitostima

Voditeljka je upitala generalnog sekretara i da li ga je zabrinula pojava trouglastog jogurta koji je bio oruđe u „Jogurt revoluciji“, a on je kazao da ga više od toga brine grafit „smrt autonomašima“ koji se pre nekoliko dana pojavio na Keju u Novom Sadu. Kako je rekao, trouglasti jogurt je marketinški pokušaj i efikasno rešenje da se upakuje jedan proizvod, ali cela planeta klizi određenom tipu radikalizacije i povećava se netrpeljivost prema različitostima u mnogim gradovima. 

- Činjenica je da mi imamo malo veći radikalizaciju u politici i u društvenim odnosima, ali to ne daje za pravo da ne primetimo i da se ne pobunimo protiv pojava koje se javljaju ili kod nas ili u okruženju. Ja ne razumem budljikavu žicu kroz koju se pušta struja. Ne razumem je jer to posle Aušvicu na tlu Evrope nije postojalo. Ja ne razumem da se ljudi samo zato što imaju drugu veru, drugu naciju, drugu boju kože ili bilo koju drugu nevoljnu razliku stavljaju u drugi plan i budu maltretirani ili osporavani zato što su drugačiji. I ne razumem da se na silu nameću određene političke ideje bez obzira koje te političke ideje bile i ne razumem da se na silu mora napraviti, što opet nije izum ove vlasti, ali ona to vrlo efikasno sprovodi, da od najmanje mesne zajednice pa do predsednika republike svi moraju isto da misle i svi da budu u istoj stranci – istakao je.

Dodao je da je to tip centralizacije koji je do sada neviđen u Evropi. Naveo je primer Francuske koja veži za jednu veoma centralizovanu zemlju zapadne Evrope, ali u kooj gradovi imaju mnogo veće nadležnosti po određenim pitanjima nego AP Vojvodina u Srbiji. A kakva je tek situacija sa francuskim pokrajinama i sistemom supsidijarnosti gde se tačno zna šta koji nivo vlasti radi. 

(BILSV, 19. 05. 2017)